СП, Анализа - Водич кроз Африку: Генерал Мило и тотални цар Мићо, Партизанов бандит и…
Представљамо вам све учеснике завршних квалификација у Африци за Мондијал у Русији 2018. године...
Фудбал 08.10.2016 | 23:15
Али и поред свега негативног – ту је много оног чистог фудбалског талента. Још неисквареног тактиком и стратегијом. Још природно дивљег и небоузданог. Евороглови, мангупски дриблинзи, брутални фаулови… Ту је још фудбалске страсти на трибинама и оног исконског родољубља када једна победа или гол натерају милионе да макар на кратко забораве на глад, болест, несрећу, пљачку, корупцију, тероризам…
У Африци су јуче кренуле квалификације за Мундијал у Русији. Афрички фудбал опет у свом најбољем издању. Ове квалификације су и нека врста увертире за Куп Афричких Нација који нас очекује наредне зиме у Габону. Али далеко од тога да су мање важне од континенталног такмичења које ће их прекинути. Мундијал у Русији доноси више него афричка круна. Макар што се тиче новца. А њега у Африци увек недостаје...
Једино што је сигурно уочи ових квалифиакција је да ништа није сигурно. У афричком фудбалу смо често претходних година били сведоци чудних резултата, рађања неких нових тимова, сумрака традиционалних фаворита, навијачких изгреда… Било је масовних туча на терену међу противницима, али и саиграчима. Нагледали смо смо се невероватна сујеверја, смехотресних прослава голова, чак и оног лудог голмана који поскакује на задњици по терену…
Све то су разлози да испратимо шта ће се дешавати у афричким квалификацијама за Мондијал у Русији. Да се некад зачудимо, а некад насмејемо, одушевимо… Наравно, и разочарамо. То је Африка. А она је фудбалу дала Абеди Пелеа, Веу, Окочу, Кануа, Сонгоа, Куфура, Хађија, Дијуфа, Етоа, Дрогбу, Абутрику, Есјена, Туреа, Канутеа, Обамејана… Више него довољно да је поштујемо.
У две раније нокаут фазе је одвојено жито од кукоља, елиминисани су аутсајдери попут Мауританије, Сомалије, Лесота, Џибутија, Сејшела, Мадагаскара и осталих егзотичних лилипутанаца. Али и неке солидне екипе попут Бенина, Тогоа, Анголе…
У финалну рунду квалификација се пласирало заиста 20 најбољих афричких селекција од којих неке имају баш озбиљне играче и носиле би се са добрим делом европских селекција. У пет група је смештено по четири репрезентације, а у Русију ће се пласирати само победници група. Да су до финалне рунде дошли стварно најбољи говори и чињеница да ћемо у њој гледати седам од осам четвртфиналиста са претходног Купа Афричких Нација. Фали само Екваторијална Гвинеја. Мада и не фали јер је тада незаслужено уз много помоћи са стране догурала до четвртфинала.
ГРУПА А – Тунис, Либија, ДР Конго, Гвинеја
Можда и најлакша група на папиру. Али овакве групе су рађале сензације попут Сенегала, Тогоа или Анголе. Тунис је по имену фаворит. Али само по имену, не и по квалитету. На селекторску клупу се после 17 голдина вратио пољски стручњак Хенрик Касперчак који је Тунис водио средином 90-их и до Мондијала у Француској. Тај период је важио за “Белле епоqуе” фудбала у Тунису. Стадиони су били пуни, фудбалски репрезентативци миљеници, а БенСлимани, Селими и Беја богови у народу. Касније је још била и она генерација ХатемаТрабелсија, али нису ништа урадили. Сада Тунис полаже наде у скупог, али не баш поузданогАјмена Абденура из Валенсије и Вахбија Хазрија који је прошле сезоне блистао у Сандерленду. Од легионара ту су још Дармштатов Бен Хатира и Харбауи из Андерлехта као потенцијалне опасности. Тунис се није пласирао на предстојећи КАН у Габону, па свим силама може да крене у квалификацијама за Мундијал.
