Млади су читаонице мијењали кладионицама

Свака трећа особа у Босни и Херцеговини између 15 и 25 година редован је гост кладионица. Показали су ово подаци истраживања које је спровело Удружење за превенцију зависности “Нарко-Не” у сарадњи са Породичним савјетовалиштем Сарајево.

Босна и Херцеговина 06.11.2016 | 10:32 Помама за играма на срећу, која код многих прераста у зависност, постаје многима мотив да започну нови дан. Најжалосније је што су млади све чешћи посјетиоци кладионица, а они мало старији скоро свакодневно уплате тикет за лото, бинго или, призивајући срећу, огребу макар једну картицу.

Истраживање у 15 опшина Сарајевског, Средњебосанског и Зеничко-добојског кантона, у којем је учествовало скоро 1.200 испитаника, показало је да је макар половина њих редован гост кладионица. Међу њима су и малољетници, којима закон брани клађење, али се провлаче и поред закона и радника у кладионицама.

Најпопуларнија игра код нас је “Бинго”, на којем срећу призива више од 24 одсто испитаника. На интернету (без новчаног улога) играју се и велики и мали, чак њих 20 одсто, а у спортским кладионицама редовно је више од 19 одсто испитаних.

"Морам признати да сам се прије неколико година, углавном из досаде, а на наговор пријатеља, понекад коцкала, истина врло наивно, играјући 'Бинго' или на улици купујући гребалицу. Надала сам се неком добитку, добро би дошао скромном студентском буџету. Но, срећа ме је заобилазила па сам на вријеме одустала. Али, многи моји пријатељи свакодневно одлазе у кладионице. Ту проводе вријеме, лијече досаду и троше новац, а понекада нешто и зараде", говори студенткиња из Сарајева.

И у Мостару су спортске кладионице пуне младих.

Марко Ромић, психолог у Центру за ментално здравље у Мостару и вођа јединог Клуба доктора зависника о коцки у БиХ, потврдио  је да су млади читаонице замијенили кладионицама, а врло су вјерни и “Бингу”.
 
Забрана уласка

"У Херцеговини се људи коцкају сваког дана, а патолошки коцкари скоро и не излазе из кладионица.  Сигурно је да се велики број зависника о коцки може довести и у везу с великом стопом незапослености, неимаштином, неквалитетним животом. Када би имали плату, посао и обавезе, људи би се мање коцкали", сматра Ромић.

Он рјешење види у едукацији младих и родитеља, као и у ригидној примјени закона који младима брани улазак у кладионице. 

(Аваз.ба)