НБА - најава сезоне... Шоутајм: Збогом легенде, Стеф и Леброн крећу по прстен!

Одлазак легендарног трија, звучне промене адресе, неке нове нада, обећавају нову забаву у НБА лиги, али главно питање ко ће се борити за титулу је старо.

Кошарка 25.10.2016 | 21:45
НБА - најава сезоне... Шоутајм: Збогом легенде, Стеф и Леброн крећу по прстен!
Велика вероватноћа је да ће сезона 2016/2017, 71. у НБА, заокружити трилогију Голден Стејт Вориорс – Кливленд Кавалирс који су без сумње главни фаворити за пласман у велико финале.

Љубитељи НБА који су одрастали уз ову лигу током 90-их година свакако жале због повлачења тројице момака који су променили игру из корена – Кобија Брајанта, Тима Данкана и Кевина Гарнета, па је питање како ће све то да изгледа без њих.

С друге стране, Кевин Дурент, Двејн Вејд, Дерик Роуз и Ал Хорфорд су се побринули да променом адресе опасно загреју атмосферу током лета, те најаве неке промену односа снага, а коначно је дошло време и да Бостон, Минесота, Јута и пре свега Филаделфија конкретно покажу резултате вишегодишњег планирања и изградње екипа.

Што се тиче тога ко ће предводити конференције, одговор смо већ дали, Исток је под "шапом" Кавалирса, док је Запад "деспотија" Вориорса. Ко је достојан статуса "изазивача"? Торонто, Бостон, Чикаго с једне, а Сан Антонио, Клиперси, Мемфис с друге би требало да се боре за што бољу "стартну позицију" пред плеј-оф, али ко ће им правити друштво у доигравању?

Могу ли Лејкерси да се подигну с дна са неким новим клинцима, да ли ће се Хит посветити реизградњи због одласка Вејда или ће их и даље држати "вирус" фаворита, шта је спремио Владе Дивац у Сакраменту, како ће изгледати Тандер без Дурантуле, где су и колико су битни Срби, хоће ли Ентони Дејвис коначно од Њу Орлеанса створити тим вредан пажње?

Источна конференција

Леброн Џејмс је коначно освојио титулу за свој вољени Кливленд, али то не значи да је "Краљ" остао без мотивације. Шта више, вечна инспирација Мајкл Џордан и његових шест прстенова су сва ближи, а Кавси су задржали костур шампионске екипе и врло солидно га освежили током лета.

Главни изазивачи су исти они од прошле сезоне, Торонто је такође задржао кичму тима који само може да напредује, док се велики корак напред очекује од Бостона након доласка Хорфорда. Бусли су одлучили да им носилац игре дефинитивно буде Џими Батлер јер су се "решили" Дерика Роуза, а стигло је дете "ветровитог града" Вејд.

Летошње акције доста обећавају и од Пејсерса, а коначно би у плеј-офу требало да се нађу и Никси, пре свега јер су они узели раније поменутог првог пика са драфта 2008. Милвоки већ годинама има потенцијал који би требало да коначно засија пуним сјајем, а не треба потценити могућности Орланда и Вашингтона. Велика непознаница биће Атланта која је још прошле сезоне изненадила, а у међувремену је остала без два ослонца игре.

У каквом стању је шампион?

Примарни циљ је остварен, језгро тима је сачувано током лета. Стартна петорка је остала у Кливленду, последњи шраф је зашрафљен новим уговором за Џеја Ара Смита на свега неколико дана пред почетак сезоне. Кључна ствар на коју би требало обратити пажњу је долазак Мајка Данливија Џуниора. Он би требало да донесе Тајрону Луу врло потребну "ширину" на крилним позицијама, растерети Џејмса у мање битним мечевим и појача шутерске опције.

Одласци Метјуа Делаведове и Тимофеја Мозгова не би требало да осетно утичу на стање у тиму, али је питање да ли Лу има тим достојан силно појачаног ривала са Запада. Кључна ствар свакако ће бити повреде, претходних сезона важне карике тима Кевин Лав и Кајри Ирвинг нису били имуни на то што је умногоме кројило сезону екипе.

Постоји ли конкуренција?

Постоји, али да ли је способна да свргне владара? Нијансе ће одлучивати да ли ће други, трећи, четврти или пети бити Чикаго, Торонто, Бостон или Индијана.

Булси су остали без Роуза, али је стигао човек са неколико шампионских титула – Вејд. Ипак, много важнији долазак од Вејдовог је Раџон Рондо, који би уз "Флеша" и Батлера требало да чини убитачан бековски трио који је задужен да залуди одбрану ривала и отвори простор Николи Миротићу. Репторси ће опет да се ослоне на свој шутерски тандем Кајл Лаури-Демар Дерозан, а напредак зависи од здравља Јонаса Валанчунаса и Демарија Керола.