Тунис отвара квалификације против Гвинеје. На прошлом КАН су стигли до четвртфинала, али се на овај следећи нису квалификовали. Иако имају опасну екипу. Брзањац Ибрахима Траоре из Менша је покретачка снага, а Лајпцигов Наби Кеита који је летос плаћен 15.000.000 евра је огроман потенцијал. Проблем су нападачи Сила, Бангура и Јатара који мало играју и нису у форми. Против Туниса неће дебитовати Буна Сар из Марсеља и Амаду Дијавара из Наполија, а с овом двојицом фудбалера у перспективи, Гвинеја добија много. На списку нису ни Погбинабраћа Флорентин и Матијас који су раније добијали позиве, али се испоставило да нису класа ни за Гвинеју.
По нама, први фаворит групе је ДР Конго. Два пута прваци Африке и учесници Мондијала у Немачкој пре 42 године. Као Зажир. Т о су биле златне године. Али у последње време су опет добри. На претходном КАН су били трећи. Овакву генерацију нису имали дуго. Само у нападу имају премијерлигашке играче попут Мбоканија или Афобеа, сјајног Бакамбуа из Виљареала који се опоравио од повреде, Нотингемовог рекордера Асомбалонгу, Мпокуакоји је некада блистао у Белгији... Прва звезда је убитачно крило Јаник Боласи из Евертона. Ако Мбемба и Тизеран (најскупљи играч у историји Инголштата, а тражили су га и јачи клубови) зачепе рупе позади, ДР Конго иде у Русију.
Потпуни аутсајдер је Либија. Фудбалска репрезентација је једна од ретких светлих тачака у ратом разореној земљи која има две владе, два главна града, неколико екстремних милиција и до зуба наоружаних племена… Али и репрезентацију која је упркос свему у квалификацијама избацила Руанду. Либија више није само репрезентација за коју се чуло као приватну играчкуСадија Гадафија. Нама у Србији су посебно занимљиви због нашег бившег селектора ХавијераКлементеа, али и још двојице играча. Клементе их је преузео за уговор вредан 1.300.000 евра, али ће бити смењен наредног новембра. Када одради утакмице против Конгоа и Туниса, може да се пакује јер нови челници Савеза преговарају са новим селектором. Упркос пласману у последњи филтер квалификација, Клементе се није баш прославио у Либији и није ни чудо што га смењују.
Најбољи играч Либије је Бенали из Пескаре, а после њега су ударне игле двојица фудбалера који су некад шпартали по Србији. Бивши бек Јагодине Мохамед Ел Мунир који је блистао у претходним квалификацијама, а сада носи дрес Динама из Минска, али и контоверзни МохамедЗабија, некадашњи нападач Партизана. Опет се вратио у форму, игра за тунишанског великана Есперанс а недавно је дао хет-трик за Либију против Сао Томеа. Либија први меч играо у Киншаси и тражила је да се меч игра на неутралном терену због политичких немира у Конгу. Она ће и домаће мечеве играти на неутралном терену. Због познате ситуације у Либији, Тунис ће дочекати у Каиру. А ривалитет са Тунисом је огроман и тај меч носи велики ризик…
ГРУПА Б – Алжир, Камерун, Нигерија, Замбија
Без икакве дилеме – најјача група! Алжир, Камерун и Нигерија су гиганти афричког фудбала, а Замбија онај тип аутсајдера којег нико не жели да види преко пута. Уосталом, у овој групи су три од пет афричких учесника Мондијала у Бразилу. Шта ћете више?
Алжир је на клупу довео Милована Рајевца, а пласман у Русију је зацртан. Што и није чудо с обзиром на састав тима и шта су приказали на претходном Мондијалу у Бразилу када су у осмини финала презнојили будућег светског првака. Рајевац или Мило како му тепају у Африци има паклен тим. У овом треутку најјачи на Црном континенту… Ту су Слимани и Марез(Лестер), Фегули (Вест Хем), Гулам (Наполи), Браими (Порто), Гедијура (Вотфорд), Гезал(Лион)… Пакао од екипе. Али одбрана је много тања од осталих линија тима и потенцијална Ахилова пета овог тима. Поготово голман Раис Мболи који је и раније био слаба тачка, а тек то може да буде сада када не брани у Анталији. Рајевац је био на мети критика што га је позвао и већ је ушао у конфликт са медијима јер слепо верује у Мболија као броја један. Прихватио је велики ризик… Алжир пви меч игра у својој неосвојивој тврђави у Блиди где ће ватрена публика спремити паклен дочек Камерунцима. Милован Рајевац је добио на располагање тешко наоружане Пустињске Лисице и наредбу да их попут генерала проведе кроз све замке непредвидиве Африке као што је то радио са Ганом.
