Приче младих из БиХ: Кроз пакао до посла

Више од пола милиона је незапослених, радно способних особа у БиХ, показују евиденције завода и служби запошљавања. Тачније, немилосрдне чињенице говоре да је у Босни и Херцеговини на дан 30. септембра ове године било 514.935 особа на евиденцијама завода и служби запошљавања.

Босна и Херцеговина 17.11.2016 | 08:17
Приче младих из БиХ: Кроз пакао до посла
Пут до посла је трновит и проткан бројним проблемима. Монтирана фотографија са сатиричних страница на друштвеним мрежама, у којој је мушкарац у болничкој соби, с прикљученом инфузијом, уз потпис „звало га са бироа за запошљавање, пет дана не може себи доћи“, колико год шаљива, у великој мери заправо осликава и реално стање, пише Аваз.ба

У наставку прочитајте четири исповести.

Ивана Војиновић, млада глумица из Сарајева, итекако добро зна шта је тезгарење. Каже да је глума специфична, јер када нема посла, онда нема баш ништа, а када се добије ангажман, најчешће уследи њих још неколико, па онда уследи борба с временом.


"Радим хонорарно. Врло често глумци раде сами представе у неким мањим продукцијама, које после играмо у разним салама широм државе и то зовемо тезгарење. Давно сам рекла да на Академији недостаје предмет 'утеривање дугова', јер се управо тиме бавимо 70 одсто времена" прича Ивана.

Каже да је бескрајно ружан осећај када морају нон-стоп тражити да им плате оно што су зарадили.

"Знала сам чекати 50 КМ годину и по дана. Имала сам и ситуацију где сам почела радити с неким колегама филм, који је заиста изгледао као амбициозна продукција, да бисмо након десет дана снимања сазнали да ни опрема није плаћена. Тај самопрозвани 'продуцент' све се време лажно представљао. Тренутно се он покушава бавити политиком" говори Војиновић.  Додаје да је нервира прича да млади у БиХ не желе радити.

"То није истина. Ако већ поредимо с младима који живе вани, треба знати да је њима незамисливо да раде, а да нису плаћени за свој посао. То не постоји. Нигде нема да радиш као коњ за плату испод минималца, коју често и не добијеш сваки месец" каже Ивана Војиновић.


Муфид Субашић, рударски техничар, прво радно искуство имао је радећи као конобар. Каже да није бирао посао, било му је битно само да ради.

"Радио сам у сменама, сваки дан. Дословно нисам имао слободног дана. Дневница је била минимална, а радио сам далеко више времена него што сам био осигуран. Например, радио сам прву смену и навече бих долазио у испомоћ колегама, у смену која је требала трајати од 20 до 23 сата. Остајао сам до четири ујутро, наравно за исти новац" почиње своју причу Субашић.

Није више могао издржати тај темпо. Напустио је.

"Затим сам се запослио у једну тузланску фирму која је била ангажована за ремонт великих индустријских постројења. Два месеца сам радио сваки дан по десет сати, викенди су, наравно, били радни. Пауза за доручак одбијена ми је од сатнице" прича Субашић.

Дошао је дан прве плате. Добио је 400 КМ на рачун, а остатак у коверти.

"Укупна плата је била знатно нижа од договорене. Послодавац се правдао да нам је свима умањена сатница, али како год сам израчунао, није се поклапало с оним што сам добио. Добио сам минимално 200 КМ мање. После сам доживио ситуацију да је конкурс објављен само формално, да се испоштује процедура. Људи су већ били запослени" каже Субашић.

Ахмед Делић, студент Филозофског факултета у Сарајеву, у потрази за послом нагледао се свега. Јављао се на бројне огласе. Разговори су завршавали у неколико реченица.

"Колико година имаш, имаш ли радног искуства, била су питања која су послодавци постављали. На крају би рекли: 'Добро, дај ми свој број па ћу те ја позвати' и никад нико није позвао. Дођеш, одговараш на питања, а после поново листаш огласе, јер те никад нико не позове. Због таквих ситуација више се ослањам на посао за који сазнам од пријатеља" каже Делић.


