Храна за дијабетичаре

Чичока изнад земље слична сунцокрету, а под земљом – кромпиру. Сади се у пролеће као и кромпир, а у јесен се ваде велике кртоле, док мале остају у земљишту и поново рађају

Здравље 13.10.2016 | 08:36 ЧИЧОКА се у нашим крајевима гаји на малим површинама, али не би требало да је тако, пошто важи за веома хранљиво поврће, чије кртоле садрже највише угљених хидрата (17 одсто). Основни састојак угљених хидрата је инулин, изузетно важан у исхрани дијабетичара. Наиме, његов значај је у томе што приликом варења и разградње у организму прелази у фруктозу, природни шећер који могу да користе и оболели од шећерне болести.

Ова биљка припада истом роду као и сунцокрет. Изнад земље нарасте од 1,5 до 3 метра, а робусни корен продире дубоко у земљу, тако да је отпорна на сушу. На врху има цветне главице, али се у нашем поднебљу не формира семе, па се размножава подземним кртолама, које су обично дужине десет, а ширине од пет до седам центиметара.

Кртоле се саде у пролеће када и кромпир, на растојању 70x30 цм. Пошто је вишегодишња биљка, на истом месту може да остане годинама. У току вегетације не мора да се окопава, јер веома брзо расте и тако угуши корове.

Кртоле се ваде у јесен, када захладни, мада је то могуће и раније, али не пре половине лета. Пре вађења се посече и уклони надземни део. Захваљујући отпорности према ниским температурама, чак и до минус 30 степени, кртоле током зиме могу да остану у земљишту и ваде се по потреби. Ако се изваде раније, успешно се чувају утрапљене у влажном песку.

МУСАКА, ПЕКМЕЗ...

ЧИЧОКА се припрема за јело на више начина. Једе се као пресна у салати, запечена у рерни , од ње се справља и мусака, али је занимљиво да се од ње кува и слатко и то врло једноставно. Наструганим чичокама додати лимунов сок мало воде и кувати док се маса не уједначи. После пола сата инулим ће почети да се разграђује, а каша да буде све слађа.

Новости
фото:интернет