Селтикси би овде требало да имају статус главног изненађења у борби за титулу у конференцији. Већ врло талентовани и квалитетан тим је додатно појачао играч Ол-стар профила Хорфорд, а посебан шмек доноси трећи пик Џејлен Браун. Нема сумње да су Селтикси на путу повратка на стазе старе славе.

Доста је неизвесно како ће изгледати Пејсерси, али имена Џефа Тига, Тадеуса Јанга и Ала Џеферсона кажу "дајте шампиона да се играмо". Уз Монту Елиса и Пола Џорџа не би требало да буде проблема са било којим ривалом, који се не зове Кливленд. Ако нови тренер Нејт Мекмилан брзо пронађе добитну комбинацију, ето главног изазивача Кавалирсима.

Ко попуњава плеј-оф места?

Кармело Ентони нема још много времена да остави конкретан траг у НБА историји, статистика му неће значити ништа за неколико година ако са Никсима не постане кандидат за титулу. Долазак Роуза, Жоакима Ное, Брендона Џенингса и Кортнија Лија су можда и први квалитетни потрези менаџмента из Њујорка после много година, али с обзиром да причамо о Никсима, велика резерва опет неће бити на одмет. Наравно, пре свега је битно да остану здрави, после тога је све могуће.

Одлазак Криса Мидлтона је представљао велики ударац за талентовани тим Милвокија протеклог лета, али долазак Мајкла Бизлија, Мирзе Телетовића и Метјуа Делаведове могу да умире навијаче Бакса, бар када је у питању борба за плеј-оф. Наравно, они чекају да потпуно експлодира Јанис Андетукомбо и престану да стрепе од сваког ривала.

Детроит Пистонси су се прошле сезоне сјајно носили са Кавалирсима, у просеку су губили са тек 8,5 поена разлике, држали Џејмса на испод 25 поена и 50% шута, али се нису прославили у плеј-офу. Ове године се очекује корак више, али у граду аутомобила нису били превише заузети током лета. Долазак Бобана Марјановића би требало донекле да растерети Андреа Драмонта, али то свакако није потез који може да преокрене ситуацију у Пистонсима.

Орландо је направио један од најмање очекиваних потеза протеклог лета када је трејдовао Виктора Оладипа у Оклахома Сити. Оладипо је последњих година представљао једног од играча на којем је требало да се гради игра, а уместо њега стигао је ветеран Серж Ибака. Међутим, Френк Вогел сигурно зна шта ради, већ се борио за врх са Индијаном, зашто не би и са Меџиком.

Остали

"Процес" достиже врхунац? Да ли ћемо коначно добити пресуду за контроверзан план Сема Хинкија који је већ отпуштен због "промашеног" система? Филаделфија ће почети да побеђује сад или никад. Џоел Ембид је коначно на паркету, стигао је и Дарио Шарић, али не може све да буде идеално, повредио се Бен Симонс.

Прошле године Хоксе нисмо очекивали на тако високој позицији, чак ни у плеј-офу, али су они надмашили сва очекивања. Током лета се догодило доста промена, нова "фаца" у екипи је Двајт Хауард, а видећемо да ли ће постати "Супермен". Визардсе ћемо можда претерано потценити, не очекујемо их много високо, али управо у таквој ситуацији тандем Џон Вол-Бредли Бил игра најбоље, са теретом на рамену.

Мајами тек почиње да гради тим након неславног краја ере Двејна Вејда, желели су да га наследи Кевин Дурент, али је он има другачије планове. Бруклин ће свакако бити опет очајан, долазак Џеремија Лина и Тревора Букера не гарантује много радости за навијаче Нетса, па је питање шта је планира власник Прохоров? Шарлот није много мењао, адут им је хемија тима која је стигла због континуитета заједништва који одавно није био присутан.

Западна конференција

Превише промена, превише компликованих тимских ситуација, поједине појаве које не доприносе разноврсности игре и периоди опраштања од својих највећих звезда – укратко тако стоје ствари на Западу.

Има састава који пред собом имају притисак већи и од њих самих, играча који морају да докажу да су истински кандидати за Кућу славних, непредвидивих каријера и још већих успона и падова, али има и пројеката, који ће грабити прилику да ухвате пет минута славе и позицију у друштву.

Све очи ће поново бити упрте у Голден Стејт Вориорсе, једноставно, франшиза са четири суперзвезде у саставу ће бити мамац за љубитеље кошарке, како због саме игре, тако и због чињенице да је сага око каријере и живота Кевина Дурента добила епске размере.

