Видео: "Отац ми је рекао - криминалац или кик-боксер"!

Александар Митровић, центарфор Њукасл Јунајтеда и репрезентације, дао је веома занимљив интервју за британски 'Тхе Телеграпх'.

Фудбал 31.10.2016 | 14:00 "Од првог дана сам срећан у Њукаслу. 'Свраке' су биле мој омиљени клуб још из дечачких дана у Србији. Пратио сам Њукасл цео живот. Имао сам и два дреса када сам био мали. То је било нешто што је неуобичајено, пошто је већина људи бирала Манчестер Јунајтед или, типа, Барселону, али је за мене то одувек била Њука", започео је причу Митровић.

Митар открива и када се 'заљубио' у клуб са севера Енглеске.

"Играли су против Партизана у квалификацијама за Лигу шампиона, када сам био баш клинац (девет година). Не знам, шта ме је конкретно привукло, али ми се одмах допао клуб. Била је то страст, однос навијача и играча... То сте могли да осетите и преко ТВ, да осетите да је нешто 'другачије'. При том, играли су у истим дресовима као и мој Партизан – црно-белим на штрафте. Још тада сам се заљубио. Приврженост ме је 'купила'. Наравно, срећан сам што сам овде, осећам се као да сам дошао кући. Ово је мој дом. Њукасл је мој клуб, мој тим. Њукасл ми представља исто што и Партизан", објашњава Митар.

Александар је у Њукасл стигао 2015. године за 12 милиона фунти, после сјајних наступа у дресу Андерлехта.

"Невероватан је осећај играти у Енглеској и имати толику љубав од стране навијача. То ме чини изузетно захвалним. Невероватно је. Надам се да ћу овде бити наредних десет, петнаест година. Ма, провешћу целу каријеру овде – никакав проблем. Докле год ме буду желели, ту сам. Срећан сам, моја породица је срећна, мој син Лука је срећан што одраста овде. Одрашће као Џорди".

'Свраке' су прошле године испале из Премијер лиге, а навијачи су још једном показали зашто важе за једне од највернијих на Острву.

"У великим клубовима постоји притисак. Сви желе да победе и очекују ништа мање од победе. С друге стране, најбоља ствар овде јесте та што не морате да тријумфујете сваки пут, а навијачи ће вас волети, наравно – докле год дајте све од себе и борите се до самог краја. То је, у суштини, и српски начин. То је начин на који ми приступамо стварима, а поготово спорту. Мала смо земља, али – уколико нешто желимо – борићемо се за то. То је део историје нашег народа, такав нам је менталитет. Мали смо, али снажни. Мислим да навијачи Њукасла поштују то. Иако нисам баш нормалан на терену, ван њега сам прави породични човек. У приватном животу радим све оно што и ви радите. На терену, 'нешто' се промени. Чак и када играм ФИФА са братом побесним, пожелим да га шутнем када изгубим. То је просто нешто што се налази у мени, када играм – желим да победим. За то ћу дати све. Одувек сам био такав, од првог дана када сам почео да играм фудбал", каже Александар.

Публика на Сент Џејмс Парку одговорна је за једну од најзаразнијих навијачких песама у новијој фудбалској историји, пошто је Митровићу посветила песму 'Митро'с он фире', на мелодију нумере Гале – 'Фреед форм десире'.

"Отац ми је рекао да бих – да нисам фудбалер – вероватно би криминалац или кик-боксер. Што се мене, искрено, не знам чиме бих се бавио да нисам фудбалер. Можда нешто где бих могао да користим свој адреналин – типа нешто као бокс. Имао сам и превише енергије када сам био клинац, био сам баш 'тежак' за своје родитеље. Мајка ми је често говорила – 'Видећеш ти', и ево, сада видим".

Митровић у овој сезони углавном има улогу џокера у тиму Рафе Бенитеса, али је серијом голова у последњих неколико утакмица натерао Шпанца да се замисли.

"Можда сам прошле сезоне играо више, али сада смо у доброј форми. Тимски дух је на сјајном нивоу и добијамо мечеве у серији. Морам да сачекам своју шансу, а када је дочекам да покажем људима да умем да играм и постижем голове", закључио је двадесетдвогодишњи центарфор.



Извор: Б92