Миха отворено о многочему...! Морате прочитати...

О Берлусконију, женама, менталитету, бесу, Љајићу, Балотелију, Галијанију, Белотију, Донаруми, парама... Како је рекао Берлусконију "доста", натерао га да потроши 25.000.000 на Ромањолија и обећао паре из свог џепа. Како је запретио отказом због Донаруме. Шта га највише боли. Зашто ће тући Адема Љајића који ни сам не зна колико је јак. Колико воли Галијанија. Шта предвиђа Балотелију. Зашто гине на својим идејама...

Фудбал 16.11.2016 | 23:45 Синиша Михајловић је човек у жижи на Апенинима. Његов Торино је једно од открића сезоне. Дошао је после трауматичне сезоне у Милану. Лансирао је „деветку“ о којој сви причају -Андреу Белотија. Адем Љајић игра фудбал каријере код њега. Остаће записано да је италијанском фудбалу подарио Ђанлуиђија Донаруму, тренутно најбољег младог голмана на свету и легитимног наследника Ђиђија Буфона.

Увек говори оно што мисли, уме стоички да поднесе све ударце, верује у своје идеје, не трпи притиске и често није политички коректан у изјавама када износи суштину. У Торину је на добром путу да направи нешто велико.

„После искуства у Милану, тражио сам нешто што ће ми пријати. Торинова историја има јаке корене. То је прича о срцу, души, зноју, крви, љубави... Баш онаква какве волим. Али није само историја била у питању. Има ту и других ствари. Ово је клуб који брзо расте, сви у њему знају свој посао и веома су амбициозни. Такав је председник Каиро, такав је директор Петраки, такав сам и ја“, каже Михајловић у великом и заиста занимљивом интервјуу за Коријере дела сера.

На почетку није добро кренуло...

„Мислим да многи нису очекивали овакав старт јер су се променили тренер, систем игре, фудбалери... Требало ми је времена да играче убедим како ја видим фудбал и да их навикнем на то. Да им променимо менталитет. На почетку сам био љут што не капирају, али су ми момци потом рекли им није лако да се навикну на промену после пет година и да после Вентуре пређу на нешто потпуно супротно“.

Често кажете да је овај Торино тек на 50 одсто својих могућности...

„Још радимо на почетним ставрима, као што су темељи игре и морални принципи. Увек морамо да имам понашање у Торовом стилу и да будем препознатљиви по њему. Да идемо на победу, да будемо без страха. Навикавам их да није нормално за наш тим да изгуби на Сан Сиру или да игра нерешено код куће против Лација. Када се то деси, морамо да будемо бесни и незадовољни, а не да слегеном раменима и кажемо како су они јачи. Нисам дошао овде да побеђујем с времена на време“.

А шта је тих других 50 одсто који вам недостају?

„Око 30 одсто отпада на вођење саме утакмице. Морамо да знамо када да успоримо, када да убрзамо, како да дозирамо енергију. И на крају ту, је је последњих 20 одсто. То је нешто екстра што свако треба да извуче из себе. Додатни квалитет за који можда и не знамо да га поседујемо. Ако га не поседујемо онда треба да га преузмемо од других који имају победнички менталитет“.

Да ли ћете доводити појачања у јануару?

„Видећемо. Ако буде материјала који ће нас појачати, онда ћемо урадити све да га узмемо. Али тренутно смо задовољни и циљамо Европу“.

Шта је коначни циљ?  

„Ако нам се пружи нека шанса, урадићемо све да је искористимо. Циљ је пласман у Европу“.

Лансирали сте Андреу Белотија у једног од најбољих италијанских нападача.

„Ако већ сада није, сигуран сам да ће постати најбољи нападач у Италији за неколико месеци. Његов главни квалитет је глад за головима и то што није себичан. Подсећа ме на Ћића Грацијанија. Рекао сам му да је играч којег би сваки тренер пожелео у тиму. Не штеди се ни трунке. Ако треба, играће и бека. Али када види гол испред, претвара се у звер. Не сме да изгуби своју безобразлук и дрскост. Верујем да се то неће десити. Имао сам среће да упознам његове родитеље. То је једна поштена породица и чини ми се да је и он такав. Сада када је зарадио новац, и даље је свестан одакле је кренуо“.

Торино има најефикаснији напад после Роме у Италији. Није само Белоти заслужан, ту су и други...

„За Белотија сам све рекао, а Љајић ни сам не зна колико је јак играч. Ово може да буде његова сезона. Упркос проблемима у репрезентацији, дошао је код нас јер је свестан колико може да напредује. Рекао сам му да ћу га ударити ногом у задњицу ако не буде имао двоцифрен учинак голова и асистенција. Рекао је: 'Нема проблема'. Не треба да се задовољава тренутним, а ја ћу увек бити уз њега. У форму се вратио и Јаго Фалке, који ће бити један од кључних играча. Мораће да се поправи на гостујућим утакмицама, као и остатак тима“.

Да ли је овај Торино екипа која игра најбољи фудбал у вашој тренерској каријери.

„Не знам, мислим да су моји тимови увек играли добро. Болоња, Фјорентина, Катанија, Сампдорија, Милан... Покушавам да играм офанзивно, али играчи су ти који чине тренера. Овде сам затекао много квалитета. Млади су, гладни успеха и ако буду имали правог тренера, моћи ће да полете. Многи моји играчи су већ дебитовали за репрезентацију Италије...“

Донарума из Милана је један од њих.

