Данас је Света Петка, заштитница свих жена

Српска православна црква и православни верници обележавају данас празник Свете Петке. Света Петка је једна од најпоштованијих светитељки, а дан њој посвећен једна је од најчешћих српских слава.

Република Српска 27.10.2016 | 07:39 Свету Петку, која је историјска личност сврстана у ред светих, као једна од највећих мисионарки хришћанске вере поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима које почивају у Јашији у Румунији долазе и припадници других религија верујући у њену исцелитељску моћ.

Посебно јој се обраћају жене свих вера и нација сматрајући је својом заштитницом. Култ светитељке је у Србији добио на снази крајем 14. века, после Косовске битке и у време почетка турске владавине када су многи умни и духовни људи нашли уточиште у српској земљи.

Прве записе о светој Петки оставио је Григорије Цамблак међу којима је и опис преноса моштију свете Петке из Видина у Србију и до Београда (1403.године) и то заслугом монахиње Јефимије кнегиње Милице које су дозволу измолиле од султана Бајазита.

Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревић сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

У епархијама СПЦ око 250 цркава је посвећено Светој Петки, а у Београду је најпосећенија капела на Калемегдану где ће сутра као и сваке године, после литургије у Цркви Ружици која је у непосредној близини, бити организована литија у којој учествуји верници.

Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке. Према народном предању капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су и порушене у време турске владавине.

Данашња капела и црква, место ходочашћа где се сваке године на Петковицу окупљају многобројни верници, изргађена је 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића.

У новосаграђеној крстионици уз капелу Свете Петке обављају се крштења верника уз поштовање изворног хришћанског ритуала - погружавањем. Празник ће прославити и београдска цркве Свете Петке на Чукаричкој падини и друге многобројне цркве у Србији и другим православним земљама које велико поштовање указују светитељки.

Празник преподобне Параскеве СПЦ и православни верници славе сваке године 27. октобра (14. октобра према Јулијанском и Богослужбеном календару СПЦ).

Света Петка је живела крајем 10. и почетком 11. века пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

Њене мошти чуване су у Епивату, а потом у Цариграду, Трнову и поново у Цариграду. На икони се Света мати Параскева представља у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.