Већ скоро 20 година Сан Антонио Спарси су у центру пажње и њима је то нормална ствар, али први пут у том периоду у саставу неће имати тихог момка који се одупирао медијској халабуци, притисцима јавности, очекивањима навијача и једноставно играо кошарку најбоље што зна. Тихо је Тим Данкан отишао у легенду, нешто слично је урадио и Кевин Гарнет, оставивши своје Тимбервулвсе у аманет млађаним јуношама.

Далеко од тихог, у својеврсном ријалити програму Коби Брајант се опростио од Лејкерса, олакшавши и себи и њима, али и навијачима клуба коме је донео титуле, прстење, рекорде и сторију која би комотно могла да заврши на филмском платну – скроз холивудски.

Актуелни тренутан није нимало пријатан за тимове који јуре за врхом, а никако да заиста досегну те висине, јер се увек нешто догоди и врати све на почетак. Тандери први пут у својој историји у сезону улазе без Дурента, тако да ће Расел Вестбрук бити човек одлуке, прва виолина, први клавир, први диригент и први свирач.

Још један члан некадашњег ударног трија Оклахоме се суочава са преломном сезоном у каријери, Џејмс Харден неће више моћи да се шетка по терену, чекајући на позицију за шут или улазећи у рекет противника, у намери да искористи правила игре.

Прекомандом на позицију “један” константно ће имати посед лопте, ваљало би некада у току сезоне направити прорачун, као у фудбалу… Колоквијално речено, његови саиграчи неће видети своје основно средство за рад, јер “Брада” може све. Или бар он и Рокетси верују у то.

Списак звезда у гашењу употпуњују Дирк Новицки и Винс Картер, некадашњи саиграчи ће се поново сусрести у трци за што бољу плеј-оф позицију.

Немац је од власника Даласа Марка Кјубана коначно добио квалитетне саиграче – Харисона Барнса и Ендруа Богута, а Винсенити ће са клупе пратити како “нова звезда” Мајкл Конли у Мемфису оправдава највећи уговор у историји лиге.

Ако су Гризлиси састав који практично нема састав и само у прошлој сезони је промешао чак 28 имена, онда се за Клиперсе мора рећи да поседују један од најстабилнијих ростера у лиги, али осовина коју чине Крис Пол, Блејк Грифин и Деандре Џордан никако да направи “онај корак” и потврди потенцијал.

Како ствари стоје и сада ће се слична песма певати у “мањој” фрашизи у Лос Анђелесу јер увек постоји шанса да се бајка из регуларног дела сезоне заврши кошмаром већ у првој рунди доигравања.

Ту своју прилику чекају тимови који ствари раде далеко испод радара – Портланд и Јута.

Вориорси виђени на трону Запада, а остало…

Ако су прве 82 утакмице прошле сезоне протекле у хајпу око јурења рекорда по броју победа, а све после тога прерасло у мучење добрано исцеђеног тима који је само на суви квалитет и шампионско искуство стигао до финала, онда ће лимити у новој сезони бити још већи.

Стив Кер је остао без првог помоћника Лука Волтона, који је решио да “са децом” крене у обнављање Лејкерса, морао је да рашчисти клупу, али и стартну поставу, те да уклопи Дурента у већ опробани и функционални нападачки систем.

Неће им бити потребне четири лопте, како уме да се говори, Кари, Томпсон и Грин нису звезде са подигнутим носем, на Дурентовом лицу се у предсезони видело више осмеха него за његово цело борављење у Оклахоми, а више нема ни незадовољних – Харисон Барнс је завршио своју одисеју у Вориорсима и срећу ће потражити у Даласу, уз “половног” Ендруа Богута.

Управо ће Меверикси јуришати на другу позицију на Западу, уз наду да транзициони период у Спарсима, после одласка Данкана и уз све старије Паркера и Ђинобилија, неће донети резулате попут прошлосезонских.

Кјубан проблем са слободним агентима је коначно прошлост, Далас је успео да “призове” квалитет, али и да Новицком омогући да једну од својих последњих сезона, можда и последњу, одигра уз људе који знају кошарке.

Грег Поповић је остао без свог најбољег сина, али је замену веома брзо нашао у лику Пауа Гасола, који неће имати проблем са величином Данканових патика, пошто годинама игра на веома високом нивоу и неће пропустити прилику да крунише бриљантну каријеру носећи дрес легендарних “Мамуза”.

