Слабији извоз у Русију у поређењу са Европом

Милан Ћулибрк, економски коментатор и главни уредник НИН-а, објашњава зашто грађани Србије верују да је Русија највећи економски партнер Србије иако две трећине извоза и увоза Србије отпада на Европску унију, а Русија се налази тек на шестом месту по спољнотрговинској размени.

Србија 20.10.2016 | 16:23 Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин упозорио је да ће уласком Србије у ЕУ билатералне пословне везе између две земље претрпети значајне промене и позвао на разговоре о прилагођавању споразума новим условима. Да ли је ова Чепуринова опаска пуцањ из празне пушке, ако се зна ко је највећи инвеститор у Србију?

"Не само податак о томе ко је највећи инвеститор, већ и о томе с ким Србија има највећу спољнотрговинску размену. Дакле, ако погледамо званичне податке, видећемо да две трећине српског извоза завршава на тржишту Европске уније, одакле долазе и две трећине српског увоза.

Значајнији увоз долази из Русије због енергената и из Кине због робе широке потрошње и то су две једине веће ставке што се тиче увоза, али што се тиче извоза, наш годишњи извоз је у оптималном моменту, само у једној години, достигао милијарду долара, што је занемарљиво у односу на све оно што српске привреда зарађује извозом на тржиште Европске уније", каже Ћулибрк.

Ако се, дакле, има у виду податак да две трећина спољнотрговинске размене Србије отпада на Европску унију, како се онда одржава мит у народу да је Русија највећи економски партнер Србије?

"Знате шта, реални економски параметри немају много везе ни са логиком, ни кад су у питању грађани, ни кад је реч о политичарима. Ми, рецимо, слушамо све време како је Србија лидер у региону, а онда по многим параметрима видимо да је на дну региона.

Уколико погледамо бруто домаћи производ у односу на 2008. годину, када је почела криза, Србија је једина земља која још увек није достигла ниво БДП-а из те године, док су многе земље у региону успеле да га повећају од 10 до 15 одсто. Тако је и са донацијама. Ми слушамо некаква лична уверења и осећаје према којима се односимо као да су стварност", тврди Ћулибрк.

Чињеница је да ће пријем Србије у ЕУ ставити ван снаге њен споразум о слободној трговини са земљама Евроазијске економске уније (ЕЕУ), али чланство Србије у ЕУ Србији отвара веће могућности у спољној трговини.

"Србија није искористила тај споразум за већи извоз на тржиште ЕЕУ. Кад погледате структуру српског извоза на то тржиште, ви ћете видети да бар две трећине тог извоза није извоз домаћих компанија чији су власници из Србије него је то извоз страних компанија основаних у Србији.

Тачно је да ћемо у једном моменту, када Србија буде примљена у Европску унију, тај споразум о слободној трговини са земљама ЕЕУ да укинемо јер не може ниједна земља Европске уније да има споразум о спољној трговини мимо оних које има ЕУ, али до тада треба користити сваки моменат и бити свестан да ће једног дана томе доћи крај", јасан је Ћулибрк.

Извор: РСЕ