Сјећања - видео... Звезда - Барса: Требало је да побиједимо два разлике!

Перица Огњеновић на тачно 20 година од ове велике утакмице евоцирао успомене у разговору за МОНДО.

Фудбал 01.11.2016 | 22:30
Сјећања - видео... Звезда - Барса: Требало је да побиједимо два разлике!
Сер Боби Робсон, Жозе Мурињо, Пеп Гвардиола, Лоран Блан, Луис Енрике, Христо Стоичков, Роналдо "Зуба", Витор Баија, Георги Попеску, Абелардо, Надал, Ђовани, Пици, Серхи Бархуан, Гиљермо Амор и Роџер. Не, није у питању нека ревијална утакмица која је окупила најбоље тренере и фудбалере света. У питању су стручни штаб и играчи Барселоне који су пре тачно 20 година, 31. октобра 1996, гостовали у Београду на реваншу осмине финала Купа победника Купова против Црвене звезде.

У питању је један од најбољих тимова икада у европском фудбалу, који је те вечери на "Маракани" био презадовољан због ремија 1:1.

На супртотној страни Владимир Петровић Пижон у улози команданта, а Звонко Милојевић, Горан Ђоровић, Горан Бошковић, Зоран Његуш, Дарко Анић, Братислав Живковић, Ненад Ванић, Предраг Станковић, Дарко Љубојевић, Перица Огњеновић, Зоран Јовичић и Миодраг Пантелић попут пука који је нападао и нападао, али нажалост није успео да победи ривала и надокнади 1:3 из прве утакмице.

Без обзира на резултат, у питању је једна од највећих утакмица у историји Црвене звезде, свакако највећа после Барија и Токија.

Не само због дешавања на терену и партије коју су приказали фудбалери у црвено-белим дресовима, већ због читаве еуфорије која је владала данима пред утакмицу. Сви су веровали да млада екипа предвођена Владимиром Петровићем може до подвига.

"НИСМО СЕ ПЛАШИЛИ РИВАЛА, ВЕЋ НЕУСПЕХА"

"Утакмица са Барселоном је била пет година после Барија, тако да је Црвена звезда још важила за јак тим. Наравно да смо били свесни против кога играмо, био је то један од најбољих тимова на свету, али имали смо само позитивну трему. Нисмо се плашили ривала, већ негативног резултата. Размишљали смо само о томе како можемо да надокнадимо пораз из првог меча. Само то нас је занимало", присетио се Перица Огњеновић у интервјуу за МОНДО.

Некадашњи нападач црвено-белих је то вече имао тек 19 година, али је пружио једну од најбољих партија у каријери. Као чигра бежао је одбрани Барселоне и заслужио каснији стих Звездиних навијача "Перо, Перице, Звездина перјанице".

"Може се рећи да је то била једна од мојих најбољих утакмица, али да би била најбоља, морао сам дати гол... Не знам да ли бих за некога из тима могао да кажем да је то вече одиграо лоше. Сви смо одиграли сјајно, створили велики број шанси таквој Барселони... Ако има неко да је био незадовољан, тај није објективан", сматра Огњеновић и додаје:

"Касније у каријери сам играо још јаких утакмица, али укупно гледано - по атмосфери, квалитету нашег тима и противничког - није их било још много као што је та против Барселоне. Осећао се специфичан набој у људима, први пут од Барија јавила се нека вероватноћа да опет можемо да играмо велике европске утакмице. Била је сјајна атмосфера и против Меца касније, али није то исто име као Барселона...".

Црвена звезда је повела у 47. минуту маестралним голом Зорана Јовичића, међутим, Бразилац Ђовани је изједначио већ у следећем нападу, непун минут касније.

"Мислим да су стварно имали среће. Тај изједначијући гол који су дали одмах после нашег био је плод мало и несрећних околности. Реално, Барселона је сигурно била квалитетнија екипа од нас, у том тренутку можда и најквалитетнија у Европи, али по ономе што смо пружили у реванш утакмици и количину шанси које смо створили – били смо бољи за минимум два гола! Они су имали тај гол и можда још једну шансу после неког 'скраћеног корнера'. Ми смо имали, 'брат брату', седам-осам добрих прилика. Од статива, шанси Јовичића, Пантелића, мене... Требало је и пенал да имамо... Стварно мислим да смо били бољи бар за два гола. Да се утакмица мало смирила, да нам нису дали гол у нападу после нашег вођства, ко зна шта би било", пита се Огњеновић 20 година касније.