Проблем је стање у ком се налази Тони Паркер, године заиста утичу на њега, иако се својски труди да из себе извуче максимум и остане на Ол-стар нивоу. То не би требало да буде проблем за Каваја Ленарда и Ламаркуса Олдриџа, суверено ће владати тимом, питаће се за сваку лопту, а ако подигну своју игру на ниво више могу да се надају окршају са Вориорсима у финалу Запада.

Јурњаву за “Ратницима” на Западу могу да закомпликују Мемфис и Оклахома, свако из различитих разлога и мотива који не долазе у питање. Гризлији су годинама један од најбољих дефанзивних тимова, ако буду сви здрави и ако Конли оправда своје милионе, талеко могу да стигну, док је пред Тандерима нови почетак, са Вестбруком као командантом параде и Виктором Оладипом као “малим од палубе” са нешто рационалнијим приступом игри од саиграча с бројем 0.

Потпуни хит прошле сезоне били су Трејлблејзерси, којима је предвиђана катастрофа након одлазака Ламаркуса Олдриџа и Николе Батума. Није се то десило, “група грађана” предвођена бомбастичним бековским тандемом који чине Демијан Лилард и Си Џеј Мекалум стигла је до пете позиције на Западу.

Велике проблеме им је направио Бруклин, који је понудио нестварно велики новац за Алена Креба, Портланд је одлучио да задржи свог резервног бека и тиме изгубио могућност да ангажује неко квалитетније име на позицијама три, четири и пет.

Ипак, ако је прошлогодишњи састав одиграо онако, сада је искуство веће, конкуренција мања, уз могућност да се заузме још боља позиција од претходне.

Граница или дужи летњи распуст

Шта више рећи о Хјустон Рокетсима? Експертиментима нема краја, идеје се смењују из године у годину, тражи се добитна комбинација, а да нешто поштено не ваља у целом систему виђено је пред крај регуларног дела прошле сезоне, када је Харден “брадом” увукао тим у плеј-оф.

Састав који је сада склопљен делује спремно да и пре последњег позива обезбеди доигравање, концепција би требало да изгледа овако – Харден се залеће, или погађа или оставља Ерика Гордона и Рајана Андерсона усамљене на шуту за три.

Да ли је то довољно за повратак у врх? Није баш најјасније. Прошле сезоне су Рокетси успели да истисну Јуту са последњег места који води у плеј-оф, ако је правде, Џезери би морали да засвирају као некада и да се пласирају у доигравање, а све на крилима тандема Хејворд – Фејворс.

Експеримент са Трејем Бурком је пропао, Данте Егзум је млад и повређен, тако да се посегнуло за Џорџом Хилом, организатором игре који зна како се игра у плеј-оф тимовима.

Све што се дешава у Солт Лејк Ситију је далеко испод радара, право ниоткуда је бљеснуо Родни Худ, Алекс Буркс жели титулу најбољег шестог играча, а тренер Кин Снајдер коначно да докаже да је прави ученик Мајка Кшишевског.

Ипак, најзанимљивија екипа на Западу, поред оних који се боре за сам врх, биће Минесота Тимбервулвси, колико због нашег Немање Бјелице, толико и због повратка Тома Тибодоа на велику сцену, после пропасти пројекта у Чикагу.

Флип Саундерс је себи направио тим препун талената, али нажалост није успео да седне на клупу и поведе их у победнички поход. Сем Мичел није оправдао поверење, млади су прошле сезоне и даље били “много млади”, а недостатак Николе Пековића се значајно осетио.

Сада су Ендру Вигинс и Карл Ентони Таунс старији за годину дана, искуснији, зрелији, пред собом ће имати човека који има ауторитет и зна како да ради са талентима, а потписивање руки плејмејкера Криса Дана би могао да буде један од најбољих потеза са овогодишњег драфта.

У том смислу, за позицију би морао да се забрине Рики Рубио, а Бјелица би код Тибодоа коначно могао да добије улогу коју заслужује, без “ћошкарења” и замајавања противника.

"Ај да преживимо, па ћемо да видимо"

У листи тимова који немају ама баш никакве амбиције у наредној сезони налазе се екипе које би на овим просторима требало да имају велику пажњу, ако ни због чега другог, онда бар због “наших” људи који се на овај или онај начин налазе тамо.

Просто је невероватно како је прошлосезонски пројекат Сакраменто Кингса, који је осмислио Владе Дивац, није реализован. Све је било ту, и доминантан центар у лику Демаркуса Казинса и луцидни плејмејкер (Раџон Рондо) и креативни нападач (Руди Геј)…

Много тога није функционисало, тим се поново распао, а како ствари стоје томе неће бити краја ни током сезоне, пошто се очекује да Геј промени средину. Тренер Дејв Јегер ће покушати да уразуми играча који би требало да буде прва нападачка опција, а Казинс ће морати поново све да ради, можда чак и да преноси лопту у нападачки део…

У Колораду ће се и ове сезоне играти леп, готово неамерички баскет. Никола Јокић је експлодирао у својој руки сезони, другу годину “преко баре” ће започети као стартни центар, а резерва ће му бити генерацијски исписник – Јусуф Нуркић.

