Сјећања... ''Орлићи'' - бараж: Како су Срби 2003. године добили Норвежане?!

Шоу тајм Делибашића, свађа са Ђорићем и драма у Драмену! Млада српска селекција се не тако давно управо против Норвешке домогла завршног турнира Првенства Европе.

Фудбал 14.10.2016 | 19:00
Сјећања... ''Орлићи'' - бараж: Како су Срби 2003. године добили Норвежане?!
Да имају индивидуални потенцијал – имају! Да имају урођену шампионску црту – имају. А да имају још један предуслов да се вину у врх Европе – имају. Млада репрезентација Србије, предвођена селектором Томиславом Сивићем, могла би да понови успех претходника који су се 2003.године управо против Норвешке у баражу домогли Првенства Европе. А затим девет месеци касније вратили се из Немачке са сребрним одличијем на прсима.

Био је то убитачни талентовани микс четврте Звезине звезде Владимира Петровића Пижона, уједињен у тадашњу младу репрезентацију Србије и Црне Горе. После освојеног другог места у групи (иза Италије) „класу 1981“ чекао је двобој са Норвежанима. И тада је као и данас у јавности владало јединствено мишљење да су наши дечаци апсолутни фаворити, односно да Норвежани не могу да им парирају.

Уосталом, тада смо у нападу имали убитачан тандем Лазовић-Делибашић. Затим Марића из Зете као кључног човека у средини, док је у одбрани кључеве држао већ афирмисани А репрезентативац Немања Видић. А ту су биле и надолазеће снаге попут Бошка Јанковића.

Први меч у Београду показао је да је квалитет убедљиво на нашој страни. Тадашњи челници Савеза одлазак младе репрезентације на првенство Европе означили су као приоритетан задатак. Посебно, јер је А тим традиционално подбацио.

Норвежани су изгледали као група бамбија на леду у првом мечу у Београду. Просто нису могли да одговоре на технички савршену игру чете Владимира Петровића Пижона. Већ у другом минуту ударцем главом Немања Видић је погодио мрежу гостију. Затим су Норвежане наставили да торпедују Ђаловић, Делибашић и Красић. Победа од 5:1 гарантовала је миран реванш у Норвешкој.

„Нисам очекивао овако висок резултат. На моменте смо играли добро. Било је тешко и напорно зауставити њихову скок-игру, неугодни су у прекидима. Свака победа ми је драга, а посебно ако се пласирамо међу осам најбољих у Европи. Имали смо мало проблема на спољним позицијама, то смо покушали да исправимо у наставку, али треба имати у виду да ови момци први пут играју на "Маракани", па су и њима ноге задрхтале. Ако дође до сличне ситуације у реваншу рећићу им да испуцавају лопте из задње линије, али не верујем да ће за то бити потребе“, рекао је после београдског меча Владимир Петровић Пижон.

Сви у табору наше селекције позивали су на опрез уочи реванша у Норвешкој. Међутим, та упозорења била су само мртво слово на папиру, сви су веровали да је посао завршен. Отуда су најбољи дефанзивац Немања Видић и први чувар мреже Владимир Дишљенковић ослобођени обавеза и дугачког пута у Драмен. А у том норвешком градићу видели смо једну од највећих драма у новијој историји нашег фудбала. Пласман младе репрезентације на завршни турнир Првенства Европе висио је као бижутерија о танком концу. Норвежани су нас убацили у њихову машину физичког фудбала и одучили нас од игре. Већ у осмом минутуМури је постигао први гол за домаћина, а када је Карадаш пред крај првог полувремена савладао Богуновића знало се да нас у наставку, на норвешком минусу чека- пакао.

Као разбијена војска деловала је наша репрезентација. И тада сива еминенција нашег фудбала Милован Ђорић командовао је са трибина и несвесно нарушавао ауторитет Владимира Петровића Пижона. Норвежани су у 48.минуту постигли још један гол. Недостајало им је тако мало да дођу до подвига, а наши репрезентативци су више гледали ка трибинама одакле им се, не баш бираним речима, обраћао Милован Ђорић.
„Шта хоћеш више у п.... материну“ одбрусио му је у једном тренутку Данко Лазовић.

А за то време око гола Богуновића је дувало са свих страна. Чекало се само да сеКарадаш још једном поклони и казни велику импровизацију у нашој игри и организацији. Срећом, некако смо се одбранили.

Уследило је велико славље, успех посвећен Митру Новаковићу кога је слектор Петровић прецртао за бараж мечеве и врло занимљив пут до Београда.

„Где сте сада јагњеће бригаде“, певали су наши репрезентативци, алудирајући на блиске пријатеље једног челника Савеза.

Како било дешавања у Драмену могу да представљау озбиљну опомену за Ђурђевића и другове.

Нека буде као 2003.године. Само без драме.

ПРВА УТАКМИЦА

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА – НОРВЕШКА 5:1 (3:0)

Стрелци: Видић у 2, Делибашић у 14. и 39, Красић у 47. и Ђаловић у 81. за Србију и Црну Гору, а Лудвигсен у 55. минуту за Норвешку.

Стадион: Црвене звезде.
Гледалаца: 10.000.
Судија: Бернард Бругер (Аустрија)

Жути картони: Станчић, Лазовић, Делибашић, Марковић (СЦГ), Брене (Норвешка).

СЦГ: Дишљенковић, Станчић, , МијаиловиЋ,, Марић, Јокић, Видић, Лазовић  (од 51. Ђаловић), Красић(од 61. Ђорђевић ), Делибашић  (од 83. Пековић -), Марковић , Матић.

Норвешка: Кристиансен , Паулсен, Мури, Андресен Бертелсе, Лудвигсен, (од 80. Хоф -), Гаши , Тронсет  (од. 46. Брене), Хансен, Карадас, Педерсен (ОД 46. Истас)

ДРУГА УТАКМИЦА

НОРВЕШКА – СРБИЈА 3:0 (2:0)

Стрелци: Карадас у 8. минуту из пенала, Педерсен у 43. и Мури у 48. минуту. Жути картони: Карадас (Норвешка), Ђорђевић и Мијаиловић (СЦГ).

НОРВЕШКА: Обдал, Паулсен (Хоф), Гаши, Орштад, Мури, Дортесен, Истас, Самуелсен (Хансен), Карадас, Лудвиксен, Педерсен.

СЦГ: Богуновић, Цилиншек, Мијаиловић, Пековић, Јокић, Ђорђевић, Станчић (Красић), Марић (Миловановић), Новаковић (Радоњић), Делибашић и Лазовић.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар