Јовић: У Звезди сам остао због Радоњића, идол у дјетињству ми је био Стив Неш!

Навијачи Црвене звезде са великом радошћу дочекали су вест да ће Стефан Јовић остати у екипи Дејана Радоњића. Бурно лето као да није превише уморило једног од најбољих евролигашких плејмејкера, већ на старту сезоне ушао је у препознатљив ритам. На њега су добар утисак оставила и појачања, Огњен Кузмић и повратници Чарлс Џенкинс и Милко Бјелица.

Кошарка 19.10.2016 | 12:45 - Много се причало о тиму и појачањима, сви су дошли у одличној физичкој спреми, а ту је већ добра база играча из прошле и претпрошле године. Мене не изненађују добре партије на старту јер је на снази систем који добро функционише и немамо звезду екипе која ће да се истиче индивидуалним акцијама, све је подређено тиму. Први корак до старта Евролиге је испоштован, сад креће паклени ритам мечева. Доста тога ће сада можда да се поремети са физичке стране, чекају нас путовања. Креће лудница!

Шта је боље, стари систем где се „гине“ за Топ 16 и Топ 8, или нова лиге где сигурно има 30 јаких утакмица?

Тридесет утакмица је буквално наша АБА лига са плеј-офом. То је нова додатна лига, са једне стране није можда толико битан старт. Ако крене по злу, имаћемо довољно времена да исправимо све грешке, дуго све траје. Имаш времена и да се искупиш, ово је потпуно друга димензија јер су многи доста средстава уложили. Па и Дарушафака која нам долази, Макаби... Нема лаког противника где год да се игра.

Да ли је било поређења са Стоктоновим сином?

- Кад сам дошао у свлачионицу, терапеути и чланови стручног штаба су ми рекли колико сам асистенција забележио. Нисам о томе размишљао на терену, то ми је посао, а видео сам и да су и медији направили причу о томе што се састајемо он и ја. Њему треба још мало привикавања што се тиче европске кошарке, није се добро снашао против нас.

Да ли је његов отац Џон Стоктон био узор?

То је ипак Стив Неш. За мене је то магија са лоптом, то је играч који нема физичке предиспозиције, али има размишљање у секунди. Сам поглед на баскет као игру је из његове перспективе уметност. Шта је радио, како је радио... Са лакоћом, без обзира на проблеме са висином и снагом. Он је доктор број један што се тиче свих плејмејкера.

Колико времена је било за одмор после Рија и олимпијског сребра?

Имао сам само пет дана за море, по повратку је било доста обавеза и пријема. Немам за чим да жалим, лето је било савршено са медаљом. Жао ми је само што нисам био са тромесечним дететом, био сам два и по месеца са репрезентацијом. Ту сам много ствари пропустио, али смо сада заједно.

Да ли је можда и дете један од разлога останка у Звезди и Београду?

Све је утицало на ту одлуку, Радоњић и ја смо телефонски разговарали, затим смо се видели. Он је рекао да жели да останем, ја имам још годину уговора. Договорили смо се да одем само ако стигне баш енормна понуда, али је све било усредсређено на то да останем. Тако је и било.

Шта је најупечатљивија успомена из Рија?

Од Рија нисам видео ништа! Нисмо знали једно време ни какав нам је распоред тренинга после групне фазе, у селу смо били све време, били смо само код Рамба Петковића на ручку... Мута Николић је био сјајан у Бразилу, зато сам му и рекао једном приликом да је требало да буде стенд ап комичар. Можда није касно да се опроба у томе.

Омиљена утакмица у Евролиги и зашто?

Две су биле упечатљиве, кад смо прошли у Топ 16 и кад сам дошао до 19 асистенција. Стварно смо сви одиграли у Минхену против Бајерна, не само ја, Реба је одлично искористио шансу. Одлични смо били и против Химкија и Реала, то је само доказ да када се придржавамо свега што се испланира, ништа није немогуће.

Стигао је и Петар Ракићевић, какав је утисак оставио?

Ја сам му дао надимак Пера, иако га сви зову Рака. Добар је, знамо га из Металца, Реба и Гудура су били са њим у репрезентацији. Перспективан је, има одличну висину и може да игра плеја, мораће можда само да ради на снази. То неће бити проблем, овде се доста полаже на раду у теретани. На њему је да упија шта се све ради на тренинзима, неће му бити лако, знам по себи кад сам дошао из Радничког. Звезда је друга димензија, доста више информација примаш, све је на вишем нивоу.

Делује и да се Џенкинс „ресетовао“ после лоше сезоне у Арманију, где није имао улогу какву је имао у Звезди?

Он је тамо имао задатак да игра само одбрану, а физички је изузетно доминантан. Има технику, перфектан шут са полудистанце, промену ритма. Осећа утакмицу, било ми је нејасно зашто није добио већу слободу у Арманију. Са друге стране, драго ми је што се вратио. Знамо шта може, на шта су навијачи навикли, био је две године у систему овде. Од њега се тражи да буде агресиван по кош, да узима шутеве, да не буде пасиван, а то му одговара.

Има ли времена за свирање гитаре?

Нисам је ни пипнуо седам или осам месеци, више се играм са сином, сад је почео и да пузи, хвата све живо и не могу да стигнем да седим мирно поред њега. Ако ухватим гитару, оставиће је без жица вероватно. Нисам свирао дуго, жао ми је због тога, ето можда си ме овим питањем тргао да јој се посветим. Фали ми све то, али немам кад.

Извор: блиц.рс