У каквој су вези Делимустафић и Радељаш?

Алија Делимустафић, бивши министар унутрашњих послова Републике Босне и Херцеговине, ухапшен је јуче у акцији кодног назива "Правда". Неколико дана раније ухапшен је и Есед Радељаш, бивши одборник у Скупштини Кантона Сарајево, осумњичен за кривична дјела овјеравање неистинитог садржаја, подстрекавање на злоупотребу положаја, давање дара. У каквој су вези Делимустафић и Радељаш? Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) још је у марту објавио причу о њиховој повезаности и заједничким радњама. 

Босна и Херцеговина 12.11.2016 | 09:55 Прије него што је постао министар привреде Босанско-подрињског кантона (БПК), Есед Радељаш се опробао у грађевинарству. За три године је са бившим министром и страним предузетником договорио два посла, вриједна 11 милиона КМ, а пословни партнери су му дали више од половине новца за обећања која није могао испунити. Радељаш није ништа изградио, а његови партнери тврде да је задржао 5,8 милиона КМ. Због тога су га тужили Општинском суду у Сарајеву, преко којег покушавају вратити свој новац.

У априлу 2009. године Радељаш је са Алијом Делимустафићем, бившим министром Полиције Босне и Херцеговине (БиХ), потписао уговор о заједничкој градњи пословно-стамбене зграде у сарајевском насељу Неџарићи, вриједан нешто више од осам милиона КМ. У то вријеме је Радељаш био одборник у општини Нови Град којој припада ово насеље.

Он се уговором обавезао да ће прибавити дозволу за градњу, коју издаје ова општина, и до краја 2009. године изградити дио објекта. Делимустафићева обавеза је била финансирање изградње. Радељашу је до дана потписивања уговора о изградњи исплатио 5,3 милиона КМ, пише у уговору.

Међутим, према документацији којом располаже Центар за истраживачко новинарство (ЦИН), Радељаш је знао да не може завршити договорени посао.

ЦИН је раније писао како је Радељаш од сарајевске општине Нови Град на овој локацији крајем 2006. године добио пет парцела, укупне површине око дулум и по. Ове и још двије парцеле које је Радељаш раније купио су чиниле цјелину на којој је требала бити изграђена зграда. Међутим, Радељаш је прешутио Делимустафићу да је своје парцеле већ продао сарајевској фирми “Зеуз”, због чега градња није била могућа. Власник ове фирме је био словенски предузетник Марјан Пишљар са којим је Радељаш средином 2006. склопио сличан посао.

Пишљар је тада од Радељаша купио двије парцеле у Неџарићима за 250 хиљада КМ. Налазиле су се уз општинско земљиште које су заједнички зацртали у пословним плановима, а на којем је Радељаш већ почео бесправну градњу. Договорили су се да Радељаш земљиште купи или закупи, а објекат сруши или легализује. Пишљар му је за тај посао дао капару од 1,21 милион КМ.

“Он није ништа урадио”, каже Пишљар.

Радељаш је након уплате подијелио новац на рачуне других људи. Дио од милион КМ пребацио је на свој други рачун, рачун свог брата Асима и рачуне још седам особа. Зато је Агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА) покренула истрагу због сумње у прање новца, а Суд БиХ је свима блокирао рачуне.

Пишљар за ЦИН каже да је истрага показала да прања новца није било, након чега су он и Радељаш у марту 2009. године прекинули сарадњу, уз договор да Радељаш сав новац од капаре врати, што он није урадио. Пишљар је задржао парцеле, а каже да му је Радељаш остао дужан око пола милиона КМ.

Мјесец дана касније Радељаш је почео сарадњу са Делимустафићем, али му није рекао да више није власник своје двије парцеле. Без њих је градња била немогућа јер са општинским земљиштем чине грађевинску цјелину.

Према уговору, Делимустафић му је за изградњу зграде дао 5,3 милиона КМ у готовини, а умјесто осталих 2,7 милиона КМ Радељаш је добио Грађевинску фирму “Ингра“. Уз то, Делимустафић се обавезао да ће му исплатити и накнаду од 6,6 милион КМ, не наводећи да ли се ради о новцу или другој врсти имовине.

Из “Ингре” тврде да је ријеч о противвриједности земљишта од 22 дулума у Неџарићима које је фирма купила средином 2007. године од чланова сарајевске породице Моравац. Тада су га платили скоро 1,5 милиона КМ, али га је Делимустафић двије године касније за договор са Радељашем процијенио на скоро четири и по пута већу вриједност.

Радељаш је разлику од скоро четири милиона КМ требао вратити до средине 2012. године, али то није учинио.

У јулу 2009. се уписао у судски регистар као власник “Ингре”, а након 13 дана је 22 дулума њеног земљишта поклонио Расиму Смајићу, страначком колеги из БОСС-а. Према уговору, Смајић је поклон “прихватио са захвалношћу”.

За разлику од Делимустафића, који је вриједност земљишта повећао, Радељаш ју је умањио 15 пута у односу на куповну цијену, процијенивши га у Уговору о поклону на само 100.000 КМ.

