Ко и на који начин бира предсједнике САД?

Американци данас бирају новог предсједника Сједињених Америчких Држава, али том приликом неће директно одлучити који ће кандидат ући у Бијелу кућу.

Свијет 08.11.2016 | 12:29
Ко и на који начин бира предсједнике САД?
Десетине милиона Американаца који ће гласати на изборима ће указати на име кандидата којег подржавају. У ствари, резултат ће одредити композиција од 538 чланова електорских гласова (Елецторал Цоллеге) који ће формално изабрати новог америчког предсједника.

Електорске гласове су осмислили 1787. године аутори Устава САД као компромис између оних који су жељели директно гласање народа и оних који су жељели да Конгрес бира предсједника.

Један од циљева је био да се заштите прва мањих држава и спријечи доминација оних са бројнијом популацијом над онима са мањом.

Због тога данас свака од 50 америчких држава има исти број електорских гласова, као и што имају једнак број чланова Конгреса.

Калифорниа, најнасељенија америчка држава, има 55 електора. То се рефлектује кроз два америчка сенатора, плус 53 члана Представничног дома додијељених на основу броја становника.

Државе са мањом популацијом имају три електора: два за америчке сенаторе и по један за сваког члана њиховог Представничког дома.

Вашингтон Д.Ц. је посебан федерални дистрикт, не држава, и стога нема нити једног америчког сенатора, нити једног представничког гласа у Конгресу САД. Али према Амандману 23. Устава САД, Дистрикту Цолумбиа додијељена су три електорска гласа у изборном механизму.

Побједник добија све

Да би постао предсједник, кандидат треба подршку просте већине електорских гласова. Тренутно је за обезбјеђивање побједе потребно најмање 270 електорских гласова.

Ако је електорско гласање тијесно, Представнички дом је овлаштен да изабере сљедећег предсједника. То се догодило само једном у историји САД.

Невјерни електори

Електоре обично номинује политичка партија или саме странке дају своје кандидате. Такве везе обично значе да су кандидати лојални својој странци или кандидатима за које су рекли да ће гласати.

Али не постоји федерални закон који обавезује електоре да се држе свог обећања.

Електор који прекрши своју обавезу да гласа за одеђеног кандидата познат је као "невјерни електор".

Док 29 држава и Дистрикт Колумбиа имају законе који санкционишу невјерне електоре, 21 држава их нема. Државе Минесота и Мичиген имају законе који поништавају гласање невјерних електора.

Кандидат са највише гласова не побиједи увијек

Електорски систем гласања је у прошлости доводио до контровези због могућности да кандидат који освоји највећи број гласова у директном гласању ипак не сакупи довољно електорских гласова да постане предсједник.

То се догодило 2000. године, када је републикански кандидат Џорџ Буш осигурао потребну већину електорских гласова, иако је у директном гласању широм земље освојио око 500.000 гласова мање од демократског кандидата Ала Гора.

Године 1876, када је републикански кандидат Рутхерфорд Б. Хајес био изабран за предсједника, демократа Самуел Тилден постао је једини амерички предсједнички кандидат који је освојио више од 50 посто популарног бирачког тијела, али је изгубио због електорских гласова.

Када су се 1824. године четири засебна кандидата из разбијене Демократске - републиканске странке надметала за функцију предсједника САД, нити један кандидат није освојио већину електорских гласова.

Као резулатат тога ускочио је Представнички дом САД који је за предсједника изабрао Џона Квинсија Адамса.

Једни пут када је Представнички дом преиначио електорско гласање било је 1800. године, када је број електорских гласова за Томаса Џеферсона био једнак као и за Арона Бура. Представнички дом је изабрао Џеферсона за предсједника.

Извор: РСЕ

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

С4

08.11.2016 12:47

И, онда такви по свијету дијеле лекције о демократији.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Драган

08.11.2016 13:17

Брука и срамота од америцког изборног система нас је сјајан у односу на овај.То знаци да се фактицки не постује изборна воља градјана кад умјесто њих главну ријец воде електори.То је као нека врста пуномоци за електоре да могу одлуцивати у име градјана.Та њихова традиција је да будем благ веома застарјела и превазидјена.Традиција Америке је недемократија а овамо нама дијеле лекције из демократије.

ОДГОВОРИТЕ
Name

М

08.11.2016 14:23

Овај систем гласања нема везе са демократијом.

ОДГОВОРИТЕ