О борцима Српске нико не води рачуна

Широм Републике Српске прослављена је крсна слава Борачке организације Републике Српске – Митровдан, а и ове године учесници одбрамбено-отаџбинског рата посебно су истакли тежак положај борачких категорија.

Република Српска 08.11.2016 | 20:00 Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић каже да надлежне институције ни 22 године након одбрамбено-отажбинског рата не ријешевају проблеме борачких категорија, а да је жалосно да је и данас велики број дјеце погинулих бораца незапослено и да није стамбено збринуто.

“Свакако је ово прилика када треба да се подсјетимо наших погинулих сабораца, њиховог јуначког дијела када су своје животе уградили у темеље Српске, али свакако морамо поставити питање да ли смо ми њихови саборци и они који данас обављају најодговорније дужности на ниво Републике, локалних заједница, јавних и државних предузећа, испунили своје обавезе према нашим саоборцима. Нажалост, према статистичких података о броју незапослених, неријешених стамбених питања. Ми те своје обавезе нисмо испунили и крајње је вријеме да коначно са ријечи пређемо на дијела, онако како су то наши саборци радили”, каже Савчић.

Међутим, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић не слаже се да је Влада једна од институција која не води довољно рачуна о борачкој популацији. “Посљедњим Законом о правима бораца установљена су бројна права, којима је побољшан и унапријеђен статус борачке популације. Имамо стабилну исплату инвалиднина, породичних и личних, а исто тако стабилна је исплата борачког додатака”, навео је Милуновић.

А какав је положај борачке популације у Српској, вјероватно најбоље знају демобилисани борци. “Док рат траје прво иде пјешадија, па артиљерија, па команда и на крају забушанти, а када дође вријеме слободе, само је редослијед окренут”, рекао је Мијат Шаровић, бивши припадник Извиђачко-диверзантског одреда Војске Републике Српске.

“Народ је казао, борци су казали. Ово је жалосно шта смо радили, а коме смо предали и сада нам други управљају Републиком Српском. Борци немају своја права, немају, запуштени су, једино их Бог још није оставио”, сматра Мико Јонлија, демобилисани борац из Невесиња.

“Локална заједница чини одређене напоре, али нажалост нису јој велике могућности, јер општина Лопаре једна је од најнеразвијенијих општина на нивоу Републике. Чине се неки напори, али далеко је то од оног што борцима припада, што су они заслужили. Посебно осјетљиве су породице погинулих, а оно што посебно боли је незапосленост дјеце погинулих бораца”, каже Ристо Радић, демобилисани борац из Лопара.

Оно што посебно боли породице погинулих бораца је што су они који су живот дали за Републику Српску данас мање важни од политичара који дијеле народ на патроите и издајнике.

“Само бих замолила народ да буде јединствен, да се не свађа, да се не раздаваја по странкама. Нека буду као што су наша дјеца пошла 1992. године сложно и јединствено. И само бих замолила да то чувају, да не вичу ово су издајници, ово су патриоте. Наша дјеца су створила Републику Српску”, рекла је Милева Чабрило из Невисиња, мајка двојице погинулих бораца Војске Републике Српске.

Према подацима Борачке организације, у Српској је тренутно без посла око 3.000 људи из породица погинулих бораца, док је далеко већи број демобилисних бораца који данас живе на рубу егзистенције.



БН телевизија