На тржишту Српске је безбједна храна

На тржишту Републике Српске прометује се безбједна и контролисана храна, а контроле које спроводи инспекција су свеобухватне, од примарне производње до готовог производа, речено је Срни у Републичкој управи за инспекцијске послове.

Република Српска 16.10.2016 | 10:30 "Проценат неправилности које се утврде у складу је са стањем у земљама окружења", наводе у Инспекторату Српске поводом 16. октобра - Свјетског дана хране.

Наводи се да Републичка инспекција за храну годишње у унутрашњем промету изврши у просјеку 1.100 контрола, док у спољнотрговинском промету приликом увоза хране у просјеку прегледа око 57.000 пошиљки хране.

Општинска, односно градска инспекција за храну у просјеку годишње изврши око 9.000 контрола у унутрашњем промету.

Према наводима Инспектората Српске, у протеклим годинама није било пријављених случајева здравствених тегоба или оштећења здравља због конзумирања евентуално неисправне хране.

Сваку пошиљку хране која се увози у Републику Српску мора пратити потребна документација која укључује и доказ овлаштеног органа земље извознице, односно лабораторије, да је производ исправан.

Приликом увоза, осим провјере ове докуметације, инспекција врши и узорковање производа за лабораторијску анализу, а на принципу процјене ризика, што подразумијева да се код различитих врста производа идентификују потенцијалне неправилности, те се анализама захтијева испитивање параметара који представљају највећи ризик код одређеног производа.

У првом полугодишту ове године Републичка инспекција за храну је приликом увоза прегледала 25.291 пошиљку хране, од којих је узето 1.640 узорака за лабораторијску анализу.

У 10 случајева лабораторијским анализама је утврђена микробиолошка или хемијска неисправност пошиљке, или труљење, те су инспектори забранили промет и наложили уништавање или поврат добављачу спорних пошиљки.

У 55 случајева утврђени су пропусти који су се односили на непотпуне декларације, гдје су увозници према налогу инспектора извршили додатно декларисање и усклађивање садржаја декларација са прописима Републике Српске и БиХ, а након чега су ти производи пуштени у промет.

Пропусти су утврђени и код различитих производа из различитих земаља поријекла, као што су: кондиторски производи поријеклом из Албаније, Хрватске, Мађарске, Италије, Пољске, Турске; освјежавајућа пића поријеклом из Пољске; адитиви из Аустрије и Белгије, воћни сокови из Србије и друго.

У овој години приликом увоза вршило се и узорковање различитих врста риже, сојиног брашна, соје за људску исхрану, сојиног млијека, кукурузног гриза, поријеклом из Италије, Мађарске, Словеније, Србије, Холандије, а ради анализа на присуство ГМО, а на основу резултата Пољопривредног института Републике Српске, сви узорци су оцијењени као исправни, односно није утврђено присуство ГМО.

У протеклим годинама испитивало се и присуство ГМО код кукурузне крупице и брашна, кукурузних пахуљица и сличних мијешаних житарице, пекарских производа који садрже кукуруз као што су кекси, грицкалице, смоки, кондиторски и слични производи.

Ове анализе узорака вршила је референтна лабораторија Европске уније у Италији, и резултатима је потврђено да су сви узорци били уредни.

Према налогу републичке инспекције за храну за шест мјесеци ове године у унутрашњем промету уништено је око 130 килограма хране која је неприкладна за људску употребу због неодговарајуће декларације, протеклог рока употребе или промјене сензорних својстава.

Најчешће је ријеч о производима који по својој природи имају краћи рок употребе, као што су млијечни и месни производи, освјежавајућа пића, кондиторски производи, те разни зачини.

Ријеч је о појединачним случајевима у којима је затечено по свега неколико паковања хране неприкладне за људску употребу, из разлога што велике количине хране протеклог рока употребе, сами трговци повлаче из промета јер на основу уредне документације о отпису могу вратити дио плаћеног пореза.

Према достављеним извјештајима за прво полугодиште ове године општинска, односно градска инспекција за храну је на основу органолептичког прегледа ставила ван промета и наложила уништавање око 110 килограма хране.

Инспекција за храну Републике Српске у оквиру редовног надзора у објектима у којима се врши производња, промет и услуживање хране, провјерава и доказе о здравственом стању и додатној едукацији лица која раде са храном, хигијенске поступке запослених, да ли је обезбијеђена одговарајућа радна одјећа, хигијенске услове објекта и околине, опрему, исправност расхладних уређаја, начин чувања хране и друго.

Основни циљ инспекцијског надзора у области производње и промета хране је, како наводе из Инспектората Српске, да намирнице која се прометује у Републици Српској буду здравствено исправне и безбједне за људску употребу, а да подаци на декларацији одговарају садржају производа и да садрже све потребне податке прописане законом, ради информисања и заштите здравља потрошача.

Грађани приликом куповине хране треба да обрате пажњу на изглед, боју, мирис, конзистенцију и друга сензорна својства хране, а приликом чувања хране у домаћинству да се придржавају основних правила за безбједну храну.

Та правила подразумијевају строгу хигијену руку, опреме, прибора и заштиту од инсеката, глодара и других животиња; одвајање сирове од термички обрађене хране и употребу одвојеног прибора; добру термичку обраду и подгријавање до врења; чување хране на сигурним температурама - у фрижидеру или преко 60 степени; те употребу хигијенски исправне воде, детаљно прање воћа и поврћа и кориштење хране која је у року трајања. 

Извор: Срна