Камерунски Неустрашиви лавови више нису јаки као некад. Атмосфера у Камеруну не обећава. Селектор Хуго Брос је направио чистку у екипи и ставио у исту раван младе, талентоване играче са познатим именима у Европи. Тако су прецртани голман КарлосКамени, искусни везисти Стефан Мбија и Алекс Сонг, али и браћа Матип, Жоел (Ливерпул) иМерван (Инголштат). Ако је веровати Бросу, сви они су тражили привилегован статус у националном тиму и посебан третман. Хтели су да бирају када да играју, а када да се не одазивају. Такви уступци ранијих селектора су створили злу крв у свлачионици и Брос је морао да повуче границу. Камерун сада има млад тим, а дефанзивци Шеђу, Нкбулу, Њом и Бедимосу играчи са великим искуством у најјачим европским лигама. Зато је одбрана темељ овог тима. Остатак терета пада на новог капитена Бењамина Мукандја из Лоријана, те нападаче Чупа Мотинга и Венсана Абубакара који се у Бешикташу полако враћа у форму. Ту је и Клинтон Нжије који је после хорора у Тотенхему, опет почео да игра добро у Марсељу.
Нигерија је трећи велики фаворит у групи. Али и они попут Камерунаца имају сличних проблема претходних година. Подељен Савез, сталне трзавице око селектора, размажене европске звездице, константан утицај менаџера на тим… Све то је од некада прве силе афричког фудбала, направило рањив тим који најчешће игра испод очекивања. И који пуца под великим притиском. Када су 2013. освојили титулу шампиона Африке мирисало је на почетак нове династије, али су се врло брзо варзили у сурову реалност. Тај успех је био индцидент. Нови селектор Гернот Рор је са актуелног списка изоставио Одиона Игалоа, а званично објашњење је да је сјајни Вотфордов играч имао унапред заказану сахрану оца (ваљда је то тако у Нигерији). Међутим, шушка се да је Игало изостављен због пресингом јавности да напад чине суперталентовани клинци Алекс Ивоби из Арсенала и Келечи Ихеначо из Манчестер Ситија.
Немац је био под притиском да не зове ни Брауна Идеја, али га је ипак уврстио на списак.Ивоби и Ихеначо би требало да буду ударне игле овог тима у наредних десетак година. Као и Ајзак Саксес из Вотфорда, који је позван али је отпао због повреде. Из истог разлога неће играти ни Виктор Мозес који се препородио код Контеа у Челсију. Позван је његов клупски други Џон Оби Микел иако ове сезоне није одиргао ни минут. На списку је и Ахмед Муса из из Лестера тако да Супер Орлови имају супернапад. И то је све. Голмани, одбрана и дефанзивни део везног реда су испод просека што Нигеријце ставља у позицију испод Алжира и у најбољем случају у раван са Камеруном.
Замбија је 2012. остварила сензационалан тријумф на КАН и окитила се титулом континенталног првака, али после тога су се вратили просеку. Променили су четворицу селектора за три године, а већину тима и даље чине играчи из домаћих клубова, конгоанског Мазембеа и јужноафричких суперлигаша. И даље немају велике звезде, тек понеки репрезентативац игра у Европи, али тако је било и 2012. Ако постоји аутсајдер којем та улога одговара онда је то Замбија. Уживају у кожи прежаљених. Посебно је занимљиво што стартују против Нигерије, специфичног ривала у историји бразилског фудбала. Нигерија је неке од најславнијих страница свог фудбала исписала баш преко леђа Замбије. Много им дугују, а популарни Чиполополо једва чека прилику за освету…
ГРУПА Ц (Обала Слоноваче, Мали, Габон, Мароко)
Још једна изузетно јака и изједначена група. Најјаче звучи име Обале Слоноваче, али без обзира што су актуелни владари Африке, Слонове чека јако тежак посао јер све три ривала имају јак домаћи терен и сваки кикс ће се скупо плаћати.
