Европа није спремна ни за Трампа, ни за Хилари

Европски лидери или потцењују опасност од доласка кандидата републиканаца Доналда Трампа на власт у САД или прецењују континуитет који би требало да обезбеди победа кандидаткиње демократа Хилари Клинтон на председничким изборима, оценио је Европски савет за спољне односе. Тај институт наводи да европски лидери нису свесни промена које ће донети наредни председник САД нити су спремни за њих.

Свијет 19.10.2016 | 22:38 У оквиру истраживања Европског савета за спољне односе (ЕЦФР) разговарано је са званичницима 28 чланица ЕУ о томе колико је Европа спремна да се суочи са тиме шта ће донети следећа америчка администрација, пренео је портал Евроактив.

Иако у Трампу углавном виде потенцијалну претњу за трансатланске односе, његови ставови о НАТО-у и споразуму о слободној трговини између САД и ЕУ (ТТИП) углавном се доживљавају као чиста реторика и обећања које неће моћи или неће хтети да следи ако победи на изборима.

ЕЦФР оцењује да Трампови ставови о односима са Европом нису само каприци у дугој и прљавој предизборној кампањи већ је реч о стварним, укорењеним убеђењима.

Та организација наводи да овлашћења која има председник САД и структура тамошњег политичког система указују да жеље будућег председника "нису далеко од политике".

Из истраживања проистиче да европске владе верују да ће амерички систем на крају спречити Трампа да примени политику које је подржавао протеклих 12 месеци. То је сасвим супротно од онога што мисле Трампови противници и критичари у САД који не искључују могућност да ће његов мандат бити "апокалиптичнији".

Опасно је мислити и да ће Клинтонова обезбедити континуитет, оцењује се у студији, пошто ће и она бити изложена притиску истих политичких снага као Трамп, па је могуће и да ће војна подршка Европи бити умањена.

Такав сценарио се чини све вероватнијим, с обзиром на то да је Трампова кампања претрпела ударац због његових коментара о женама из 2005, а нова истраживања јавног мњења показују да је Хилари Клинтон повећала предност у односу на свог ривала.

"Појединачно европске владе једноставно немају могућност утицаја у односима са САД који мисле да имају. Оне су успешно утицале само ако су заједно радиле на томе", рекао је један од аутора студије Џереми Шапиро.

У ЕУ је 15 чланица навело да би више волело да билатерално сарађује са САД, док су само четири рекле да би радије да сарађују кроз НАТО. У извештају се упозорава и да лидери ЕУ греше када мисле да чине услугу САД тиме што преговарају са том земљом о ТТИП.

Европа, међутим, не треба да очекује веће уступке од САД у преговорима о том споразуму, ко год победи на председничким изборима, с обзиром на то да ТТИП није популаран међу америчким бирачима.

Због будућег иступања Велике Британије из ЕУ, остаће упражњено место америчког "тројанског коња", како је то назвао некадашњи француски председник Шарл де Гол, и вероватно ће владати јагма за тим местом. Француска, Немачка, Шпанија, чак и Португалија, сматрају да ће им Брегзит бити добра прилика да за себе испослују улогу посредника између САД и ЕУ.

Истраживање је показало да су у ЕУ више за то да Хилари Клинтон постане прва председница САД, а да само у Мађарској преовладава подршка Трампу.

ЕЦФР подршку Трампу у Мађарској објашњава тиме што су миграције доминантно политичко питање у тој земљи и да Трампове контроверзне изјаве о изградњи зида на граници с Мексиком и забрани уласка муслиманима у САД наилазе на добар пријем код власти у Будимпешти.

На питање да одреде шта би могло највише да дестабилизује прилике у свету по избору новог америчког председника, само једна чланица ЕУ је рекла да ће САД бити дестабилизујући фактор ако победи Клинтонова, а девет да ће САД то бити ако победи Трамп.

Избори у САД ће се одржати 8. новембра, док су амерички војници и грађани у иностранству већ почели да гласају.

(Бета)