Рамбо Петковић: Био сам Реалов најбољи играч за пријатељске мечеве!

Ужасно сам се осећао јер сам добио лепши опроштај од Роналда! "Тај гол (против Васка) био је најбољи у мојој каријери, без сумње. Не само за мене, већ и за све људе који воле Фламенго. Био је то гол који је обележио моју каријеру", каже легенда бразилског фудбала...

Фудбал 18.10.2016 | 19:30 Када је давне 1997. године Дејан Петковић одлучио да стави тачку на кратку и тужну епизоду у мадридском Реалу и упути се у Бразил, ни сам вероватно није могао да претпостави да ће направити најбољи потез у животу. Не само што је вратио каријеру на прави колосек после бројних повреда које су га умало скупо коштале, већ је у земљи фудбала, самбе и кафе достигао божанске висине. Постао је идол, икона којој је бразилска репрезентација у време највеће доминације светским фудбалом нудила чувену „десетку“. Одбио је, из љубави према домовини, у нади да ће једног дана заиграти за своју земљу. Није му се дало. 

Данас непоновљиви Рамбо живи у Рио Де Жанеиру, где и даље ужива огромну популарност међу фудбалским фанатицима. А у разговору за бразилски портал Вавел Петковић се присетио тренутака који су му живот учинили незаборавним За почетак - о тренутку када је одлучио да напусти Реал и одсели се у Бразил.

„Када су ме први пут позвали уопште ме није занимало. Помислио сам: 'Ко уопште напушта Европу да би отишао у Бразил, ваљда Бразилци долазе овамо'. Али, били су упорни и послали су ми конкретну понуду. Рекао сам им да ћу да размислим. Када смо разговарали рекли су ми да је Бебето у Викторији и да је клуб шампион, али не Бразила, већ Бајана (регије Бахија пр. а.). Нисам знао ништа о бразилском фудбалу, још мање о земљи. У Европи те 1997. године нису постојали телевизијски преноси утакмица из Бразила“, почео је отворено Рамбо, а онда наставио:

„Дошао сам у Бахију, благословену земљу, и почео сам добро. Искрено сматрам да ћеш више постићи у каријери ако се осећаш лепо тамо где играш и видиш професионализам. Они су те две ствари спојили и зато смо добро сарађивали. Почео сам да се развијам иако сам имао бројних потешкоћа - од тога да се навикнем на клуб, свлачионицу, преко климе до инфраструктуре, града... Али, људска страна мене заборавила је све те ствари и био сам фокусиран само на фудбал“.

Тако је и открио како је заволео Бразил.

„Знао сам довољно шпанског језика и није ми било тешко да научим португалски. Никада ме није било срамота ако погрешим и неко ме исправи, јер сам могао да научим како правилно да се изражавам. Одувек сам имао леп социјални живот у Бразилу, нисам се стидео да учим, да напредујем. За два месеца већ сам течно говорио португалски“.

Где год да је играо, остављао је неизбрисив траг. Али, Рамбо Петковић је божанску црту достигао играјући за Фламенго, којем је донео две узастопне титуле у првенству Кариока (регије Рија пр. а.), потом Куп шампиона, којим је клуб аутоматски вратио у Копа Либертадорес. На крају и титулу бразилског шампиона 2009. године!

За први Рамбов мандат у Фламенгу везана је прича за спектакуларне голове, које су клубу донеле титуле, а српском мајстору бескрајну славу. Фелипе Мело је једном приликом изјавио да никада неће заборавити Рамбов погодак из слободног ударца против Васка у 89. минуту финалне утакмице, којим је обезбедио шампионски пехар. Притом, на исти начин је Фламенгу донео и трофеј у поменутом Купу шампиона следеће године.

„Тај гол (против Васка) био је најбољи у мојој каријери, без сумње. Не само за мене, већ и за све људе који воле Фламенго. Био је то гол који је обележио моју каријеру. Често људима кажем да сам се осећао као звезда, јер сам имао толико незаборавних тренутака у каријери, које ни многи велики играчи нису. Можда су дали више голова, имали више титула, али ми у клубу смо се осећали посебно, јер смо имали толико предивних заједничких тренутака“.



Рамбов опроштај од фудбала догађај је који се и данас препричава. Било је то 5. јуна 2011. године, у дуелу са Коринтијансом. Цело то коло и све утакмице биле су у сенци опроштаја можда и највећег европског идола који је играо у Бразилу. Петковић је са капитенском траком на руци водио клуб, а на терену играо је до 33. минута. Међутим, тек онда су уследили моменти за историју. Тренер Вандерлеј Луксембурго извео је Петковића из игре, а цела Маракана устала је и громогласним овацијама испратила Србина у легенду. Утакмица је због тога била чак и прекинута на неколико минута, а бразилска Маракана била је тог дана чак обојена у боје српске заставе, уз велику кореографију на којој је писало - ПЕТКОВИЋ!

„Тог дана нисам схватао значај тог тренутка, шта се заправо догодило. Све је било нормално, играли смо меч против Коринтијанса. Све оно што се касније догодило заправо ми је у главу дошло тек два дана касније, када сам гледао опроштај бразилског Роналда. Осећао сам се ужасно када сам схватио да сам добио лепши опроштај од једног Феномена. Био сам захвалан Богу што сам жив и што сам добио дан који никада нећу заборавити“.



Рамбов други долазак у Фламенго 2009. године није прошао неопажено. Не само зато што је у клубу имао култни статус, већ зато што му је клуб дуговао одређену суму новца још из првог мандата. Ипак, након темељних преговора уследио је договор којим је Петковић клубу опростио део дуговања, али и наставио да прима плату под нормалним условима. Међутим, бразилске новинаре такође је интересовало какво је искуство из Шпаније, тачније Реала, Петковић понео са собом у Јужну Америку.

„Било је лепо, али кратко. Проживео сам нека зла из којих сам извукао добре ствари. Као, на пример, претрпео сам тешку повреду, прелом стопала. То ми је упропастило шансе да покажем тамо све што знам. Добијао сам мало шанси у званичним утакмицама, а фантастичан сам био у пријатељским и припремним мечевима. Претпостављам да сам најбољи играч у историји Реала који је играо припремне и пријатељске мечеве - по броју утакмица које сам одиграо и постигнутих голова. Након свега добио сам прилику да одем у Бразил. Било је то моје добро у целом злу које ме је задесило. Отишао сам из Реала, дошао у Бразил и улепшао живот“, закључује Рамбо.

Извор: моззартспорт