БиХ све дубље упада у дужничку кризу!

Мање од половине Агенде проведено, ефекти неосјетни, владавина закона на ниском нивоу, а владе износе нетачне податке о запослености, задуживању и корупцији.

Босна и Херцеговина 25.10.2016 | 17:40 Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) представили су данас обухватан извјештај „Стање нације“ који даје прецизан преглед показатеља и домета реформи у областима јавних финансија, пословне климе и конкурентности, тржишта рада, социјалне и пензионе политике, јавне управе и владавине права, те утицај свега побројаног на животни стандард грађана.

„Због политичке нестабилности и инструментализације, провођење Реформске агенде је споро и селективно, те у већини области не даје очекиване резултате. Кумулативно посматрано, за све нивое и све акционе планове, само 43% мјера из Реформске агенде је реализовано.

Статистички гледано, институције БиХ, примарно Савјет министара, има најбољу реализацију властитог Акционог плана, али и најмањи број мјера. Акциони план Владе Републике Српске, с обзиром на укупан број мјера у плану и број усвојених мјера, реализован је у највећем обиму. Акциони план на нивоу ФБиХ реализиран је у најмањем обиму“, истакао је Адис Араповић, Програм менаџер ЦЦИ-а.

„Иако уназад годину дана биљежимо неколико умјерено позитивних показатеља попут раста БДП-а, индустријске производње, раста пореских прихода или пада незапослености, већина суштински битних показатеља су алармантни.

У области јавних финансија, укупни јавни дуг већ седам година расте, при чему је 2015. достигнут историјски максимум од 43% БДП-а, а негативан тренд настављен је и у 2016., па ће у Српској јавни дуг готово сигурно прећи ЕУ лимит од 60% БДП-а, чиме се подрива фискална одрживост ентитета, али и цијеле државе.

Задуженост по становнику континуирано расте, а тренутно просјечно износи 3.370КМ, при чему је задуженост у Републици Српској виша за 80% или 1932 КМ у односу на ФБиХ. Енорман је терет сервисирања дуга у ентитетским буџетима, с трендом раста, умјесто снижавања.

Удио дуга од 58% у буџетским приходима Федерације БиХ и 44% у Републици Српској за 2016., практично је заробио буџете и минимизирао шансе за стабилизацију јавних финансија. Тиме је финансијски систем дестабилизован, а валута је под великим притиском.

Додамо ли овоме и афере са затварањем и/или ликвидацијом 3 банке у Републици Српској, финансијски, банкарски и монетарни систем су под највећим притиском од оснивања“, истакао је Араповић.

Према најновијем глобалном рангирању по конкурентности Свјетског економског форума из септембра 2016., БиХ се налази на 107. позицији од 140 рангираних држава свијета, при чему је то најлошија позиција једне европске земље.

Удио директних страних инвестиција у БиХ у посљедњих 6 година креће у распону од 1,69 до 2,72% БДП-а, при чему је у 2015. забиљежен озбиљан пад и износи тек 1,75% БДП-а или нешто испод 500 милиона КМ страних инвестиција, наводи се у извјештају Стање нације.

Трендови запослености и незапослености већ 6 година су уједначени и без великих промјена. У посљедње двије године, стопа незапослености је умањена за 2%. Изражено у апсолутним бројевима, од доношења Агенде, регистрованих запослених у БиХ је више за око 16.000, а незапослених је мање за око 17.000. На Федерацију БиХ отпада око 10.000 запослених више у посљедњих годину дана, у шта улази и близу 8.000 запослених путем Владине Уредбе о првом запошљавању, путем које се из буџета дају плате запосленима у привреди, па је ових 8.000 људи практично „на буџету“.

Овим се демантују изјаве о 25.000 новоотворених радних мјеста у Федерцији БиХ које су неутемељено и неодговорно пласирали носиоци извшне власти на нивоу БиХ и ФБиХ, наведено је у извјештају Стање нације.

Близу двије просјечне плате или четири просјечне пензије потребне су за једну потрошачку корпу. Пензиони систем у оба ентитета је трајно дестабилизован и неодржив, а динамика (кашњење) исплате пензија у Федерацији БиХ у посљедњих 6 година стално се погоршава, па је ради правдности и законитости, нужно осигурати исплату пензија у прописаном року и за све пензионере истовремено.

Порески дуг јавних предузећа угрожава пензиони и здравствени систем, те производи дефицит. Укупни дуг по основу неплаћених пореза и доприноса само у ФБиХ износи 2 милијарде и 100 милиона КМ!

Удио првих 20 највећих дужника износи преко милијарду КМ или 47,9% укупног дуга, од чега на јавна предузећа отпада 865 милиона или 86%.

Плате у администрацији дупло су веће од оних у привреди. Разлика просјечне плате у јавној администрацији и реалном сектору је забрињавајуће висока у корист јавне администрације (57% у ФБиХ и 44% у РС) и највиша је у Европи. Више од четвртине запослених су на буџету, више од четвртине свих буџета се троши на плате, а захваљујући Уредби Владе ФБиХ о првом запошљавању, тај број се повећао за осам хиљада, иако је проценат запослених у јавој управи умањен за 0,7%.

Борба против корупције не даје велике резултате. Тек 2% свих оптужница и пресуда уназад 3 године односи се на корупцију и привредни криминал. У првој половини 2016, тек 2% или 120 пресуда се односи на кривична дјела корупције, а 4% или 307 пресуда се односи на кривична дјела привредног криминала.

„Владавина права, ниво корупције, јавна потрошња, сива економија, задуживање, ниво пензија, ниво просјечних плата, ниво инвестиција, те стопа незапослености, категорије су без значајних промјена током 6 посљедњих година, укључујући 2016.

Ефикасност судова и тужилаштава у процесуирању корупције и привредног криминала је изузетно ниска, што се одражава на готово све сфере друштва, европски пут и блокира реформе“, навео је Адис Араповић, програм менаџер ЦЦИ-а.

„Реформама се мора приступити много одговорније, транспарентније, обухватније, и циљано на животни стандард грађана, а не на испуњавање услова за нова кредитна задужења. Структуралне реформе у докидању сиве економије, успостављању независног и ефикасног правосуђа, те владавине закона су приоритет свих приоритета. Реформска агенда, са долара и евра, фокус мора пребацити на јачање институција, реда и законитости“, закључује Араповић.

Извјештај „Стање нације“ објављује се у склопу кампање „Посао народу“, којом ЦЦИ жели дати допринос провођењу и ефективности реформи у БиХ.

(Вијести.ба)