Анализа: Лети, лети, лети... Монтелин Милан!

Аеропланино донео Росонерима 127.000.000 евра и вратио им достојанство! Сан Сиро је опет тврђава, навијачи се враћају на трибине, а Берлусконијев сан о младом и италијанском Милану није више утопија.

Фудбал 07.11.2016 | 23:15 Милан даје знаке живота после три сезоне испод сваког нивоа у којима је завршавао на седмом, осмом и деветом месту на крају шампионата, што је било испод сваког реномеа седмоструког шампиона Европе. Ништа, међутим, није обећавало минулог лета да ће тако бити, поготово не када је уследила још једна промена тренера, још један мршав прелазни рок, неке исхитрене одлуке и нова папазјанија око продаје клуба иностраним власницима.

Али тај и такав Милан у актуелној сезони једно је од најпријатнијих изненађења. Винћенцо Монтела је урадио прилично добар посао од доласка. Конкретно, још није направио ништа велико, али на добром је путу да то уради. Помак је очигледан.

То ради као тренер са најмањом финансијском подршком у последње три деценије у Милану, што говори да и те како има до тренера и да Седорф, Инзаги и Михајловић нису били невини у Милановим посртањима претходне три године. Сви су имали већу финансијску подршку од Монтеле чија екипа бележи резултате изнад очекивања. А вредност екипа коначно расте. Откако су Ибрахимовић и Тијаго Силва напустили клуб, Милан није имао овакав тренд раста у квалитету и вредности играчког кадра. Иако је управа клуба летос мало тога урадила да Монтели обезбеди минимум неопходних појачања. Новајлије попут Лападуле, Сосе, Пашалића, Фернандеза или Густава Гомеза нити су гарант неког напретка, нити код Монтеле имају озбиљнију улогу. Донекле је изузетак Гомез који има пристојну минутажу.

Римска Република данас се бавила процватом Милана под Монтелином командом. Попуалрни Ареполанино је у некој мери оставарио Белусконијев сан да Миланову игру носе млађи играчи и да то буду Италијани. Клинци попут Донаруме, Локателија или Калабрије нека су врста гаранције да је Милан добио носиоце игре за наредне године.

Република је израчунала да је вредност играчког кадра на почетку прошле сезоне код Михајловића износила 188.500.000 евра. Према рачуници угледног римског дневника, Миланов играчки кадар коришћен у овој сезони (21 играч) тренутно на тржишту вреди 315.500.000 евра. Што значи да је капитал који Милан има у играчком кадру повећан са 127.000.000 европских новчаница! Дакле, за 67,5 одсто?! То је оно што је Милану било неопходно како би после три изгубљене године добио валидан доказ је на добром путу у великој реконструкцији тима. Треба истаћи да у том успеху заслуге има и Синиша Михајловићкоји је лансирао Донаруму, па и Броки код којег је дебитаовао Локатели, али највише је заслужан Монтела код којег су неки млади и неки раније отписани фудбалери постали носиоци игре и на колективном успеху дижу своју цену на фудбалском тржишту.

Република наводи и конкретне примере. Најдрастичнији је управо суперталентовани Ђиђо Донарума. На почетку прошле сезоне вредео је 250.000 евра, у новембру прошле године му је цена скочила на 1.500.000, у јуну је већ стајао 12.000.000 европских новчаница, а стручњаци сада тврде да је његова вредност 40.000.000. А и даље расте…

Алесио Ромањоли данас вреди 35.000.000 евра, десет милиона више него у истом периоду пре годину дана. Код Монтеле је процветао и Мбаје Нијанг чија се вредност удвостручила са 16.000.000 на 32.000.000 евра и опет га жели Арсен Венгер који никад није прежалио што му га је Милан узео испред носа пре четири године. Монтелина заслуга је и што се дуплирала вредност шпанског офназивца Суса са 10.000.000 на 20.000.000 евра. Инзаги му је давао шансу на кашичицу, а Михајловић га прецртао после једне утакмице. Код Монтеле један је од најбољих и откровење сезоне. Младом Локателију цена је скочила са 1.500.000 на 20.000.000 евра за годину дана. Још једном тинејџеру Давидеу Калабрији је вредност порасла са 1.500.000 на 8.000.000 евра. Велики скок забележио је и Џек Бонавентура који сада вреди 21.000.000, уместо 12.000.000 евра у истом периоду пре годину дана. Чак је и Карлосу Баки у 30. години, када цена играчима обично пада, скочила вредност за 5.000.000 евра и сада вреди 35.000.000. Због тога у Милану све озбиљније размишљају о продаји Колумбијца који није баш у добрим односима са Монтелом и има понуде ПСЖ-а и Валенсије... Јурај Куцка је на почетку сезоне вредео 5.000.000 а сада вреди 7.000.000евра...

