Природне катастрофе човјекових руку дјело

Међународни дан климатских промјена обиљежава се данас с циљем информисања становништва о негативним посљедицама које ове промјене могу изазвати.

Република Српска 04.11.2016 | 12:16 Стручњаци из ове области истичу да се смањење утицаја на климатске промјене може постићи очувањем биолошке разноврсности, одрживим коришћењем природних ресурса, смањењем загађења и претјеране потрошње енергије.

"Климатске промјене изазивају негативне ефекте, између осталог, и временске непогоде, које проузрокују катастрофе у појединим дијеловима планете изазивајући непроцјењиву штету привреди и друштву у цјелини", истичу стручњаци.

Они наглашавају да се климатске промјене тичу свих нас и утичу на готово сва друштвена и економска подручја, од пољопривреде до туризма, од инфраструктуре до здравства, као и на стратешке ресурсе попут воде, хране и енергије.

"Климатске промјене успоравају одрживи развој и представљају пријетњу, и то не само у земљама у развоју, а цијена недјеловања је висока" тврде стручњаци.

Сматра се да су промјене које су регистроване до сада, као и оне које се предвиђају за наредних 80 година, настале као резултат човекових активности, а не као посљедица природних промјена у атмосфери.

Истраживања показују да постоје бројни докази о климатским промјенама, од раста температуре до екстремних временских услова, који нас увјеравају да се клима мијења и да до тога долази усљед људског дјеловања.

Један од највећих доказа јесте емисија гасова стаклене баште које сваке године биљеже рекордне нивое.

"Гасови са ефектом стаклене баште веома су важни када је ријеч о климатским промјенама. Ради се о гасовима који Земљу одржавају топлом и којима припада највећа заслуга за постојање живота на њој. Међутим, прекомјерне емисије гасова са ефектом стаклене баште доводе до убрзаног загријавања и дисбаланса у биодиверзитету" појашњавају стручњаци.

Најновије студије показују да су климатске промјене и глобално загријавање директно проузроковали нестајање појединих врста организама.

Према предвиђањима метеоролога, климатске промјене ће до 2100. године довести до повећања температуре на Земљи за 1,4 до 5,8 степени Целзијуса и дефицита падавина и до 20 одсто.

"Читав регион југоисточне Европе, па тако и РС, веома је изложен утицају климатских промјена. Према анализама израђеним на националном нивоу, период од 1960. до 2012. године карактерише просјечни тренд повећања средњих годишњих температура од 0,3 степена по декади" истичу метеоролози.

Додају да ће овакве промјене бити праћене и интензивирањем екстрема, посебно температурних. Највећи утицаји промјена климе пројектовани су у секторима пољопривреде, хидрологије, шумарства, али и здравља људи и биодиверзитета.

Експерти упозоравају на то да ће БиХ до краја овог вијека имати температуре које сада има сјеверни дио Грчке, а то није мала разлика. Предвиђа се да нас очекују огромне температуре и суше, а у исто вријеме и огромне количине падавина и поплаве које ће се смјењивати.

Климатске промјене су толико узеле маха да се сада на територији БиХ појављују чак и торнада, као климатски феномен који до прије 20 година ни у којем облику код нас није био присутан.

"Главни кривац за климатске промјене је човјек који је својим машинама и горивом уништио озон, нарушавајући омотач који не дозвољава нормално хлађење планете, док се она у истом континуитету загријава" кажу стручњаци.

Чињеница је да 15 или 20 година уназад имамо раст температура, а званичне институције метеорологије кажу да смо дошли до тачке када још можемо зауставити процес загријавања и интервенисати да ситуација не би измакла контроли.

Докази о климатским промјенама су неоспорни, као и одговорност коју имамо према будућим генерацијама. Неопходно је подстаћи промјене свијести јавности, допринијети доношењу најбољих одлука на свим нивоима и обезбиједити њихову реализацију.

Споразум

У Паризу је крајем прошле године постигнут климатски споразум који има за циљ смањење емисија штетних гасова, који стварају ефекат стаклене баште. Споразум који су потписали представници 195 земаља замјењује Протокол из Кјота, који је истекао 31. децембра 2012. године и нуди наду да човјечанство може да избјегне катастрофалне климатске промјене и спроведе енергетску револуцију. Споразум има циљ да се раст глобалних температура ограничи на испод два степена Целзијуса, с тим да се тежи ка спуштању тог прага на 1,5 степени.

Најтоплија година

Најтоплија година у новијој историји човјечанства, према расположивим подацима, била је 2015. Просјечна температура океана на површини прошле године је порасла за готово степен у односу на претходни вијек и највиша је још од 1880. године. На Арктику су измјерени топлотни рекорди у односу на посљедњих 115 година, док је ледени омотач најтањи откако се мјери његова дебљина.


Извор: Глас Српске