25 година од уласка ЈНА у Вуковар

Пре тачно 25 година јединице ЈНА ушле су у Вуковар чиме су окончане тромесечне борбе у којима су погинуле хиљаде људи, а готово читав град је разрушен.

Регион 18.11.2016 | 09:21 У Вуковару ће бити одржана централна манифестација поводом обележавања "Дана сећања на жртву Вуковара 1991. године", у којој представници српског народа, којих у том граду, према последњем попису становништва, има више од једне трећине, ни на који начин не учествују.

 Како је раније најавио градоначелник Иван Пенава, градом ће традиционално проћи Колона сећања и кретаће се старом трасом - од градске болнице до Меморијалног гробља жртава домовинског рата.

Тим поводом у Вуковару је у четвртак заседала Влада Хрватске.

Сутрадан ће, према најави Пенаве, бити одата почаст жртвама Борова насеља, а у суботу, 20. новембра, Хрвати ће се, како је рекао, с пијететом сећати жртава на Овчари.

Према писању хрватских медија, очекује се да ће у Вуковару сутра бити око 100.000 људи, који ће ту доћи из целе Хрватске.

Ратни сукоби почели су 13. августа 1991, а ЈНА је заузела град 18.новембра. Вуковар је био први град из којег су борбом потиснуте хрватске снаге.

Борбе за Вуковар трајале су 86 дана, а у њима је, како се процењује, погинуло између 3.000 и 5.000 људи, углавном цивила. У сукобима је разрушено 90 одсто града.

У опсади Вуковара учествовало је око 30.000 војника ЈНА и велики број припадника територијане одбране и паравојних снага, док су хрватске снаге, према проценама, најпре бројале 1.800 људи, али су временом битно нарасле.


Са хрватске стране командант одбране Вуковара био је Миле Дедаковић Јастреб, а командант кризног штаба Томислав Мерчеп.

Командант снага ЈНА на почетку војних операција у Вуковару био је Бајо Бојат, а заменио га је пуковник Миле Мркшић, командант Оперативне групе "Југ". Генерал Андрија Биорчевић био је командант јединица Новосадског корпуса ЈНА на вуковарском ратишту. Указом Председништва СФРЈ, на свечаности 7. децембра 1991. у касарни "Маршал Тито" у Београду додељено је 260 одликовања и признања војницима и старешинама који су учествовали у "операцији Вуковар" и по 75 ордена и медаља за храброст. У више чинове је унапређено 40 војника и старешина, уз 34 ванредна унапређења.

Цивилна власт у Вуковару је успостављена почетком децембра 1991. године. Донета је одлука да Вуковар буде административни центар "Српске области Славоније, Барање и западног Срема". Председник "владе" те области био је Горан Хаџић, а Славко Докмановић био је председник Скупштине општине Вуковар и члан те "владе".

У организацији Међународног комитета Црвеног крста у Будимпешти су 8. августа 1992. председници влада СР Југославије и Хрватске Милан Панић и Мате Гранић потписали Споразум о размени ратних заробљеника.

На основу тог споразума и на основу споразума од 28. и 29. јула, које су потписали други представници СРЈ и Хрватске, Влада СРЈ је 14. августа донела одлуку о репатријацији затворених лица из Хрватске, учесника оружаних сукоба.

Истог дана, у присуству представника УНПРОФОР, та одлука је спроведена реализована код места "Јеленово" (Сарваш).

Источна Славонија била је под управом Прелазне администрације УН (УНТАЕС) до 15. јануара 1998. када је враћена под управу Хрватске.

За злочине у Вуковару Међународни трибунал у Хагу је оптужио некадашњег градоначелника тог града Славка Докмановића, тројицу бивших официра ЈНА - Милета Мркшића, Веселина Шљиванчанина и Мирослава Радића, и бившег председника "владе" те области Горана Хаџића.

Докмановић је ухапшен у јуну 1997, а годину дана касније извршио је самоубиство у притворској јединици Трибунала.

Миле Мркшић је осуђен на 20 година затвора, Веселин Шљиванчанин правоснажно на 10 и у међувремену је пуштен на превремену слободу, а Мирослава Радића хашки Трибунал је ослободио кривице.

Хашки оптуженик Горан Хаџић је од 16. јула 2004, када је отпечаћена оптужница против њега, био у бекству до јула 2011. када је ухапшен и изручен Трибуналу у Хагу, где му се судило за ратне злочине над хрватским и другим несрпским становништвом у Источној Славонији али је суђење суспендовано у априлу 2016. због његове болести од које је у јулу и умро.

Пред српским правосуђем 15 особа је правоснажно осуђено на вишегодишње казне затвора због ратних злочина на територији Вуковара 1991, а у току је већи број истрага злочина почињених у том граду.

За 25 година надлежна хрватска тужилаштва су покренула кривичне поступке против 1.203 особе, од којих је до сада осуђен 181 оптуженик, а многи поступци још трају, наводе у хрватском Министарству правосуђа.

На месту страдања око 200 цивила и војника заробљених након пада Вуковара отворен је 2006. спомен-дом "Овчара". Присуствовали су највиши функционери Хрватске.

На 17. годишњицу уласка ЈНА у Вуковар, 2008. Међународни суд правде у Хагу огласио се надлежним за тужбу Хрватске против Србије којом је Београд оптужен за геноцид над несрбима у тој републици током рата 1991-95. године.

Председници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић посетили су Вуковар 4. новембра 2010. и на Овчари положили венце на спомен-обележје за око 200 убијених хрватских заробљеника и цивила.

Тадић се на Овчари код Вуковара извинио породицама свих невино ;страдалих жртава на том пољопривредном добру 1991.

"Дошао сам да се поклоним жртвама, упутим речи извињења и искажем жаљење. Да створимо могућност да Срби и Хрвати и Србија и Хрватска могу да граде бољу будућност", рекао је Тадић након полагања венаца.

Тадић је први српски званичник који је посетио спомен-обележје масовне гробнице у Овчари где су припадници ЈНА и паравојних српских формација у новембру 1991. убили више од 200 хрватских заробљеника и цивила.

Тадић и Јосиповић положили су венце и у Паулин Двору, недалеко од Осијека, на месту где је у децембру 1991. убијено 18 српских цивила и један мађарске националности.

Почетком септембра 2013. у Вуковару су на зграде полиције и Државне управе постављене двојезичне табле исписане ћириличним и латиничним писмом, које су истог дана скинуте и поломљене. Почетком новембра 2013. године Градско веће Вуковара је изменило Статут града и прогласило Вуковар за место посебног пијетета а хрватски језик и латиницу за службени језик и писмо.

Извор: Бета/Тањуг
Фото: Тхинкстоцк