Са Николом Јокићем отворено о свему...
О финалу с Америма, љубави према коњичким тркама, искреним осмесима, неуобичајеној смирености... "Желели смо да победимо. Као прави такмичар, увек желиш да победиш и будеш најбољи. У групној фази Амери су одиграли добар меч против нас. Нажалост, у финалу, мислим да нисмо пружили оно најбоље".
Кошарка 17.11.2016 | 22:45
Међутим, Никола Јокић остаје ногама чврсто на земљи. Тренира јако, игра најбоље што зна и труди се да екипи помогне колико год може. А као један од најбољих младих играча данашњице, на сваком кораку привлачи огромну пажњу. Зато га новинари са свих меридијана салећу како би извукли драгоцене реченице изјава и од тога саставили једну лепу причу.
Тако су и новинари француског сајта БаскетУСА искористили тренутак и са Јокићем обавили један занимљив разговор.
За почетак. О Денверу и клупским циљевима ове сезоне. А то је пласман у плеј-оф.
„Морамо да унапредимо игру. Одиграли смо неколико добрих утакмица, али морамо да има имамо континуитет у одбрани. Понекад је тешко држати тај ритам дуже време“, каже Јокић.
Овог лета Сомборац је доживео прекоманду са позиције центра и сада чешће игра на месту четворке.
„Прошле сезоне сам играо више на центру и све је ишло како треба. Овог лета речено ми је да се припремим да играм више на четворци. Мени, на крају крајева, то мало значи, све док побеђујемо, а ја радим свој посао“.
Међутим, Денверов тренер Мајк Мелоун признао је недавно да је направио велику грешку што је српском репрезентативцу променио позицију. А ту је, опет, и она прича о томе да јеЈокић сам тражио да буде пребачен на клупу. Међутим...
„Није да сам желео да одем на клупу, већ сам једног дана разговарао са тренером, када смо дискутовали о овој могућности. Да видимо да ли ће то помоћи тиму, да ли ће побољшати нашу игру и стартну петорку. У сваком случају, спреман сам да играм све што ми буде задато. Без обзира да ли сам измена или не, увек се трудим да играм најбоље што могу и помогнем тиму“.
Јокић се на крају прошле сезоне нашао у најбољем тиму Рукија, али како сам признаје - није се надао том достигнућу.
„Првенствено из разлога што нисам очекивао да ћу играти толико прошле сезоне. Био сам јако изненађен што сам уопште играо и на Ол стар викенду у Торонту“.
У даљем разговору некадашњи играч Меге открио је на којим је то стварима радио током лета. Односно, које елементе је поправљао.
„Искрено, нисам имао много времена да радим индивидуално током лета, пошто сам играо на Олимпијским играма. Али пошто сам знао да ћу прећи на позицију крилног центра, радио сам више на одбрани, али и на шуту с полудистанце и за три поена. Била су то само мање корекције“.
Јокић је рекао и да је Србија желела да узме златну медаљу у Рију, али да су Амери у овом тренутку далеко испред свих.
„Желели смо да победимо. Као прави такмичар, увек желиш да победиш и будеш најбољи. У групној фази Амери су одиграли добар меч против нас. Нажалост, у финалу, мислим да нисмо пружили оно најбоље. То је моје мишљење, али свакако смо исписали историју јер смо узели сребро“.
Као најлепшу успомену из Рија Јокић је поменуо тренутак када му је око врата стављена сребрна медаља, а Аустралију је окарактерисао као репрезентацију која је највише изненадила.
„Аустралија је све изненадила. Знали смо да има шест НБА играча, али нисмо били свесни да ће бити тако јака“.
Француске новинаре интересовала је и прича везана за сомборског аса - о љубави према коњичким тркама, у којим је и сам био учесник.
„Било је то одавно. Истина, било је то нешто што сам обожавао да радим. Волим коње, волим да будем близу њих. Обожавао сам тај осећај брзине и удара адреналина када крену трке“.
Јокић се затим осврнуо на своју прву сезону у НБА лиги и транзицију из српске у америчку кошарку.
„Била је то велика ствар за мене. Све је било другачије. Од правила, до величине терена. Али упркос свим разликама, то је опет кошарка. Мислим да ми је период адаптације добро прошао. Надам се да ће бити још боље ове сезоне“.
Не тако давно искусни крилни кошаркаш Нагетса Мајк Милер рекао је да је у Јокићу видео највећи потенцијал овог тима.
„Захвалан сам му на тим речима. Мајк Милер је играч који ми јако помаже откако сам стигао у НБА. Током тајм-аута, током загревања, када путујемо, стално прича са мном и дели ми савете. Он је један од најбољих ветерана у лиги. Један од најбољих шутера са којима сам радио. Будући члан Куће славних. Буде ми јако драго када чујем тако нешто, али то није довољно за мене. Морам да наставим да радим јако и потврдим потенцијал“.
Оно што је посебно занимало француске колеге јесте одакле Николи Јокићу та смиреност у игри којом зрачи кад год је на терену?
„Искрено, не знам. Ја сам једини такав у породици. Моја браћа су одувек била јако активна и све желе одмах и сада. Не знам зашто сам ја сушта супротност. Јако сам смирен и увек полако обављам ствари. Једноставно, такав сам“.
А чињеница је да је Никола стално насмејан.
„Не знам, искрено. Мада, није тако у последње време. Не знам зашто је тако. Не осећам се добро, мало сам нервозан можда зато што се толико очекује од мене. Генерално, смејем се много. Волим кошарку и увек ми пружа задовољство осећај кад сам на терену“.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар