Седам битака које су промијениле историју

Већина људи чула је за Стаљинград и Ватерло, али је на многе битке у историји пао заборав.

Свијет 03.11.2016 | 08:29 Фото: Wикимедиа Цоммонс

Подсећамо вас на седам битака које су промениле ток историје, али које су неправедно заборављене.

Битка у Делти

Од 1276. до 1178. године пре нове ере Средоземљем је харао такозвани Народ са мора. Иако су углавном доживљавани као пљачкаши и пирати, многи историчари сада верују да је Народ с мора заправо група која је бежала од глади и сукоба који су пратили колапс касног бронзаног доба.

Народ с мора прегазио је моћно Хетитско царство и друге регије древног света. Након што су поразили Хетите, окренули су се Египту, а Рамзес ИИИ изашао је на мегдан освајачима у Бици за Делту.

Свесни да Народ с мора има предност на отвореном океану, Рамзес им је дозволио да уђу у Делту. Ту их је напала египатска морнарица користећи куке како би задржали непријатељске бродове, док су их с обале засипали стрелама. Египат је потпуно поразио Народ с мора и избегао судбину Хетита.

Битка код Каудинског кланца


Луканијанска фреска која приказује битку у кланцу (Фото: Wикимедиа Цоммонс)

Битка код Каудинског кланца 321. године пре нове ере готово да није имала жртава, што је и разлог због ког је била одлучујућа. Римљани су се ширили ка југу Италије, када су Самнити намамили њихову војску у уски кланац и блокирали излазе.

Немајући куд, Римљани су се предали.

Према писању Тита Ливија, Самнити су се изненадили тако брзом предајом и хитно послали гласника да од својих старешина добију даље наредбе. Одговор је стигао и у њему је писало да Римљане без одлагања пусте на слободу.

Запрепашћени, Самнити су тражили још једну потврду, али је овог пута одговор гласио да све Римљане треба да побију.

На крају је један старији човек разрешио конфузију објаснивши да Самнити могу “или заслужити захвалност Римљана или их све побити” јер би сваки другачији потез био погубан.

Самнити нису слушали и приморали су римског конзула да потпише понижавајући мировни споразум у замену за безбедан повратак кући. Наравно, чим су се домогли слободе, Римљани су послали своју војску на Самните, победили их и постали водећа сила древног света.

Битка камиле

У годинама после Мухамедове смрти, муслимани су били уједињени и њихова моћ је расла муњевитом брзином. Водили су их халифи, Мухамедови наследници. Међутим, када је 656. трећи халиф Афан убијен, заменио га је Мухамедов зет Алија.

Мухамедова жена Ајша путовала је у Медину када су до ње стигле вести. Сместа се вратила у Меку и консултовала се с пророковим пријатељима Талхом и Зубаиром. Они су одлучили да се супротставе Алији и подигли су војску која се борила против његових људи код Басораха.

Та битка названа је и Битком камиле, јер је највише напада беснело око Ајшине камиле.

Алија је победио, а Талха и Зубаир су убијени. Наравно, нико није смео ни да пипне пророкову жену и Ајша се у миру вратила у Медину. Ипак, битка је означила почетак озбиљних сукоба међу муслиманима, који су кулминирали у подели на шиите и суните.

Битка на реци Талас

Док је се Абасидски калифат ширио Централном Азијом, кинеска династија Танг ширила се ка Западу и то у истом региону. Локални владари удружили су се са Кинезима како би одбили продирање Арапа, али су многи седели на две столице.

Када су се Кинези и Арапи коначно сукобили 751. код реке Талас, деловало је да војска династије Танг има надмоћ. Међутим, издали су их њихови савезници Карлуци који су променили страну и напали кинеску војску с леђа.

Због тог пораза Кине, муслимани су успоставили контролу над Централном Азијом, и над Путом свиле. Такође, пораз је подстакао промене у самој Кини и побуну Ана Лушана.

Битке са Најманима

Пре него што су Монголи освојили Азију почетком 13. века, Џингис-кан морао је да освоји Монголију. Његов главни ривал био је његов пријатељ из детињства Јамука, који је склопио опасну коалицију против Џингиса. Конфликт је трајао годинама, а Џингис је повремено губио готово све пратиоце. Напокон, Јамука се повукао на територију племена Најман.

Џингис га је у стопу пратио, али је његова војска на одредиште стигла потпуно исцрпљена и бројно слабија од Најмана. Како би прикрио право стање, наредио је својим људима да запале више ватри, тако да је њихов логор издалека изгледао много веће.

Кад је битка почела, Најмани су се разбежали, Јамука је ухваћен, а Џингис проглашен владарем Монголије.

Битка код Дијуа



Фото: Wикимедиа Цоммонс

Португалци нису “глатко” узели контролу над Индијским океаном. Савез Египта, народа Гуџарати и Кожикоде направио је велику флоту и поразио Португалце убивши команданта Лоренсуа де Алмејду.

Његов отац био је Франсишку де Алмејда који је баш у то време смењен са места намесника краља у Индији. Одлучан да освети сина, Франсишку је заробио свог наследника и кренуо са португалском флотом на непријатеље. Захваљујући супериорним португалским топовима издалека је уништио њихову флоту и напунио океан лешевима.

Европска контрола на источним трговачким путевима поново је успостављена.

Битка за Лиму

Највећи изазов с којим се Шпанија сусрела покушавајући да покори Инке јавио се 1536. када је шпанска “марионета”, цар Манко Инка побегао и организовао огромну побуну. Манко је напао Куско са барем 50.000 мушкараца.

Док се он бавио освајањем града, свог генерала је послао да се бори против Франсиска Пизара, који је са собом водио главне шпанске трупе. Пизаро је послао појачање у Куско, али их је генерал Јупанки заробио у једном кланцу и затрпао камењем. Потом је у јуну “прегазио” један шпански гарнизон до последњег човека.

Међутим, како му је самопоуздање расло, допустио је себи једну фаталну грешку. Напустио је планине, како би напао Пизара у Лими. У равници је Пизарова коњица потпуно разбила редове Инка, а тај пораз приморао је Манка да напусти Куско и поново преда власт Шпанцима.

Извор: ЛИСТВЕРСЕ.ЦОМ