Европска осовина под обручима је разбијена пуштањем Жофреа Ловерња у Оклахому, али све остало остаје исто. Емануел Мудије ће морати да се уозбиљи уколико жели да једног дана буде респектабилан НБА плејмејкер, Данило Галинари “само” треба да остане здрав…

“Амерички” део тима има своје задатке, Кенет Фарид дефинитивно мора да спусти маску “талента” и да докаже да је заиста квалитет, док енергетске бомбе у ликовима Вила Бартона и Вилсона Чендлера чекају да са клупе донесу пометњу на паркет.

Све то нешто “мора”, “треба”, “само”… Та комбинација даје само један резултат – дужи летњи распуст, у чему ће им се придружити колеге из Финикса, Њу Орлеанса и златно-љубичастог дела Лос Анђелеса.

Санси су поново на коцки, клупу су поверили Ерлу Вотсону који пред собом има гомилу бекова са недефинисаним улогама. Ако је проблем постојао кад се се на једном месту нашли Бледсо, Томас и Драгић, сада је још већи хаос, са далеко мањим квалитетом.

Квалитет није био споран за Пеликансе, али није било резултата да то потврде. Ентони Дејвис почиње још једну сезону у статусу звезде екипе, сада без подршке Гордона и Андерсона, али ни са њима у екипи није било среће у Њу Орлеансу.

Неће бити ни ове сезоне, а Дејвис би могао да поразмисли о томе да промени средину, како и његов потенцијал не би увенуо са франшизом која као да нема сидро и тоне без икаквог плана и идеје.

Могао би да размисли о Лејкерсима… Баш они већ годинама чекају нову звезду око које ће градити екипу. Баласт у виду легенде више не постоји, “омладинци” су спремни на борбу, а Лук Волтон се чини као прави човек за комплетну реорганизацију. Трајаће она, не би требало да се навијачи Лејкерса заваравају и надају неком брзом повратку у врх. Наравно, чим се призову памети и ураде нешто са уговором који су дали Тимофеју Мозгову. 64 милиона је превише за руског интернационалца.

Срби у елити

У 30 екипа НБА лиге наступаће ове сезоне тројица кошаркаша из Србије, Немања Бјелица, Никола Јокић и Бобан Марјановић.

Немања Бјелица наставља где је стао прошле сезоне, када је уписао укупно 60 наступа за Минесота Тимбервулвсе, играо по 18 минута и постизао у просеку по пет поена, уз три и по скока по мечу. Током лета се опоравио од повреде која га је одвојила од репрезентације, а у предсезони је имао нешто већу минутажу и скоро дупло бољи учинак, 11 поена и четири скока по мечу. Његовој екипи предвиђа се пласман у плеј-оф, а Бјелици значајнија улога него у дебитантској сезони. Тренер Том Тибодо види га као "шестог човека".

И од Никола Јокића се очекује да настави са напретком. После лета у дресу репрезентације и олимпијске медаље из Рија вратио се у Денвер, у предсезони имао десет поена и седам скокова по утакмици, а управо тако је играо и у својој првој сезони у НБА лиги. Тада се изборио и за стартну петорку у екипи али и место у пет најбољих дебитаната лиге. У Колораду очекују да у будућности буде можда и кључни играч тима, многи га као таквог виде већ у другом делу предстојеће сезоне. Сада ће, после повратка Нуркића, највероватније на позицију четири. И Денвер је на ивици, Нагетси би могли у плеј оф али би све више од тога било изненађење.

Трећи Србин у НБА је Бобан Марјановић, и његову нову екипу, Детроит Пистонсе, чека борба за пласман у доигравање, а Марјановић у предсезони није играо пуно. Прошле сезоне у дресу Сан Антонио Спарса уписао је 61 наступ у регуларном делу сезоне и плеј-офу, у просеку пет поена и нешто више од три скока по утакмици. У предсезони је играо на четири уткамице, просек му је био седам поена и четири скока. Стигао је да растерети Андреа Драмонда, али ће минутажу резерве морати да дели са Аустралијанцем Ароном Бејнсом. Уговор са Пистонсима потписао је и Никола Јовановић, центар са Универзитета Јужна Калифорнија, али је сада слободан агент.

Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар