Њемачка нуди 15.550 радних мјеста

„Програм њемачке владе за легално усељавање привредних избјеглица са западног Балкана даје резултате и могао би да буде примјер за свијет“, пише њемачки лист „Дие Wелт“.

Регион 26.10.2016 | 16:17 „На врхунцу избјегличке кризе 2015. године, мигранти из западно-балканских земаља: Албаније, Косова, Србије, Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе масовно су долазили у Њемачку и подносили захтјев за азил", пише Сабине Менкенс у листу „Дие Wелт" и подсјећа да је из ове групе само прошле године поднесено 144.000 захтјева за азил.

„Мало је миграната из ових земаља који су могли да докажу да су рат или протјеривање разлози њиховог бијега. Они у Њемачкој траже нешто сасвим друго: посао и будућност."

Како би смањила притисак на цјелокупан систем и у најмању руку "економским" избјеглицама омогућила легалан улазак у земљу, њемачка влада је покренула програм запошљавања „гастарбајтера" са западног Балкана за временски период од 2016. до 2020. године. Земље са западног Балкана истовремено су проглашене земљама сигурног поријекла. Програм је почео веома успјешно. У оквиру њега је, према информацијама „Дие Wелта", до септембра издато 15.500 виза.

"Понуда из Њемачке је за раднике са западног Балкана очигледно веома атрактивна. Према подацима њемачког Завода за запошљавање, само у првој половини 2016. године су одобрена 17.182 захтјева за запошљавање радника из иностранства. Добијање виза очигледно иде глатко. Према информацијама Министарства спољних послова, у њемачким амбасадама у Београду, Подгорици, Приштини, Сарајеву, Скопљу и Тирани је до краја јуна одобрено 10.000 захтјева за визу. До краја септембра се тај број повећао на 15.500, потврђено је `Дие Wелту` у Министарству спољних послова."

Лист подсјећа да радници из земаља западног Балкана, без обзира на овај програм, и даље могу да долазе и раде у Њемачку са тзв. "плавом картом". Ријеч је о радницима са високом стручном спремом из струка, из којих Њемачкој недостаје стручна радна снага. Уколико се наведеном броју додају и радници са `плавом картом`, њемачки Завод за запошљавање наводи да је за девет мјесеци ове године у Њемачкој посао нашло 27.508 радника западног Балкана.

Примјер за друге

Њемачки Завод за запошљавање је програм њемачке владе о запошљавању радника са западног Балкана оцијенио позитивно.

„Смањен је притисак на службе за обраду захтјева за азил и доведен је у ред миграциони процес, односно процес прихватања избјеглица са ратних подручја", изјавио је један од портпарола Завода за запошљавање. „Овај програм легалног прихватања радне снаге Западног Балкана довео је до тога да сада долазе радници који нам недостају." Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) са симпатијама гледа на њемачки програм.

"То је веома интересантан потез да се ријеше проблеми са подносиоцима захтјева за азил, који немају праве разлоге за бијежање, него траже посао", изјавио је за „Дие Wелт" стручњак из ОЕЦД-а за питања миграције Тхомас Лиебиг и додао: „Била је то паметна политика, којом су земље сигурног поријекла увезане у концепт планираног довођења радне снаге."

Многи не бјеже ни од тешког физичког посла

Он сматра да то што фирме све више запошљавају раднике са Западног Балкана, показује да они „са собом доносе квалификације које остали можда немају. Мислим да ће за неколико година то постати модел за друге".

"Дие Wелт" наводи де се број избјеглица са Западног Балкана у поређењу са истим периодом прошле године смањио. За девет мјесеци ове године је само из Албаније поднесено 70 одсто мање захтјева за азил него у истом периоду прошле године. Албанци су чинили највећу групу подносилаца захтјева за азил из региона.

Извор: Аваз