На помен ове утакмице, већина навијача црвено-белих прво ће се сетити фантастичне атмосфере на стадиону и кореографије на све четири трибине "Маракане".



Исто је истакао и Огњеновић.

"Та утакмица је сигурно један од највећих догађаја у мојој каријери. Претпостављам да су момци из Барија доживели тако нешто, али сумњам да је још неко после нас. Сви смо били под утиском када смо истрчали на терен. Пар пута уопште нисмо знали шта је судија 'свирао', није се чула пиштаљка од буке, него схватиш тек по његовој гестикулацији... Све трибине су навијале! Обично те носи 'Север', али тада се навијало са свих страна. Буквално сви су били на ногама! Колико се сећам, људи су стајали и на атлетској стази око терена... Када се сећам детаља и после 20 година, значи да је то стварно било нешто посебно".

КАСНИЛИ НА ЗАГРЕВАЊЕ

Присетио се бивши Звездин нападач и дешавања у данима пред утакмицу.

"Био је хаос за карте, као и иначе за Звездине европске утакмице, али ово је било још луђе. Не знам колико сам улазница поделимо родбини и пријатељима, али нон-стоп ми је неко тражио још. Чуо сам касније да је против Барселоне била једна од три највеће посете икада на нашем стадиону. Сећам се да смо каснили на загревање због гужве. Аутобус није могао да се пробије од хотела Славија Лукс, у којем смо били смештени у карантин, до стадиона. Полиција је ишла испред нас, али опет смо једва пролазили колико је све било закрчено".

А како је било дан после утакмице?

"Мислим да су сви били позитивно изненађени, па и шокирани, оним што смо пружили. Били смо млад тим, али смо показали да можемо много".

Питали смо Огњеновића и да ли је неки играч Барселоне оставио посебан утисак на њега те вечери.

"Не неки, него сви! Од Роналда, који је сигурно био најбољи играч на свету, преко Луиса Енрикеа и његових 'бициклица', па Ђовани... Било је неколико играча у чијем сваком потезу си могао да видиш да су то врхунски фудбалери", признаје један од најталентованијих фудбалера Европе у то време, који је после Звезде обукао дрес Реал Мадрида, али нажалост није испунио сав потенцијал.

Огњеновић је данас запослен у Фудбалском савезу Србије, а неке од ривала из утакмице са Барселоном често гледа у ТВ преносима најбољих европских лига како командују тимовима крај аут-линије.

"Сетим се утакмице сваки пут када видим Гвардиолу, Енрикеа или Блана на телевизији. Делује ми нереално да је то било пре 20 година, ваљда зато што се велике утакмице заувек памте".

После Барселоне, у Београду су гостовали и Лацио, Рома, Бајерн Минхен... али одавно Црвена звезда није више на нивоу европског фудбала на којем је била. За крај смо питали Огњеновића да ли очекује да се то промени у скоријој будућности.

"Мислим да у овом тренутку није реално очекивати тако нешто. Звездашки гледано, ја бих волео да утакмица као против Барселоне буде сутра, али треба бити објективан. Спортски је надати се, клуб са традицијом попут Звездине увек ће гајити наду и сви бисмо волели да се ситуација промени што пре, али мислим да ћемо, ипак, мало причекати. За неке ствари је неопходно време. Не може се очекивати да будеш у паду дуго и онда се одједном подигнеш. Потребан је одређени процес да се то промени", искрен је Огњеновић.

Мењао дрес са Амором

По завршетку утакмице, играчи су традиционално размењивали дресове. Огњеновићу је "запао" везиста Гиљермо Амор, који је одиграо тек неколико последњих минута утакмице.

"Ја сам катастрофа по том питању. Толико се изгубим када је утакмица, да се и не сетим да мењам дрес. Много пута ми је било наручено, па ја ако се сетим... Мислим да сам против Барселоне мењао дрес са Гиљермом Амором. Знам да сам опет био заборавио, па сам на крају гледао ко је остао још на терену. Свакако је тај дрес сада код неког од мојих пријатеља", открио нам је Огњеновић.

Ево и најзанимљивијих детаља утакмице:



Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар