Прича: Чудни су путеви Господњи...

Контеов ученик од затворског прага до московског народног јунака! Међ навијачима Спартака поново се распламсала еуфорија. Масимо Карера најзаслужнији је за то.

Фудбал 06.11.2016 | 23:30 Газда Леонид Федун имао је сасвим другу идеју. Дмитрија Аленичева свеједно није волео још откако је 2006. године рекао да га је "срамота оваквог Спартака" због чега је и отеран из клуба. Овог лета први пик је био Курбан Бердијев. Одавно је Федун ту идеју фиксирао у глави. Масимо Карера требало је само да утегне одбрану. Ништа више.

Три месеца касније Спартак је на челу првенства Русије, а Карера је од помоћника са строго дефанзивним задацима промовисан у шефа струке. Аленичев није могао ни да претпостави да је оног тренутка када је бившег помоћника Антонија Контеа препоручиоФедуну у ствари сам себи изабрао наследника.

Да се вратимо мало у прошлост, да не буде забуне...

Аленичев је као играч са Спартаком четири пута узастопце био првак Русије средином деведесетих. Као тренер се није прославио. Трибина га је и прогурала до клупе. Федун није имао куд. Морао је да прогута кнедлу и рукује се с човеком кога баш и не воли од те 2006. Али никада му није превише веровао. Кад је Аленичев остао без асистента задуженог за одбрану, Федун је инсистирао на Италијану у стручном штабу. Већ је имао једног. Тренер голмана Ђанлука Риоми шапнуо је Карерино име Аленичеву, иако је Федун прво "напао" чувеног Алесандра Несту. Безуспешно.

Међутим, и Карера је имао добре референце. Као играч је био члан шампионске генерације Јувентуса под Марчелом Липијем, легендом га сматрају и навијачи Аталанте. Касније је водио омладинску школу Јувентуса, био асистент Антонија Контеа када је Стара дама била недодирљива у Серији А. Током оне Контеове суспензије због непријављивања намештене утакмице чак је и водио екипу са клупе. Па и освојио италијански Суперкуп 2012. савладавши Наполи са 4:2 у Пекингу. Директор Јувентуса Џон Елкан тада је рекао: "Карера је у својој првој утакмици на месту шефа струке освојио више трофеја него Здењек Земан за целу каријеру".

Руска штампа, пословично опрезна с Италијанима после Фабија Капела, одушевљено је прихватила Кареру. "Појачање лета", писао је Спорт експрес. Нико није ни помињао трагичну новогодишњу ноћ из 2011. године, када је Карера био учесник ланчаног удеса у коме су две девојке изгубиле живот због чега је и проглашен кривим за убиство из нехата и осуђен на две године и шест месеци затвора (на крају је жалба уродила плодом, платио је финансијску казну, али није робијао).

Федун ипак није био одушевљен. Сањао је Бердијева. Чекао шансу да отпусти Аленичева. Кипарски АЕК му је и уручио шансу избацивши Спартак из Лиге Европе. Недуго потомБердијев, неколико месеци после чудесног освајања другог места у прошлој сезони, даје отказ у Ростову, сви су очекивали да је ствар завршена и да је баш он нови тренер Спартака. Авај, Бердијев је навикао да ради по своме, а и Федун, бивши војни официр - иако ражалован још 1993. године - није волео да у његовом клубу одлуке доноси било ко осим њега. Договора није било, Бердијев се вратио у Ростов као потпредседник, мада Руси пишу да и даље води тренинге и пита се за све око тактике.

Са друге стране, Карера је уграбио својих пет минута. Енергичан попут Јиргена Клопа брзо је придобио екипу, па и навијаче и медије. Спартак је поново почео да игра брз фудбал и у првих седам кола испустио само два бода. Подбацио је касније испавши у купу од друглигаша, разочарао и у поразу од Уфе у првенству, Зенит га је савладао у Санкт Петербургу, али се тим убрзо вратио на победнички колосек и са уверљивих 3:1 против љутог ривала ЦСКА прошлог викенда продубио надања навијача да би ова сезона могла да буде она у којој ће Народни тим прекинути 15-годишњи пост.

Последња титула је, наиме, освојена 2001. године. У Федуновом мандату - ништа. Ни куп. Навикли су навијачи Спартака на разочарања после добрих резултата на почетку сезоне. Нису навикли да екипа игра овако добро.

Карера је почео у систему 3-5-2, добро познатом из торинских дана, али се убрзо прешалтао на 4-2-3-1 који се брзо трансформише у 4-3-3, пошто овај први стил није одговарао офанзивно потентним играчима попут крила Квинсија Промса, те везиста Ивелина Попова и Јана Ананидзеа.

Млади Роман Зобнин, који је летост стигао из Динама, експлодирао је на средини терена и постао један од кључних играча због чега је постао стандардан и у репрезентацији Русије.Сердар Тачи, који је пролеће провео на позајмици у Бајерну, у другом је плану, улогу стартног штопера присвојио је 23-годишњи Иља Кутепов, који је до сада био маргинализован. Мада су њему понајвише погодовала и правила о броју странаца на терену због којегКарера ретко на штопере шаље и Тачија и Салватореа Бокетија. Делом због тога је и БразилацМаурисијо, кога је Карера довео на позајмицу из Лација, углавном прекобројан у тиму.

На средини капитен Денис Глушаков и најскупље летошње појачање Фернандо (Сампдорији је плаћен 3.000.000 евра) већ добро функционишу, понекад се до њих спушта и већ поменути Зобнин. У другим ситауцијама он иде напред и учествује у нападачким акцијама са Промсом и Ивелином Поповим, кога је Карера супротно ранијој праксиАленичева вратио на место плеја, те Ананидзеом, технички можда и најталентованијим играчем у тиму због чега и добија све већу минутажу.

Усамљен у шпицу корпулентни Зе Луис обавља свој део посла, мада је једини класичан шпиц на кога Карера може да се ослони због чега се очекује зимско појачање на позицији центарфора.

Ваљда ће се и тада са трибина Аткритје арене орити: "Каррера, верим!" (У Кареру верујем). Издржи ли Спартак до зиме, не пожури ли Федун да смени тренера као што је већ радио саМихаелом Лаудрупом, Унајем Емеријем, па у нешто блажој форми и  са Муратом Јакином, можда ће навијачи Народног тима коначно дочекати и ТУ сезону. И ту 22. титулу...

Извор: моззартспорт