Бука изазива стрес, гојење и већи ризик од можданог удара

Тишина је у данашње време постала луксуз. Људи широм света изложени су свакодневној буци коју стварају уређаји, саобраћај, телефони... А управо бука може бити кобна за здравље, наводи Светска здравствена организација.

Здравље 02.11.2016 | 08:27 „Загађеност буком“ је једна од главних претњи јавном здрављу, одмах након загађености ваздуха, па је самим тим одговорна за стања попут стреса, поремећаја у спавању, све до срчаних проблема и можданог удара. Према неким подацима, бука може да буде одговорна и за вишак килограма.

Због тога су у свету све популарнији тзв. тихи догађаји, попут мирних вечера у оквиру којих људи разговарају без бучне музике. Постоје и клубови књига где људи у тишини читају, са циљем да се организам смири.

Британски експерт за буку Стивен Стансфелд са Универзитета „Квин Мери“ већ 30 година истражује штетне ефекте буке на здравље.

„Направљен је велики покрет ка томе да се тишина све више цени. Покренута је права мала револуција тишине“, открива научник.

Наше тело инстинктивно одговара на буку, која је сигнализирала потенцијалну опасност нашим прецима да беже или да се боре. Зато у том тренутку тело производи хемикалију за узбуну – допамин. Тиме сеповећава производња хромона стреса, чије континуирано лучење може бити штетно за здравље: слаби имунитет, узрокује поремећаје у спавању, изазива главобоље, неплодност и повећава притисак.

Због дужег излагања буци, повећава се крвни притисак, а самим тим иризик од можданог или срчаног удара. Истраживања су показала да се код људи који живе у близини аеродрома или прометних путева повећава ризик од смањења животног века. Ризик се повећава између седам и 17 одсто за сваких 10 децибела. Светска здравствена организација (СЗО) упозорава да константна изложеност звуку од 55 децибела може повећати притисак и узроковати срчани удар.

Најмање 20 истраживања је показало да деца која одрастају у близини аеродрома или прометних путева значајно заостају у односу на своје вршњаке у читању, језичким вештинама или памћењу. Доказано је да превише кортизола у телу зауставља префронтални кортекс, који је центар за планирање и битан је за рад, размишљање и памћење.

Повећање буке, изнад 45 децибела, за само пет децибела је одговорно за два додатна милиметра обима нашег струка. Истраживање је показало да живот у близини аеродрома повећава ризик од гојазности.
 
РТС
фото:интернет