Анализа: Шта се крије иза проба у Партизану?!

За десет година прошла само тројица! За Мутомба причају да има виц! Ниједан Србин никад није положио тестове у „Земунелу“, крилни везиста из Конга први фудбалер који је добио другу шансу, Илиев каже да га подсећа на фудбал деведесетих.

Фудбал 06.11.2016 | 23:00 Свакавих аномалија је било - има их још - у Партизану. Од кашњења плата, штрајк(ова) играча, начина избора руководилаца и(ли) тренера, преко проблематичног избора новајлија, све до осеке људи са трибинама, али да неко не прође пробу, па да опет добије шансу да се избори за уговор патент је какав само црно-бели могу да смисле.

У нади да ће Андре Мбуји Мутобмо решити неке од проблема у офанзивном делу екипе, клуб из Хумске 1 довео је крилног везисту пореклом из Конга и ставио га под лупу. Као да над њим врше експеримент, његови стручњаци желе да се уживо увере у каквом се физичком стању налази и да ли поседује карактеристике довољне да трајно задужи опрему освајача српског купа.

Гол постигнут на контролном мечу са Земуном не би требало узимати као показатељ да ли јесте или није за Партизан, јер је и пре скоро три године, такође под тренером палицом Марка Николића, некадашњи полазник омладинских школа Андерлехта и Портсмута, пружао занимљиве партије током припрема у Турској, али никог није убедио да је бољи од Андрије Живковића, Петра Грбића, Данка Лазовића и Ненада Маринковића, коришћених на крилним позицијама.

„Сешћемо и разговарати о Мутомбу, нисам једини који одлучује. Разменићемо мишљења и донети одлуку. Коначан суд ће бити донет одмах по повратку у Београд, али ћемо већ до тада сумирати утиске. Ако мене питате, странац мора више и боље од онога што је Мутомбо показао“, прецизирао је у фебруару 2014. Марко Николић, пред крај боравка у Белеку.

Од тад до данас одиграо је Андре Мутомбо седам утакмица за Ријеку, још 15 у Трећој лиги Француске, да би лане био стандардан у дресу шкотског Инвернеса (30 мечева). За то време дао је два гола и уписао три асисенције. Ако би се посматрала искључиво статистика и чињеница да од лета нема клуб, не би ни имао шансу да прође пробу у Партизану, тим пре што је већ једном показао да није бољи од играча које су црно-бели имали на располагању. Самим тим што је тешко очекивати да после паузе и не баш похвалног учинка има шта да понуди Марку Николићу.

А већ једном није прошао његово густо сито.

„Једноставно, није се поклопило. Прошле сезоне је играо добро у Шкотској, дошао је у Београд да погледамо у каквом је физичком стању. Мутомбо је други шпиц, одличан између линија, сналази се и по десној и левој страни. Учествује у организацији акција, склон је атрактивним потезима. Још одавно ме је привукао умећем, хтео је те 2014. да дође у Партизан, али није се наместило. Подсећа ме на Партизанов стил игре с краја деведесетих, који смо практиковали Саша Илић, Влада Ивић, ја... Док нас је водио Љубиша Тумбаковић. Играли смо до ноге, са вицом... Има то и Мутомбо! Њиме је одушевљен и Саша Илић. Пре две и по године су и остали фудбалери Партизана у суперлативу казивали о њему“, образложио је у изјави за Спортски журнал Ивица Илиев, спортски директор Партизана.

Проба којој је подвргнут 26-годишњи Мутомбо требало би да одговори не само на питање да ли може да игра за екипу Марка Николића, него и да покаже да ли у Хумској 1 важе давно постављени и строго дефинисани принципи, кад је изборити се за уговор било право умеће за играче доведене са стране и стављене у експерименталну ситуаицију да за три, пет, највише седам дана покажу колико вреде.

Податак да су за десет година, колико се игра Суперлига Србије (после раздвајања од Црне Горе) пробу у Партизану прошла само тројица играча упућује на закључак да је то врашки тешка работа. Као и да не мора да значи да ће кратак период доказивања донети успех клубу на дуге стазе, јер су примери фудбалера који су убедили струку како су баш они - ти дијаметрално супротни.

Први је успео Ламин Дијара, лета 2007. Доведен као анонимус из Зрињског изазивао је чак и подсмех у Партизановој експедицији на припремама у Холандији, да би после само неколико тренинга одушевио тадашњег тренера Мирослава Ђукића и спортског директора Ивана Томића, овај други брзопотезно склопио договор са менаџером Зораном Стојадиновићем и направио посао од којег ће Парни ваљак профитирати највише на спортксом плану. Не и економском, јер је пет година касније дозволио да му Сенегалац оде без обештећења.

Годину и по после Дијаре пробу је прошао и Данијел Марчета, међутим, словеначки крилни фудбалер није био ни изблиза користан за тим, па је после само две лигашке утакмице прослађен на позајмицу  у Шкотску и никад се више није вратио у Хумску 1. Не може се рећи да су се црно-бели прославили и са Давидом Мангом, иако је француски крилни нападач и зиму 2011. убедио тадашњег спортског директора Младена Крстајића да је вредан уговора. Одиграо је само девет утакмица и дао један гол.

Мало...

Још два податка су индикативна.

Први: пре поменутих, пробу у Партизану, за време директовања Ненада Бјековића прошао је само Пјер Боја (јесен 2003). А други: НИКАД ниједан фудбалер из Србије није успео да покаже како заслужује да игра за црно-беле. Иако је ту било занимљивог материјала, попут везисте Владимира Торбице (Спартка, 2009) или штопера Владимира Оташевића (Металац, 2011).

Зато, више у шали - иако кажу да у свакој шали има пола истине - „Земунелом“ кружи досекта како је проба у Партизану заправо вежба за астронауте и да те тестове мало ко може да прође. Из различитих разлога. Не само фудбалских...

Отуда не чуди што су као студенти кад недовољно савладају градиво, пред стручном комисијом у црно-белих падали фудбалери из свих крајева света: Хари Агомбар (Енглеска), Алуин Дијакате (Сенегал), Андрејс Переплоткинс, Алексеј Вишњаковс (Летонија), Хуан Пабло Лопез (Аргентина), Фахад Ал Анези (Кувајт), Александар Дамчески (Македонија), Јевген Павлов (Украјина)...

Бразилцима се не зна број. Ако вам нешто значе имена: Матеус, Ђован, Луизао...

И Мутомбо лепо звучи... Како ли игра?

Извор: моззартспорт