У пословима које су му препоручивали пријатељи, зарађивао је новац којим је касније плаћао семестар на факултету.

"Сви имамо некога ко негде ради, а он има некога ко ради негде друго и тако сазнаш где и који послодавац тражи раднике. Питаш их за плаћање, је ли све редовно, јеси ли осигуран, колика је сатница, имаш ли храну, смештај или пријевоз… Обично је то у огласима све бајно, а у стварности другачије. Лакше је добити џекпот на лоту него посао на којем ћеш бити уредно пријављен. Па макар на четири сата" истиче Делић.

Каже да је радио и "на црно".

"Када сам питао за пријаву, добио сам одговор да то требам видети с директором, а њега, наравно, никад нисам ни видио. Не знам ни да ли је с исте планете. Тако сам након неког времена престао и питати, али сам дошао на црну листу за одстрел с посла зато што сам ја онај што пуно пита. Брзо сам остао без посла. И тако укруг" прича Делић.


Аднан Кубура, конобар, имао је горка искуства приликом запошљавања. Најтеже му је падало то што нема слободног дана.

"Недјељом сам радио ја и семафори. Сваки од послодаваца с којима сам разговарао нешто је обећавао. Кад прочиташ услове које ти нуде, помислиш је ли ово можда Норвешка или Шведска, али чим почнеш радити, одрадиш прву, схватиш да си у БиХ и да си се безвезе заносио" сликовито преноси своја искуства Кубура.

Вређало га је, каже, што је за сваки посао, а било их је много, исцрпљиван до крајњих граница издржљивости. И све за исту дневницу.

"Радио сам празницима од јутра до мрака, по цели дан, наравно за исту дневницу. Чак 'газде' нису у стању платити барем храну ако не дневницу, а рад се заснивао на томе да се дан-два пре празника ради цели дан и тако послије празника дан-два да се напуни радња, продало се доста робе. Не смеш приговорити нити имати своје мишљење" испричао је Кубура.

Извор: Аваз

Коментари / 11

Оставите коментар
Name

Интервју и у Бања Луци

17.11.2016 07:21

Можете доћи и у Бања Луку и остале градове у РС да интервјуишете младе

ОДГОВОРИТЕ
Name

Све јунак до јунака

17.11.2016 08:34

У Бања Луци нико не смије писнути, млади или стари. Остали су вец емигрирали.

Name

С7.....

17.11.2016 09:13

ста вам је цинити ....само емигрират ,па како ти буде !

Name

Тамо добро живе

17.11.2016 09:16

У праву си. Треба доћу Бања Луку, Тамо И не раде И не жале се јер су им очеви И ђедови зарадили за унучад.

Name

буддха

17.11.2016 09:18

Аваз да те интервјуише... Дај молим те... Имај мало самопоштовања...

Name

буда

17.11.2016 09:22

Сви на право,дедагогију,историју,филозофију,социјални рад-биће посла.

Name

Плави подрум

17.11.2016 09:26

У БЛ сви шуте,то је тачно.Исти ја сам ућутао јер сам запослен,а говорио сам против кмера,јер не да их не волим,већ их мрзим.Проблем је опозиција,што нису у стању никога да заштите,слаби су.Зато су људи ућутали.Европа мора да га склони.

Name

грознота

17.11.2016 09:47

Стварно изгледа да нико из РС несмије зуцнути да је без посла види се да се овде нико није јавио из РС.изгледа да су тамо сви запослени нико се несмије залити браво диктатури.

Name

Сања

17.11.2016 09:52

У БЛ се не прича о томе. Оведе се само чује:"Важ но је да се ради" и од послодавца:"Ако нећеш, има ко хоће".

Name

трпи и муци

17.11.2016 09:39

Зато управо ви млади који сте без посла требате устати,и поскидати национал фасисте са власти који свама то цине,а ви нецете ни на гласање да изадјете а залитесе е па нека.

ОДГОВОРИТЕ
Name

цупс

17.11.2016 10:49

Ако се вец понизавас онда се понизавај у некој европској земљи и за то будес плацен.

ОДГОВОРИТЕ