Додик и Изетбеговић један другом уточиште

И поред тога што су продуценти и режисери оваквог начина живљења, политичари и даље стоје ту гдје јесу, захваљујућу управо таквој врсти реторике коју узајамно размјењују на партијском, индивидуалном или било којем плану, који увијек има свој етно или клеро оквир. То су заправо начини, освјештени или неосвјештени, манипулације грађанством које није у стању да састави крај са крајем, а хтјело или не, мора да слуша њихова узајамна, препуцавања, нагласио је у разговору за Вијести.ба професор и политички аналитичар Есад Бајтал.

Босна и Херцеговина 12.11.2016 | 07:42 ВИЈЕСТИ.БА: У протекла два дана свједочимо оштрим тоновима на релацији Бакир Изетбеговић - Милорад Додик. Како тумачите њихову реторику и препуцавања путем медија?

БАЈТАЛ: Све што смо имали прилику да видимо и прочитамо о комуникацији Милорада Додика и Бакира Изетбеговића говори о крајњем изостанку политичких и дипломатских манира. То је формула која траје 25 година, дакле јавно препуцавање које анестетизира свијест просјечног грађанина која се сва оријентише у правцу ослушкивања шта је ко коме рекао и како је ко коме рекао, заборављајући при томе на властиту егзистенцију, властити начин живљења, кризу у којој се налазимо, те на изгубљено достојанство просјечног грађанина БиХ.

ВИЈЕСТИ.БА: Јесу ли у том смислу Додик и Изетбеговић један другом уточиште, јесу ли они најбољи пријатељи?

БАЈТАЛ: У логичком смислу то тако дође. У логичком смислу, дакле у смислу одржавања на позицијама на којима јесу. Управо из логичких разлога ниједан од њих не заслужује позицију коју има, политичку позицију, позицију у јавном простору, напросто зато што грађани живе исувише лоше у БиХ. И поред тога што су продуценти и режисери тог начина живљења, политичари и даље стоје ту гдје јесу, захваљујућу управо таквој врсти реторике коју узајамно размјењују на партијском, индивидуалном или било којем плану, који увијек има свој етно или клеро оквир. То су заправо начини, освијештени или неосвијештени, манипулације грађанством које није у стању да састави крај са крајем, а хтјело или не, мора да слуша њихова узајамна, препуцавања.

ВИЈЕСТИ.БА: У коначници, шта је циљ свјесног произвођења нове политичке кризе?

БАЈТАЛ: Постоји кључни моменат који је увијек у позадини свега - овдје рат нема оружаног побједника, а још су живи планови подјеле ове земље. Ријеч је о плановима који су произвели рат и због којих је рат вођен. Ова земља је по тим великодржавним плановима требало да нестане, односно требало да је буде подијељена на лијеву, десну, источну, западну и не знам какву већ страну, да свако одвуче себи дио који мисли да је његов... Све је посљедица тога, од тих планова се кренуло па надаље. Све друго је, понављам, само посљедица.

ВИЈЕСТИ.БА: У том контексту, како тумачите учестале тезе Драгана Човића потреби реорганизације и федерализације? Додик је поновио свој став - никаква прекомпозиција БиХ, која задире у РС, није могућа.

БАЈТАЛ: Логика је "шта је ко јамио, јамио је". Ми смо јамили мањи ентитет, а ви се тамо сада договарајте како ћете даље. Ако успијете да то федерализујете, односно да заокружите неки етно простор сличан овоме који смо ми заокружили, онда ћемо се једног дана лако договорити да свако иде на своју страну. За оне треће, који би опет остали са оним четвртима који не припадају б/х/с тројству, баш нас брига! То су кораци основног извора континуиране кризе у овој земљи. То су кораци настојања да се сада у миру системом стално одржаваних криза и дизања тензија коначно добије оно што се ратом није успјело добити, а због чега се читав рат и водио.

ВИЈЕСТИ.БА: Како анализирате однос бошњачких и хрватских политичких елита када говоримо о федерализацији БиХ?

БАЈТАЛ: И једнима и другима прича о федерализацији одговара на различите начине. Но, постоји један заједнички начин - индуковање кризе да би се остало на постојећим позицијама, јер се и у ФБиХ живи ужасно лоше. Дакле, људи живе лоше на цијелом простору ФБиХ, у сваком кантону, независно од тога да ли је под бошњачком или хрватском контролом.

Етноконтрола власти није доприњела побољшању живота, није донијела бољи живот. Исто то важи и за окружење. Погледајте како се живи у етнички чистим власничким структурама нашег источног и западног сусједства... Шта је ту етнологика донијела? Како се живи у једном ентитету који је санитарно етнички чист у смислу држања власти? Зашто етнологика није ријешила те проблеме? Зашто тамо нема више хљеба, посла, културе, људског достојанства?



Рат није био борба за бољи живот људи. Када погледамо у најширем могућем смислу, рат је поред својих експанзионистичких циљева, имао у позадини пљачку, отимачину, превару. У овој гладној земљи имао стотињак људи који су "тешки" девет милијарди долара. Како то објаснити? Наравно, уз сталну причу о виталном националном интересу, коју нам причају самозвани чувари виталног националног интереса. Зар је витални интерес нација да буду гладне? Да буду незапослене? Да живе у држави која је претпосљедња најбједнија земља на свијету?

ВИЈЕСТИ.БА: Политичке елите нису дале одговоре на та питања.

БАЈТАЛ: Они су на власти, а власт има задаћу да промијени такво стање ствари. Добра власт није смјела довести земљу и своје грађане, своје нације, у овакво стање. Кључно је питање - националисти, како сте дозволили да вам нације гладују? О чему више причате и ко вам је сада крив? Криви су вам поново они од прије 25 година, прије 50 година... Још се упире прстом у систем у коме није било гладних. Он је одједном крив за глад, ову сада и данас, која је произведена од ових који јесу на власти.

ВИЈЕСТИ.БА: Како коментаришете реакције које су настале након хапшења бивших припадника ХВО-а у Орашју?

БАЈТАЛ: Чињеница је да Милорад Додик користи сваку ситуацију да галами и да се дигне у висину. У конкретном случају, ко је примијетио да он ћути? Зашто он ћути? Његова ћутња у овој ситуацији, када су у питању српске жртве, постаје симптоматичнија од велике галаме из Загреба.

ВИЈЕСТИ.БА: У којем смислу симптоматичнија?

БАЈТАЛ: У смислу да има нешто заједничко. Галама која је дошла из Загреба ишла је према негирању БиХ, њених правосудних институција, њене самосталности, њеног суверености. Неко из Загреба покушао је да одржи лекцију БиХ и то врло недипломатским језиком. С друге стране, ухапшени су људи који су осумњичени за злочин над српским народом. Истог дана дигла се огромна галама, а још нема оптужнице. Зашто Додик ћути када су у питању српске жртве? Тек данас се очитовао о том питању, вјероватно због тога што му је неко рекао да такво његово држање "не штима".  Мени је као грађанину заиста симптоматичнија Додикова ћутња од веллике галаме Загреба. При томе, у Загреб иде Додиков пријатељ Драган Човић. Но, на релацији Додик - Човић се ништа не мијења.

Извор: Вијести.ба
Фото: Вијести.ба