Стопирана наплата ратне штете од Српске

Судови у БиХ, иако за то нема основа, и даље пресуђују против Републике Српске у предметима за надокнаду ратне нематеријалне штете, а такве пресуде послије бивају оборене јер се ради о застарјелим потраживањима.

Република Српска 31.10.2016 | 15:10 Стандард, који у предметима против РС за надокнаду ратне материјалне и нематеријалне штете још од 2014. године примјењује Уставни суд БиХ, требало би да поштују и у праксу уведу сви нижи судови, али то није случај, па и даље има оних који доносе пресуде према којима РС треба да исплати надокнаду за ратну нематеријалну штету.

Велико вијеће Уставног суда БиХ усвојило је прошле седмице још једну апелацију Правобранилаштва РС и поништило ранију пресуду Апелационог суда у дистрикту Брчко којом је Српска била обавезана да исплати надокнаду за ратну нематеријалну штету једном лицу због смрти блиског сродника за вријеме рата у БиХ.

Регистрар Уставног суда Звонко Мијан каже да Уставни суд у оваквим предметима примјењује стандард према којем су та потраживања застарјела.

"Ради се о приговору Републике Српске који редовни судови нису усвојили. Уставни суд је усвојио апелацију, јер је пронашао кршење права на имовину РС" каже Мијан. 

У Правобранилаштву кажу да је и најновијом одлуком Уставног суда БиХ потврђено да ће све сличне тужбе поднесене из ФБиХ против РС пасти у воду, а има их око 30.000. 

Укупна висина свих одштетних захтјева само из Сарајева износила би око 1,6 милијарди марака.

Општински суд у Тузли уважио је став Уставног суда па је још у новембру 2014. приликом доношења одлуке правилно примијенио Закон о облигационим односима по коме је наступио апсолутни рок застаријевања. Тада је одбијен тужбени захтјев за исплату те штете у предмету "Тузланска капија", што је био први случај одбијања тужбеног захтјева за надокнаду те штете. Кршење уставног права раније је установио и Европски суд за људска права у Стразбуру, који је усвојио апелацију РС.

Непримјенљивост

У Правобранилаштву Српске истичу да нижерангирани судови у ФБиХ који уважавају пресуде Уставног суда БиХ у тим предметима приликом доношења одлука правилно истичу непримјенљивост члана 377 Закона о облигационим односима на који се позивају тужитељи у тужбама.

"Тај члан се везује за кривично-правну одговорност и може бити примијењен само према учиниоцу кривичног дјела, а не према трећем лицу, односно према туженој РС", кажу у Правобранилаштву РС.

Извор: Глас Српске