Видео - Пато: Роналдо ми је дао плејбој и рекао...

Алешандре Пато, центарфор Виљареала, говорио је у интервјуу за 'Фоx Спортс' о времену проведеном у Милану.

Фудбал 05.11.2016 | 17:00 Бразилац је у МИлано стигао из матичног Интернационала 2007. године, као осамнаестогодишњак, и у наредних пет сезона на 150 мечева постигао 63 гола и забележио 18 асистенција, освојивши за то време Серију А и Суперкуп Италије.

Међутим, иако је у то време важио за најталентованијег играча света, није успео да се избори са огромним притиском, али и повредама.

Из Италије се 2013. вратио у Бразил и потписао за Коринтијанс, који га је касније прослеђивао на позајмице у Сао Пауло, где је почео да личи на старог себе, и Челси.

У Лондону није добио праву шансу, пошто је одиграо свега три меча и постигао један гол, али се чини да је успео да пронађе праву средину преласком у Виљареал пред старт ове сезоне.

"Чим сам стигао у Милано Силвио Берлускони је почео да се брине за мене. Он је одувек био исти. Прави господин с господским манирима. Одувек сам имао сјајан однос и са њим и са Адријаном Галијанијем. Чак и када све није ишло како треба, када сам желео да одем испрва није желео да ме пусти да се вратим у Бразил, али је онда и он схватио да је то најбоље за све. Милан сам упознао под њим, а када сам отишао он је и даље био ту. Не могу да замислим 'росонере' без њега", почео је причу Пато.

Популрани 'Патак' је затим открио да је ипак највећи утисак на њега оставила свлачионица, односно тренутак када се први пут нашао у њој.

"Број великих играча које сам упознао у једном дану био је огроман. Примера ради, у свлачионици сам седео између Паола Малдинија и Роналда, а преко пута нас био је Кака. Није прошло ни три дана, а Роналдо ми прилази и даје ми плејбој и поставља ми питање – 'Ако желиш да будеш део моје групе, изволи, ако не можеш код Каке и верника".

Алешандре је у другом делу боравка на Сан Сиру често био критикован због лошијих партија, а као главни узрок наводили су се непрестани изласци у ноћне клубове, док му је место у тиму 'чувала' Барбара, Берлусконијева ћерка и један од потпредседника славог клуба.

"Никада нисам дозволио да ствари из приватног живота утичу на моју игру на терену. Увек сам давао живот за клуб, за навијаче и моје саиграче, док из приватног живота чувам оне најлепше успомене", јасан је Пато.

Иако су се од првог дана од њега, тада једва пунолетног момка, очекивале велике ствари – он каже да није осећао притисак, нимало.

"Ма, какав притисак, осећао сам се као у сну. Био сам члан свега тога зато што сам био добар фудбалер и јер га волим. Притисак је дошао тек касније. Када сам стигао на прегледе, доктор ми је у једном тренутку ставио капи у очи, ништа нисам видео, па сам практично жмурео све до доласка у Миланело. Карла Анчелотија и саиграће са угледао тек када је почело моје представљање".

Бразилац каже и да је управо 'Дон Карло' најзаслужнији за његов долазак међу 'росонере'.

"Да није било њега, вероватно не бих ни дошао. Карло је заслужан за све ово што сам досада постигао – пример праве особе, правог тренера. Био сам веома млад када сам стигао, он ме је прихватио као сина, а ја њега као оца", каже Алешандре.

За крај, момак који је је дрес 'Селесаа' носио 27 пута осврнуо се и на долазак у редове 'Жуте подморнице'.

"Савршено сам се снашао. После повратка у Бразил сањао сам да се у једном тренутку вратим у Европу. Данијеле Бонера ми је испричао све најбоље о Виљареалу. Дуго сам по доласку причао и са тренером и неизмерно сам захвалан свима на 'Ел Мадригалу' због шансе коју су ми пружили", закључио је Пато.



Извор: Б92