Анализа - Партизаново "горе-доле": Неминовност или фаза?!
Тренер Џикић поручио навијачима да се што пре навикну на мечеве попут Партизан - Стелмет, док капитен Величковић верује да црно-бели могу боље и сигурније.
Кошарка 03.11.2016 | 11:15
У међувремену су црно-бели играли утакмице и на много и на мало поена, али како је увек најјачи утисак са последњих пар мечева, Партизан се после несрећног пораза од Будућности (61:64) и "ишчупане" победе над пољским тимом у 3. колу ФИБА Лиге шампиона, посматра као тим који не уме на време да "преломи" противника (дешавало се и током серије од шест победа у АБА лиги) и који због мањка креативности запада у дуге периоде неефикасне игре у нападу (против Стелмета од 35:27 у 18. минуту до 41:45 на крају треће четвртине).
Да ли некадашњи шампион може боље од тога, или је екипа објективно лимитирана, у овом тренутку је ипак незахвално судити, јер ни од квалитетнијих појединаца не може да се направи "машинерија" за само два-три месеца, а и зато што су у оваквом ритму (утакмица је у просеку сваког трећег дана) неизбежне грешке под утицајем умора.
Сетимо се како је изгледао и играо Вил Хечер - који има 32 године - у првих двадесетак дана октобра, а какав је био против Бешикташа, Будућности и Стелмета, у последњих недељу дана. Александар Џикић је плејмејкера који му је проводио на терену просечно 30 минута, у уторак морао да "обори" на 20.
"Ми знамо да су навијачи навикли на боље и квалитетније, али понављам, што се пре навикну да је овако, биће им лакше", рекао је Џикић новинарима.
"Ако се не навикну - и то је у реду, то је њихово право. Немам шта да замерим никоме ако каже да играмо ружно. Што се мене тиче, док се играчи боре - добри су. А, мислим да се боре".
Нема дилеме да је фанатично пожртвовање у одбрани и скоку било кључ многих Партизанових победа ове сезоне. Али, може ли да се побеђује на лакши и допадљивији начин, као против МЗТ-а у Скопљу, што је био једини такав меч?
Кључно питање свакако гласи: како пронаћи решења у нападу када је Хечер изван ритма или добро чуван?
Ратковица варира од генијалности до несхватљивих грешака, Маринковић тражи праву меру храбрости и самопоуздања, покушаји креирања Врапца и Робинсона обично се не завршавају добро, а међу високим играчима за сада се није издвојио нико ко брзим размишљањем и квалитетним додавањима може да допринесе течнијој игри. Једини од кога се у том делу може очекивати конкретнија помоћ је Новица Величковић.
"Имамо добар скор у неизвесним завршницама, али мислим да би требало да решавамо утакмице много раније", каже Величковић.
"Играмо горе-доле, горе-доле и свако је до сада искористио те наше празне минуте. Не могу то да схватим", надовезао се капитен и некадашњи репрезентативац.
"Стварно сви имамо добре намере и сви мислимо на тим, али невероватно је да смо баш сваку утакмицу у егалу... Треба да се мало тргнемо, да се убрзамо, да играмо паметније".
На речима је лако. На делу - за сада прилично тешко. Тренер је отворени песимиста по том питању, на играчима је да му докажу да греши - уз његову помоћ.
До тада, црно-бели ће радо прихватити сваку победу са поеном или два разлике, па докле догурају.
"Победа се памти, то је најбитније. Треба да будеш срећан кад добијеш утакмицу. Не треба потцењивати ни Зелену Гору, ни Карпош Соколи, ни било кога", јасан је Новица Величковић.
Значи им и што увек могу да рачунају на подршку навијача, чак и када неповољан термин (радни дан, 18 часова) и за многе скупа улазница (500 динара) учине своје, па дворана "Александар Николић" буде испуњена само половично...
"Наша публика је наш заштитни знак. Колико год да их је унутра - осети се. Хвала свима који су дошли", поручио је Новица.
"РАТКОВИЦА ВИДИ СВЕ"
"Бане је играч који види све, то је његов квалитет, а ја сам га пратио и нашао се на правом месту. Тај кош је његов, ако мене питате. Онај за победу над Лудвигсбургом такође", рекао је Величковић о комбинацији за одлучујући кош против Стелмета, једној од ретких једноставних, а успешних, које су црно-бели извели у нападу "пет на пет".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар