У БиХ расту само минуси на рачуну

Просечна задуженост грађана у БиХ по дебитним картицама прошле године износила је 509 КМ или готово две трећине просечне нето плате.

Босна и Херцеговина 19.10.2016 | 07:31 То практично значи да је за толико сваки грађанин прошле године био у минусу.

По подацима Централне банке БиХ, задуженост по овим картицама једина је задржала тренд раста, док је задуживање по кредитним и картицама са одгођеним плаћањем у паду. Како наводе, грађани са најмањим примањима и даље знатно користе одобрено прекорачење на овим картицама, односно минус, да би обезбедили новац који им је потребан за живот. То је делом последица њихове презадужености.

"Та могућност ми посебно добро дође у ово доба године, када децу треба припремити за школу" каже М.И. из Бањалуке.

По подацима ЦБ БиХ, искориштени део лимита на дебитним картицама грађана расте, а у прошлој години порастао је за око 1,1 одсто у односу на претходну годину.

"За разлику од дебитних картица, просечно задужење по кредитној и картици са одгођеним плаћањем је смањено за седам односно за око 20 одсто" наводи се у извештају о финансијској стабилности у БиХ који је припремила Централна банка.

Како истичу, смањење износа искориштеног дела лимита, како код картица са одгођеним плаћањем, које се користе за куповину на рате, тако и код класичних кредитних картица, могло би бити показатељ мањег задуживања становништва због већих трошкова које са собом носи овај вид задуживања.

"Просечна каматна стопа на задужење становништва по картицама у децембру 2015. године је била виша од просечне каматне стопе на кредите одобрене у истом периоду за 4,8 процентних поена" наводе из ЦБ, додајући да се задуженост по платним картицама смањује другу годину узастопно.

Секретар Удружења банака у БиХ Мијо Мишић каже да се овакви трендови могу објаснити на више начина.

"Пре свега, то говори о висини плата грађана, које су недовољне за потребе, односно о реалном опадању животног стандарда. На то су сигурно утицали и доношење новог закона о раду и нови колективни уговори, по којима ће се уговори о раду на неодређено све више претакати у уговоре на одређено, што се у ФБиХ већ и дешава. То би се могло одразити и на могућност задужења и на потрошњу. То говори и о оштријим критеријумама за издавање тих картица" каже Мишић.

За банкаре, додаје, то ипак није алармантно, првенствено јер учешће кредита по основу картица није значајно у банкарском портфолију.

Неквалитетна потраживања

"С обзиром на то да је становништво са најнижим примањима у протеклом периоду било највише погођено погоршаним економским приликама, те је у великој мери користило лимите по дебитним картицама, у овој категорији клијената се и даље бележи већи омер неквалитетних у укупним потраживањима. Око 87 одсто од укупног броја дебитних картица које су класификоване у неквалитетна потраживања налази се у групи картица с одобреним лимитом до 400 КМ" истичу из ЦБ БиХ.

Извор: Блиц