Хрвати стрепе због убистава Срба у Мркоњић Граду

У Хрватској расту тензије након хапшења десторице бивших припадника ХВО-а у Орашју, осумњичених за ратни злочин над српским цивилима, јер се спекулише да то није крај и да Тужилаштво БиХ води истрагу против још неких ветерана, али и хрватске војске, међу којима су и неки актуелни високи званичници, пренели су хрватски медији

Регион 04.11.2016 | 13:12 Како је објавио РТЛ, Тужилаштво БиХ већ неко време води истрагу злочина почињеног 1995. године у околини Мркоњић Града, када су 4. и 7. гардијска бригада хрватске војске након "Олује" кренули у заузимање тог дела БиХ.

Према наводима из истраге, у операцији одмазде због погибије команданта Андрије Матијаша Паука тада је убијено 180 српских цивила чија су тела пронађена у једној масовној гробници.

Наводно је на попису оних који су под том истрагом и тадашњи командант 4. гардијске бригаде, а садашњи министар одбране и потпредседник владе, пензионисани генерал Дамир Крстичевић.

Потврди ли се тај навод и подигне оптужница против потпредседника хрватске владе, био би то "велики политички ударац" целом државном врху, преносе хрватски медији писање РТЛ-а.

Иако се, како се наводи, претходно говорило о узбуни у државном врху због хапшења у Орашју, испада да је немогуће да тамо нису знали за оптужнице.

Још један високи хрватски званичник је наводно на списку Тужилаштва БиХ, а реч је о потпредседнику хрватског Сабора Милијану Бркићу.

Бркић је, наиме, у синоћњој емисији "Отворено" на ХРТ-у рекао да поуздано зна да је и он на списку за хапшење.

- И ја сам на том попису, то знам поуздано, али да Срби сваки свој злочин и пораз показују као злочин оних који су се бранили, свако од оних који су учествовали у одбрани БиХ може бити на том списку. Ја ћу у БиХ и даље путовати, а ако ме приведу, ако је то жртва коју требам поднету за Хрватску, ту сам - рекао је Бркић.

Сматра да су хапшења хрватских ветерана у БиХ "наставак покушаја релативизације карактера Домовинског рата као одбрамбеног рата" те да њима "Срби желе себе да прикажу као жртве, а своје поразе као ратне злочине оних које су они напали".

Иначе, хапшења у Орашју за злочине почињене над српским цивилима током 1992. и 1993. изазвало је праву драму у хрватском државном врху.

Председница Колинда Грабар Китаровић прва је рекла да о томе није имала никакву информацију и оставила у ваздуху питање ко је у Хрватској одговоран.

О тој теми на целодневној седници је расправљала и влада, а на столу су, како преноси Јутарњи лист, била питања о томе како је дошло до оптужница, ко је знао да се оне припремају, колико је докумената против оптуженика из Загреба отишло у БиХ, каква је у томе улога Сигурносно-обавештајне агенције, каква Министарства правосуђа, а каква Државног тужилаштва.

Све што о томе знају премијеру Андреју Пленковићу су реферирали министри правосуђа, Анте Шпрље, унутрашњих послова Влахо Орепић, одбране Дамир Крстичевић, ветерана Томо Медвед, главни државни тужилац Динко Цвитан, као и директор СОА-е, Даниел Маркић.

Императив је, како се наводи, био да се утврди што више чињеница везаних за случај и да се на седницу у четвртак изађе са чврстим ставом.

Изјаве након састанка су биле штуре, а и садржај разговора настојао се задржати у тајности.

Позивајући се на своја сазнања, медији преносе да је у једном тренутку под лупу била стављена улога Државног тужилаштва Хрватске и то при прикупљању документације која би требала да буде подлога за оптужбе против команданта Орашја Ђуре Матузовића и осталих.

Особа која је блиски сарадник једном од носилаца власти рекла је да постоје разлози да се размотри улога и евентуална одговорност хрватских тужилаца за овај догађај.

"Чини се да је проблем у томе што се није с довољно пажње приступило случајевима и није се проучавало и анализирало шта од докумената траже тужиоци из БиХ, а још мање што им се достављало. Испада да се документација слала неселективно, а да притом нико за то није ни знао", рекао је саговорник Јутарњег листа.

Наводно је, како се наводи, из БиХ у неколико наврата сигнализирано како би хрватски тужиоци могли да пошаљу захтев да преузму истрагу и прогон због сумњи у злочине у Орашју, али је, како тврди, то занемарено.

Саговорник хрватских медија наводи да би требало расветлити питање шта су радиле хрватске тајне службе ако је тачна информација да се још 2014. знало за оптужнице.