„Да, он је најдрастичнији пример. Ја сам га лансирао упркос скептичности многих јер сам тада имао Дијега Лопеза, а Донарума је имао само 16 и по година. Сада је репрезентативац и велики капитал италијанског фудбала. Чак не знам ни да ли постоји права цена за њега у овом моменту. Увек ћу бити поносан на Донаруму. Нисам га промовисао само зато што је млад и што нисам имао друга решења. Он ме је убедио квалитетом и играо би чак и да су сви остали били на располагању“.

Много сте ризиковали јер је Милан био у тешкој ситуацији.

„Милан је био у тешкој ситуацији од самог почетка. Изгубили смо драгоцено време у првих седам или осам кола јер смо покушавали да играмо 4-3-1-2, зато што је то желео председник Берлускони, а видело се да то није прави избор. После Наполија сам рекао да је било доста. Играћемо како ја мислим да треба да играмо и ако треба да погинем, погинућу са својим идејама. И резултати су почели да долазе... Тако је било и с Донарумом. Пре његовог дебија, Берлускони је два пута долазио у Миланело да ми каже да треба да брани Дијего Лопез“.

Шта сте му одговорили?

„Да има две опције. Једну, да ме отера и да брани Дијего Лопез. И другу, да ме задржи и да брани Донарума. На његову срећу, није ми дао отказ.

Берлускони вас је довео и отпустио вас из Милана.

„За мене ће увек бити част што сам радио с Берлусконијем и што ми је дао шансу. Увек ћу му бити захвалан. Рецимо да је 29 од 30 година на челу био најбољи газда клуба на свету свих времена. Нажалост, ја сам био тренер у тој 30. години“.

Где је пукло?

„Не знам... Довели су ме јер су сматрали да имам неопходан карактер и да могу да вратим неке правила и радну културу који су се срозали у играчком кадру. Успео сам у томе, а чак су и повреде почеле да заобилазе Милан. Алекс је код мене успео да одигра целу сезону. Треба да све ставимо на вагу. Као што рекох, првих седам или осам кола смо протраћили. После утакмице против Јувентуса која је била наша најбоља, осетио сам олакшање. Оставио сам Милан у финалу Купа Италије и на позицији која води у Лигу Европе. Сви знамо како се завршило на крају... Добили су Донаруму, а Ромањоли никада не би дошао у Милан да није било мене. Јер нико није желео да плати 25.000.000 евра за њега. У том тренутку је то деловало превише, али у перспективи је то било добро решење. И у његовом случају сам морао да убеђујем председника“.

Како сте успели?

„Берлускони је рекао да је то прескупо. Натерао сам га да купи Ромањолија. Рекао сам му да ако једног дана буде продао Ромањолија за мање од 25.000.000 евра, ја ћу му лично из свог џепа надокнадити изгубљену разлику. Али ако га прода за више, да ћемо профит делити по пола. И тако сам га убедио... А мислим да је прошлог лета стигла понуда од Челсија за Ромањолија дупло већа од оног што је Берлускони платио. Слично је било и са Нијангом. Убедио сам га да га задржи иако је имао понуду Лестера. Сада је један од највреднијих у екипи. Када би сада Милану одузели ову тројицу играча, мислим да би екипа била много слабија.  Али ствар која ме највише боли је што ми није било дозвољено да водим екипу у финалу Купа Италије до којег сам је довео. Немам доказ за то, али мислим да би са мном на клупи Милан освојио Куп Италије и пласирао се у Лигу Европе с обзиром како је Јувентус одиграо то финале. Нажалост, нисам добио ту шансу...“

Адријано Галијани је био на вашој страни и бранио вас је.

„Према мени се понашао као великан. Биће ми жао ако оде из Милана и волео бих да некако остане у фудбалу. Много га волим, сматрам га пријатељем јер ми је много помогао. Због сарадње с њим, сезона у Милану је била фантастично искуство. Наш добар однос је настављен“.

Сада радите код председника Урбана Каира. Какав је он?

„Када би Каиро био фудбалер, онда би му позиција била 'тутокамписта'. Онај који ради све! Онај који спасе на гол-линији, претрчи све и постигне гол. Човек ради 18 сати дневно. Понекад помислим да има брата близанца јер не могу да верујем како стигне да заврши све ставри током дана. Жели да зна све, али ми се не меша у посао“.

Да ли је Балотели изгубљен случај?

„Напротив! Мислим да није потпуно сјебан. Да је остао, верујем да би експлодирао. У Јувентусу би му било можда и најбоље. Није имао среће јер су га стално пратиле повреде и онда је изгубио самопоуздање. После утакмице са Алесандријом ми је пришао и рекао: 'Тренеру, тресу ми се ноге. Преплашен сам'. Надам се да ће се ускоро вратити у репрезентацију јер је реч о једном сјајном дечку“.

Да ли мислите да је Де Бур прерано отпуштен?

„Не познајем ситуацију у клубу... Де Бур ми је изгледао као пристојан човек. Али Пиоли има потребно искуство и прави је избор за Интер.“

Често се ваше изјаве карактеришу као сексистичке. Рекли сте да се жене на разумеју у фудбал и да Торино код куће игра мушки, а на страни изгледа као женски тим.

„Не треба да се генерализују моје изјаве. Рекао сам да не могу све жене да се разумеју у фудбал. Жао ми је ако се неко нашао увређеним. А што се друге реченице тиче, рекао сам у смислу да играмо превише лепо на страни. Али рањиво и декоцентрисано. То је израз чувеног Ђанија Брере. Што се мене тиче, сматрам жене јачим од мушкараца. Мени је жена родила петоро деце и она је та која командује у мојој кући.“

Извор: моззартспорт