Четири мјесеца касније Радељаш фирму без земљишта враћа Делимустафићу, а “Ингра” 2013. године тужи Смајића и тражи поништење овог уговора. Смајић, заступник у Скупштини Кантона Сарајево (КС), није хтио разговарати са новинарима ЦИН-а о поклону јер је поступак у току.

Исте године је Делимустафић тужио Радељаша Општинском суду у Сарајеву због кршења Уговора о изградњи, тражећи да му Радељаш врати уложених 5,3 милиона КМ. Како би осигурао могућу наплату потраживања, Суд је Радељашу забранио да до краја поступка прода, изнајми или пренесе на другог своје некретнине: кућу у Неџарићима, викендицу у Блажују и земљиште у Фочи.

Делимустафић није у БиХ, а преко својих адвоката је поручио да не може разговарати док је поступак у току.

Радељаш мјесецима не одговара на позиве новинара ЦИН-а. У судским документима пише да је на једном од рочишта казао да је Делимустафић остао њему дужан.

“То је његова тврдња. Кад сам ја био на том рочишту, најинтересантније је од свега било што је он рекао да ће изнијети то као проблем на парламенту. Ја сам му тад рекао да не смије користити клупе парламента за притисак на суд и онда је ушутио”, каже Делимустафићев адвокат Владо Адамовић.

Радељаш је наставио сумњивим обећањима долазити до новца и када је постао политичар. У априлу 2013. године је од сарајевског предузетника Мехе Мушића посудио 200.000 КМ. У то вријеме је био посланик у Скупштини Кантона Сарајево (КС), делегат у Парламенту Федерације БиХ и предсједник Управног одбора Завода здравственог осигурања КС-а.

Позајмицу су овјерили потврдом у којој пише да ће Радељаш вратити новац до краја исте године. Он то није урадио па га је Мушић тужио половином 2015. године Општинском суду у Сарајеву. У одговору на тужбу Радељаш је рекао да није узео новац и да не може са сигурношћу рећи да је на потврди о позајмици његов потпис нити како се нашао на том документу.

Приватни предузетник Мехо Мушић је посудио 200.000 КМ Еседу Радељашу који то пориче.

Радељаш је потврду о позајмици потписао као Есад, иако му је име Есед. Оваква грешка у имену му је раније помогла да избјегне затворску казну. Наиме, он је 2005. године осуђен због преваре на годину дана затвора. У затвор никада није отишао јер је у пресуди било наведено да се зове Есад, а не Есед, што је у формалном смислу могло значити да је ријеч о другој особи. Исправка грешке у имену је трајала четири године па је наступила застара извршења казне о чему је ЦИН већ писао.

“Кад сам ја то прочитао, исти случај је и ово. То је оно кад је рекао Есед – Есад, исто! Исто!”, казао је Мушић новинарима ЦИН-а које је позвао након што је прочитао причу.

Он живи у Бечу од 1992. године, а у БиХ има фирму “Боснамед” која тргује медицинском опремом. Каже да је Радељаша упознао случајно када је отишао у његову аутопраоницу. Радељаш му је пришао и почео разговор.

“Долази ми неки човјек, каже: ‘Ви сте у Бечу?’ Кажем ја јесам. Каже: ‘Таман сте дошли, ово је моје’”. Донесе двије кафе из аутомата и ми смо док су они прали ћаскали”, присјећа се Мушић. У аутопраоницу је навраћао неколико пута, а онда га је Радељаш позвао на доручак.

“Сјећам се добро, јели смо пуру и кисело млијеко. Питам га ја како напредује радња.”

На то му је Радељаш одговорио да има пословних проблема. “Каже он мени: ‘Слаб сам с парама, би ли ми посудио мало пара?’”

Мушић каже да му је тада дао 5.000 КМ које је он вратио за десет дана, како је и обећао. Послије тога му је неколико пута посуђивао мање износе.

“Узме ти паре, па ти врати”, описује Мушић. “Волио се шалити, волио се зезати, једноставно направи климу – народски човјек.”

У априлу 2013. године Радељаш је од Мушића затражио већу позајмицу. Испричао му је да на Дрини у Горажду прави кућу и да му је све у рату страдало. Казао му је и да има много земље, али је не може ставити под хипотеку док не среди земљишне књиге.

“Питам ја: ‘Есаде, колико ти треба пара?’ Каже он: ‘300.000 КМ’. Побогу, Есаде, то је пуно пара. ‘Мехо, рахмета ми бабина, вратит ћу ти’”, описује Мушић сусрет са Радељашем.

Према потврди коју су потписали, Радељаш је узео 200.000 КМ. Мушић каже да га је током 2014. године неколико пута питао када ће вратити новац. Њихов задњи сусрет је завршио препирком, а онда га је Мушић тужио Општинском суду у Сарајеву.

“Неко му мора стати на крај”, казао је Мушић.

Кућа коју је Радељаш помињао Мушићу је луксузна вила са великим двориштем и базеном на обали Дрине.

Извор: Н1