Сјећања Милоша Красића: Није Конте крив, ја сам!

Поред Пирла, Видала и осталих у 3-5-2 за мене није било места! Бивши репрезентативац Србије се присећа времена у Јувентусу и како је попустио шансу каријере...

Фудбал 15.10.2016 | 22:30 Било је то време када је Милош Красић био најтраженији српски фудбалер. Трку са Манчестер Јунајтедом, Бајерном, Интером и осталим великанима за његов потпис је добио Јувентус и плавокосо крило је обукло дрес славних Бјанконера.

У Торину је требало да доживи најславније тренутке у каријери, али је тада запоечо и велики пад његове каријере. Осим прве сзеоне када је бипо стандардан, све остало је било за заборав…

“Свестан сам да се очекивало више од мене у Јувентусу и први ћу то признати. Међутим, сада сам се пронашао и лепо ми је. У Италији су ми недостајали срећа, а помало и карактер. Нисам био довољно амбицизоан”, присетио се Красић у интервјуу за Газету дело Спорт.

У првој сезони је био међу бољим играчима Јувентуса, постигао и хет-трик против Каљарија, а тренер Луиђи Дел Нери је имао велико поверење у њега.

“Иако је клуб имао слабу сезону, ту сезону под Дел Неријем никада нећу моћи да заборавим. Дошао сам у нову земљу, у тешку лигу, али је Дел Нери знао да ми приђе са људске стране и да разуме шта ме мучи. Његових 4-4-2 су били идеални за мој стил игре и жао ми је што Дел Нери није успео да направи бољу каријеру у Јувентусу. Попут мене, и за њега је то била највећа шанса у каријери. Пропуштена”.

После Дел Нерија је дошао Анотнио Конте који је много тога променио и практично прецртао Красића.

“Конте? Пад у форми ме скупо коштао. У формацији 3-5-2 није било места за мене. А онда су дошли играчи више класе попут Пирла, Видала… Признајем, за мене је то било превише. Али не желим да кривим друге људе. Можда сам могао боље да тренирам и да се више трудим. Одговорност је била искључиво моја, а не Контеова. Некада је умео да буде тежак, али увек је био добро припремљен. Нисам изненађен шта је све успео да направи у каријери. Јеан је од најбољих на свету”.

Контеа је у Јувентусу наследио Алегри са којим је Јуве направио искорак и дошао до финала Лиге шампиона. После пет узастопних титула у Италији, освајање европског трона је приоритет за Стару даму.

“Алегрија се сећам док је водио Милан. Видело се и тада да је добар тренер и да ће успети. Са Миланом је тада освојио Скудето. Сада има супер тим са Пјанићем и Игуаином. Има квалитетан тим за освајање Лиге шампиона. Међут пет-шест су фаворита. Квадрадо је сјајан играч, али Дани Алвес је вероватно најбољи играч на тој позицији у Европи и његов долазак је донео потпуно нову димензију тиму”, каже Красић.  

Након одласка из Јувентуса, кренуле су муке за Красића који није играо у Фенербахчеу и тек у пољској Лехији се опет вратио у праву форму.

“После Јувентуса сам дошао у Фенербахче. Велики клуб и велики град. Било је добро у првих неколико месеци, а онда су дошле повреде. Нисам успео да се вратим у тим после тога јер су дошли нови играчи. Потом сам отишао на позајмицу у Бастију, па сам био пребачен у други тим Фенербахчеа. Сада сам у Пољској где ми је улога мало другачија. Нисам више класичан крилни играч, већ више играм као везиста. Многи ме и даље питају да ли жалим за великим утакмицама. Не жалим. Срећан сам у Пољској”.

Јувентус и даље има посбено место у Красићевом срцу.

“Када ухатим времена, гледам утакмице Јувентуса. Увек ћу бити Јувентино. Са тим клубом сам освојио Скудето. Много их је тешко победити у Торину”.

Није остао у контакту са некадашњим саиграчима.

“Нажалост ни са ким од њих нисам у контакту, али искористио бих ову прилику да поздравим Буфона, Бонућија, Кјелинија и Барзаљија”. 

Извор: моззартспорт