Наравно, ту су и они чија цена је пала јер нису у првом плану код Монтеле. Али резултати дају потпуно право малдом тренеру за те одлуке. Кеисуке Хонда је вредео 7.000.000, а сада 5.000.000 евра. Соси је цена пала са 8.000.000 на 6.000.000, Луиз Адријану са 8.000.000 на 6.500.000… Милан ће Јапанца и Бразилца највероватније продати у јануару и зарадити неки новац. Једина негативна појава је Андреа Бертолаћи. Везиста којег је Милан на почетку Михајловићевог мандата платио чак 25.000.000 евра и који у дебитантској сезони није показао скоро ништа, а у овој је одиграо само пет минута. Због повреда се показује као скупоцен промашај Росонера... Вредност му је за два месеца пала са 15.000.000 на 11.000.000 евра, а пада и даље. Монтела ће морати да покуша да оживи и његову каријеру уколико Милан планира да врати бар део уложеног новца.

Али промоција маладих лавова и неких играча којима су каријере биле у великом паду не би имала смисла без резултата. Милан од ере Карла Анћелотија није имао 22 бода после 11 кола. То је чак и бољи старт него у сезони 2011/12, када је Алегри са Ибрахимовићем и Робињомосвојио Скудето. Ако би Росонери наставили да освајају два бода у просеку, дошли би до границе која би им обезбедила пламсан у Лигу шампиона после четири године. Све то Монтела ради са најмлађим саставом у Серији А. Просек година Миланове екипе ове сезоне (коришћени играчи са макар једним минутом проведеним на терену у Серији А) износи 25 година и 260 дана. Констатујемо - све су ближе Берлусконијевом сну о маладом и италијанском Милану…

Још једну лошу традицију је успела да руши Монтелина екипа. Сан Сиро више није супермаркет из којег свако односи бодове како хоће, већ нека врста тврђаве као некада. Милан има пет победа и један пораз на свом терену где највећу вредност има тријумф над Јувентусом који се дуго чекао и дошао је после девет везаних пораза од највећег ривала. Једина мрља је пораз од Удинезеа, али и он је био прилично несрећан и незаслужен. У тих пет утакмица на свом терену, Милан је примнио само један гол, а Ђиђо Донарума тренутно је рекордер међу голманима у најјачих пет европских лига са пет утакмица на којима је сачувао мрежу мирном.

Све то су препознали и навијачи. У првом мечу сезоне на свом терену против Удинезеа на трибинама се окупило око 16.000 навијача са плаћеним картама (не рачунајући претплатнике) што је поражавајући податак за клуб величине попут Милана. Добри резултати у наставку наишли су и на подршку навијача, стадион је против Јувентуса био распродат после дуго времена, а недавно је против Пескаре продато 22.000 карата (укупно на трибинама било око 40.000) и публика је била знатно бучнија и оданија него на почетку сезоне када је продато тек 12.000 претплатних карата, што је најгори биланс у Берлусконијевој ери. Навијачи се, дакле, враћају Милану, а Монтелин тим их је дозвао резултатима, све бољом игром и пројектом са младим лавовима који гарантују неке боље дане и године за посрнулог великана.

Све то је и добар знак за нове газде из Кине које би средином новембра и званично требало да преузму контролни пакет акција у власничкој структури. Моменат је прилично добар и Кинези добијају оно што нису очекивали када су покренули причу о куповини клуба. План је био да резултати дођу после неколико сезона улагања, а сада им се јавља ситуација да би већ у првој сезони могли да дођу до Лиге шампиона, што би финансијски био огроман ветар у леђа за Милан. Па ако би још нове газде тај ветар у леђа појачале неком финансијском ињекцијом за појачања у јануару, Милан би ускоро опет могао да заузме место у врху италијанског и европског фудбала. Наравно, великом заслугом Винћенца Монтеле који је вратио идентитет и достојанство седмоструком шампиону Европе... 

Извор: моззартспорт