Милић: Плата 2.000, а уштеде 20.000. Како?

''Сви кад упиру прст у један проблем, а то је политичка контрола над телевизијом, заборављају рећи и другу ствар. Је ли та политичка контрола одлучујућа? Ако није зашто је толико спомињу? Телевизија ти не гарантује побједу над изборима, јер народ тако реагује. Једна ствар се заборавља, а то је буџет те телевизије. Који је данас јавни сервис у регији најслободнији? Словенски!'', рекао је Милић.

Босна и Херцеговина 14.11.2016 | 21:28 Он је нагласио да се данас најбоље живи у Словенији поредећи је по том основу, са осталим земљама насталих распадом Југославије. Но, према његовом мишљењу, по том питању ситуација се не мјења већ деценијама.

''Дефинитивно се у Словенији живи најбоље. То се није мијењало већ сто годину. Иста је разлика између Словеније и Србије или Хрватске и Косова. Све је остало исто. Те ствари се не мијењају и остао је тај исти однос. Једино ми се чини да смо сви заједно назадовали према западној Европи'', казао је он.

Људи одлазе, из градова, села... Напуштају земљу. Но, Милић, у томе не види ништа лоше.

''Ако си Бекто из Устипраче и направиш Бекто Прециса, свака ти част. Али ако неком говоре да остану и раде за 600 марака, зашто би остао. Да нема Санџаклија овдје, нико не би дигао циглу. Ко најмање кука? Млади Албанци. Они немају други језик осим енглеског. Они размишљају на енглеском и најмање кукају. По необјективној кукњави, први су Хрвати, а Босанци тихо кмече, тихо запомажу. Као биће боље, само да се не пуца'', испричао је Милић за Н1.

Како је изгледала Југославија шездесетих?

''До '65. је било лоше. Ја сам био син амбасадора, али шта је то значило. Послије '65. се дигло. Те године је дошла јадранска магистрала и отворене су границе.

Престао је страх од странаца. Дотад је стално било као неко ће нас напасти. Одједном улазе милиони странаца. Сви су били сумњиви. Одједном нестаде тога, отворе се границе, људи иду.

Почела су стизати писма из Њемачке и више се сва писма не могу прегледати. Почео је привредни успон који се одвијао перманентно до Титове смрти, пет до седам одсто. А двадесет година послије рата је била катастрофа'', присјетио се Милић.

Какви су политичари били некад, а какви су данас?

''Тито је узео све виле, па их није било за друге. Прва етапа у рату бриљантна - побједник. Човјек чудо од разног побједника. Од '45. до '48. - катастрофа, али одвајање од Стаљина.

Конфискација, национализација... Катастрофа је потрајала све до те '65. И све је почело расти. Дошла је '71, '72. Хапшење младомуслимана. Хапшење и елиминација Срба. И онда опет '74 - одлично.

За седам народа у Југославији одлично, за један, српски, мало тешко. Његова свјетска улога је била фантастична. Пратио сам на путовањима.

Једини човјек који је у годину дана посјетио пет велесила и свуда је био дочекан као краљ. Етапе, дакле, и грозне и нормалне и сјајне...'', додао је Милић и запитавши се:

''Што се нико не усуди питати одакле ти мајке ти паре. Има плату двије хиљаде евра, а штеди сваки мјесец двадесет хиљада. Кад би порезници били независни па да питају - како? Зашто је то тешко?'', казао је Милић.

Извор: Н1