Анализа и прича: Блесави Тринка...!

Андреа Тринкијери. Има бољих тренера од њега, али је мало оних луђих и паметнијих у исто време...

Кошарка 15.11.2016 | 16:15 "Танка је линија између генија и лудака. Ја ту линију користим као канап за прескакање".

Ова изрека је привукла пажњу Андреи Тринкијерију на једној од друштвених мрежа. Пронашао се у њој. И свако ко је одгледао барем један меч  и видео понашање лудог генија рођеног у Милану на делу ће се усагласити са истом. Буцко са фрћкавом косом и штреберским наочарима биће главни противник Црвене звезде у обрачуну против Бросе Бамберга (20х). Играчи на терену ће бити само фигуре које ће он померати. Андреане спада у сам европски тренерски крем од двојице или петорице најбољих стручњака, али је свакако особа са веома великом харизмом, знањем и тренерским потенцијалом.

Одличан повод да му мало завиримо у ум и каријеру.

ОН ИТАЛИЈАН, МАМА ХРВАТИЦА, БАКА ЦРНОГОРКА

У реду, одмах да буде јасно – уколико некоме од играча српског шампиона буде пало на памет да током меча одбруси нешто у жару борбе у присуству тренера Бросеа то не би требало да учини. Овај ће га све разумети. Наиме, Тринкијери јесте рођен у Милану, али пошто му је мајка Хрватица из Ријеке много месеци распуста као дечак провео је управо ту, те је научио да говори хрватски језик којим се и дан данас  лужи одлично. Чак је као мали мешао у школи италијански и српско-хрватски. 

Отац му је Американац, бака из Црне Горе тачније из Котора, а дека из Италије.  Не баш обична прича, зар не?

Почео је каријеру као помоћник у Олимпији Милано у којој је радио више година, а на старту каријере је доста учио и од Јасмина Репеше који је био тренер по италијанским клубовима и може се рећи да му је она неки начин био  ментор.

„Тринка ми је као млађи брат“, истакао је више пута Репеша.

Увек је био спреман да учи, а овим послом се бави од своје 18 године. Да, добро сте прочитали. То значи да се није као већина тренера професионално бавио овим спортом пре него што је сео на клупу. Заправо, умало да заврши на Харварду...

БИО САМ СТО ПУТА ГОРИ ОД НАЈГОРЕГ

Иако ћете га данас видети како скачепоред аут-линије љутећи се ако је његов играч нешто урадио погрешно, уколико бисте њему дали лопту и рекли „хајде ти покажи како треба“, сигурно не бисте имали прилику за уживање као да сте то исто урадили рецимо са нашимСалетом Ђорђевићем.

Тринкијери је у једном од интервјуа истакао да је био стварно ужасан кошаркаш. Али да је безгранично волео кошарку.

„Покушао сам да играм, али да вам кажем истину – био сам ужасан. Био сам заправо много гори од ужасног... Срећом, нашао сам другачији начин да останем у кошарци и постао сам тренер са 18 година“.

Могао је ове штребеске наочаре да носи и на Харварду да је судбина тако хтела...

„Мој отац је дипломирао на Харварду и идеја моје продице је била да и ја идем на Харвард. Када сам му рекао да желим да будем тренер, љутитим тоном ме је питао ´Шта ћеш да радиш? Не можеш да живиш од хобија´. Е зато ја свакога јутра када се пробудим осећам веома срећно јер је мој посао заправо моја страст. Сада су родитељи поносни, али тада...“.

ДРАЖЕН ПЕТРОВИЋ И „ПИК ´Н РОЛ“ СА ПЕТОРИЦОМ ИГРАЧА

Као тренер има чудне захтеве. Неку сопствену филозофију. За њега пик ´н рол нијеигра два на два као што многи мислимо да јесте. Он кошарку схвата другачије. Причао је како лоши тимови играју „пик“ са два играча, осредњи са три, а они врхунски са четири или пет.

Многи се стручњаци за игру са наранџастом лоптом фокусирају само на паркет. За Италијана је тај позив много више.

„Мислим да најмање 50 одсто мог посла иде на социјални однос са играчима. То је немерљиво важно. Ја сам перфекциониста. Тражим перфектно у неперфектној игри“.

Ексцентричан је и ван терена. Има онај специфични италијански шмек, „луд“ је позитивно, а зато се његове конференције за медије не пропуштају. Никада није досадно. Када добије шансу да прави шоу то никада не пропушта. Тако је било и на овој ревијалној утакмици када је судији досудио техничку грешку.



Воли да има у тиму кошаркаше са Балкана, прилично готиви српске кошаркаше и поштује нашу кошарку, а у његово срцу ће заувек бити само један играч.

„Дражен Петровић је мој омиљени кошаркаш свих времена. Он је променио и направио ову игру пре 20 година. Када сам био мали ишао сам у Хрватску. Сећам се да су у њега гледали као у Бога. Он је моја љубав која се никада неће завршити“, рекао је једном приликом Тринкијерии додао да се сада највише диви Стефу Карију.

КОШАРКАШКИ ГОСПОДИН ПОСЕБНИ

Његове речи нису празне. Зна да буде и шаљив, али и озбиљан и проницљив у исто време. Највећег конкурента у Немачкој је описао на следећи начин.

„Бајерн је ванземалајц, појавио се ниоткуд... Кошаркашка секција тог клуба није ни постојала. Ако ови горе имају свемирски брод - он је паркиран у Минхену“.

Играчи га воле, али његове тренинге неки баш и не. Питајте кошаркаша Бамберга ДанијелаТајса.

„Моји тренинзи су били велики шок за њега када је дошао. Верујем да је долазио касно кући и питао се – ко је овај луди Италијан који ми је од живота направио ноћну мору?“.

Када су тренинзи у питању труди се да своје играче уведе у ситуације „које су много теже и психички и физички од оних које ће их дочекати на утакмици“.

Због свега наведеног, од саме појаве до темперамента – неки га називају и кошаркашким Жозеом Мурињом. Наравно, мање због резултата које је правио.

„Свађам се са мојим играчима. Покушавам да им објасним колико су срећни. Млади су, зарађују новац јер играју кошарку, људи их воле. Имају све у рукама. У најгорем случају морају да раде напорно. И неприхватљиво ми је када не дају све од себе. Е, тада баш стварно п...здим“.

Какав је приватно?

Воли вино, мада није гадљив ни на пиво. Воли поткровља. Има јако вредно у Милану у згради старој преко 100 година. Не питајте колико кошта... Не смета му када његов клуб противнички навијачи зову „сељацима“ јер такве људе поштује и мисли да су веома „паметни“. И дан данас жели да учи као када је имао 18 година и када је схватио да неће никада постати врхунски кошаркаш.

Тринкијерију је ово трећа сезона на клупи Бросеа, прошле две сезоне је постао првак. Одмах по освајању једне од титула на питање новинара „шта је прво што ће да уради“, одговорио је са - „идем да се напијем“.

То је Тринкијери.

Извор: моззартспорт