Крајишницима нагодба од 1,4 милиона долара
Поступак против правне насљеднице америчке компаније МПРИ због саучествовања у прогону Срба из Хрватске 1995. године, окончан је нагодбом, према којој ће тужена страна уплатити донацију од 1,4 милиона долара у виду хуманитарне помоћи прогнаним Крајишницима, потврдио је Срни директор "Веритаса" Саво Штрбац.
Република Српска 01.11.2016 | 14:09
Колективна тужба Крајишника прогнаних у "Олуји" поднесена је 2010. године Федералном суду у Чикагу против америчке консултантске куће "Л-3 Сервисиз инк" као правног сљедбеника "Милитери профешн рисорсиз инк" /МПРИ/ ради накнаде нематеријалне штете на име душевних боли због изгубљеног завичаја по основу саучесништва у геноциду.
МПРИ се терети да је савјетовала обучавала и кршећи ембарго, опремала хрватску војску за операцију "Олуја", а као доказ суду су достављени и уговори између америчке компаније и Хрватске.
Парнични поступак ушао је у процес медијације у децембру 2014. године по приједлогу надлежног Федералног суда у Чикагу.
То се догодило након двије судске пресуде које нису биле у директној вези са овом парницом, а, како напомиње Штрбац, штетно су утицале на тужбу Крајишника.
Прва је била одлука Хашког трибунала 2012. године да поништи осуђујућу првостепену пресуду хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за "Олују" и ослободи их одговорности.
Друга је била пресуда америчког Врховног суда који је 2013. године одбацио тужбу у случају "Киобел против Ројал Дач петролеума" за саучествовање у кршењу међународног права у Нигерији деведесетих година прошлог вијека, уз образложење да је ријеч о догађајима ван америчког тла.
Због пресуде Хашког трибунала оштећена страна стављена је у ситуацију да у наставку суђења пред америчким судом мора поново да изводи доказе да су све тачке оптужнице биле ратни злочин, што би продужило поступак за још три до четири године.
У свему је на крају пресудио новац, јер, како је навео Штрбац, Крајишници нису успјели да добију финансијску помоћ за поступак који је могао да потраје још осам до 10 година и коштао би седам до 10 милиона долара.
Он каже да су Крајишници на крају пристали на нагодбу, јер су у америчком систему суђења, који је постављен тако да спорове добија онај ко има новца и може да истраје, за противника имали компанију, која је само ове године имала склопљене уговоре са Владом САД вриједне 150 милиона долара.
Штрбац је навео да је интерес америчке компаније да се нагоди свакако био да избјегне огромне трошкове за велике адвокатске хонораре у дуготрајном поступку, али да нико не иде у поступак преговора о нагодби ако не осјећа одговорност.
Овај процес ипак, како је поручио Штрбац, представља успјех, јер су документа и свједочанства о злочинима над Србима и њиховом страдању у Хрватској односно Републици Српској Крајини похрањени у више судова и постали баштина читавог свијета, без обзира на то какве пресуде биле данас.
"Суштина је да смо ми то доставили америчком суду, да је амерички суд пет година радио на том случају, да су писали о томе, да смо уздрмали ту организацију насљедницу МПРИ-а. Они су то у почетку олако схватили, мислећи `лако ће они тамо са неким Крајишницима и њиховим адвокатима`, међутим први судија у Чикагу је рекао да тужба има смисла и да има и дубину и доказе и да је основана", рекао је Штрбац.
Он је напоменуо да би Крајишници успјели у својој парници да је Хашки трибунал потврдио првостепену осуђујућу пресуду Готовини и Маркачу, иако ни у тој пресуди нису оспорени тешки злочини над Србима.
"Међународни суд правде је у одлуци по тужби Хрватске и контратужби Србије за геноцид, узео из првостепене осуђујуће пресуда Хашког трибунал дио о почињеним злочинима. Потврдио је да су утврђени сви злочини укључујући и етничко чишћење", рекао је Штрбац.
Он истиче да, иако добијена средства ни приближно не покривају сву штету коју су претрпјели прогнани Крајишници, ипак није све у новцу.
"Преко овог спора барем је дио свјетске јавности упознат са трагедијом још једног народа, којој су увелико кумовале америчке организације попут МПРИ", закључио је Штрбац.
Извор: СРНА
Коментари / 8
Оставите коментарДејан
01.11.2016 14:33И, ста имају Крајисници од тога? Све сто це мозда дати, вец је растурено...али не Крајисницима? Сто се хватате за несто, цему нисте дорасли???
ОДГОВОРИТЕСрбин
02.11.2016 05:38Свака цаст на истрајности и храбрости свих оних који се одлуцисе на овај корак.Знам да их је било висе,али неки се препадосе ударити на дрзаву,па се повукосе. Ста се постигло? Ако боље размислите,много се постигло. Дај Бозе да у насој Србији се надје Србин са доста храбрости да истраје на тузби за бомбардовање.Ето, ови људи то јесу постигли.Само да се зна! Остале коментаре не бих коментарисао.
РЕ
02.11.2016 07:38Немају Крајишници, али зато има Саво..., и њему слични.
Србин
02.11.2016 22:10Нисте информисани,господине! То се све десава у Цикагу,Саво нема везе с тим.Надам се да је сад јасније.
Србин
02.11.2016 22:56Какви смо ми то људи! Веома мало их се одлуцило да пресавију табак.Остали су склонили задњицу на сигурно.Сад,кад су ови малобројни ипак успјели,ови други вец знају куд су паре отисле и пре него сто су у ствари и стигле. Срамота људска и биједа!
МИХАИЛО Микиц
01.11.2016 16:16Саво, јесу ли наси Крајисници СРБи ис Крајине или неки посебни народ? Ако су они СРБи тада требају да истицу своју СРБску народност а не покрајински Крајиску припадност. Сваки покрајински сеператизам је негација СРБства. ЗАТО будимо оно сто јесмо, дјеца Светог Саве из Западне СРБије, СРБи: Православни и Светосавци!
ОДГОВОРИТЕре Михаило
01.11.2016 17:40Михаило ко ти даје компјутер и ко ти показује интернет да солишпамет паметнијим од себе. Чуо сам да си у Српцу негдје четверорангирани. Охлади мало Михајло.
ре ре Михајло
01.11.2016 18:01Ма Михајло стално виси у Храстовима и уз ракију сурфа по интернету.