Дрогба и Јаја Туре више нису у екипи, али опет је ту плејада познатих европских имена. ЕрикБаји из Манчестер Јунајтеда израста у једног од најбољих штопера Европе. Уз њега игра одлични Ламин Коне из Сандерленда што је у овом тренутку најјачи штоперски тандем Африке. Додајмо Сержа Оријеа из Пари Сен Жермена и то је одбрана за поштовање. Голман је проблем, али ни Бери ранијих година није уливао много поверења па је одрађивао посао.Градел и Дие су жиле куцавице тима и уз нову Аталантину сензацију Франка Кесија ће морати да понесу велики терет у везном реду. Напад је по обичају најјаче оружје Слонова. НемаДрогбе, али ту су Бони, Жервињо и скупоцено појачања Астон Виле Жонатан Кођија којег промовишу у Дрогбиног наследника. Највећи проблем може да буде селектор МишелДјузије. Овај бивши француски голман нема завидну каријеру до сада и биће под великим притиском, а повукао је непопуларан потез да не позове миљеника нација Саломона Калуа као ни Сејдуа Думбију. Био је раније помоћник Мишелу у Обали Слоноваче, тренирао Бенин и Гвинеју, али са оваквим притиском још није био суочен.
Ако постоји нагазна мина за фаворите онда је то Габон. Пре свега због најбољег афричког фудбалера у овом тренутку Пјер-Емерика Обамејана. Феноменални нападач Борусије Дортмунд ће бити главна узданица у покушају Пантера да се по први пут домогну Мондијала. Попут Герета Бејла у Велсу, Обамејан се сјајно сналази у улози играча који некада игра 1 на 11. Главна подрша Обамејану ће бити Дидије Ндонг којег је Сандерленд недавно платио 15.000.000 евра и Марио Лемина који игра све битнију улогу у Јувентусу. Њих двојица ће бити срца и плућа екипе са задатком да дотуре лопту доОбамејана.
Ту је и Звездин плејмејкер Гелор Канга који је умео да изненади из другог плана. Одбрану чине фудбалери француских друголигаша и она је слаба тачка овог тима. Селектор је ЖоржКошта, некадашњи капитен Мурињовог Порта и налази се под великим притиском. Већ на старту има императив да победи Мароко или би могао да добије отказ о којем се често причало претходних месеци. Габон је разочарао на претходном КАН, домаћин је следећег у јануару и добар почетак квалификација је приориет.
Од 1998. и оне генерације Мустафе Хађија, Мароко чека на неки успех репрезентације. Попут локалног ривала Алжира сада имају добру генерацију. Прво име је Меди Бенатија који може да сачува сваког афичког фудбалера, па и ривале у групи попут Обамејана или Бонија. Најскупљи играч у историји Саутемптона, Софијан Буфал тек треба да потврди зашто га сматрају једним од најбољих дриблера у Европи и да постане алфа и омега тима попутХађија некад. Беланда је опет оживео у Ници, а Набил Дирар из Монака може да растеретиБуфала и пробије последњу линију ривала. Проблем је што никод од њих тројице нече играти у првом колу против Габона због повреда! Зато највећа снага Марока на старту квалификација седи на клупи. Селектор Ерв Ренар је са Замбијом направио чудо пре четири године, а потом урадио најтежи посао у Африци.
Направио је шампионе од вечитих губитника из Обале Слоноваче. Овај Француз уме да усади победнички менталитет у играче и то је оно што је Мароку фалило претходних година. Управо то је потребно младим надама Лазару (Њукасл) и Зијеху (Ајакс) те искуснијим играчима попут Ел Арабија, Мехдија Карселе, Мбарка Бусуфе, Нордина Амрабата, Карима Ел Ахмадија… А кад се опорави ударни трилинг, онда је то озбиљна екипа.
Аутсајдер у групи је Мали, али и они се надају да могу да помрсе конце фаворитима, закомпликују групу и некако се домогну Русије. Нису јаки као некада са Канутеом иКеитом, данас имају скромнији тим, али могу да изненаде. Чувени Француз Алан Жирес има тежак селекторски изазов. Поготово што у првом колу не може да рачуна на повређеногАдаму Траореа из Монака, момка којег се сећамо као једног од најбољих када је Србија тријумфовала на Мундијалиту и када је у полуфиналу савладала Мали. Због повреда на старту против Обале Слоноваче нема ни Дијабија из Брижа те Сакоа из Кристал Паласа. А Жирес је у рату са Шеиком Дијабатеом који није позван јер није желео ни да се јави селектору на телефон. Зато је враћен Модибо Маига који је тек недавно нашао клуб у УАЕ. Тајно оружје овог тима је откриће португалске Примеире и њен први стрелац у овој сезони, Муса Марега из Гимараеша који немилице решета мреже, а добро га је запамтио Спортинг. Ту је и искусниЈатабаре који у сваком клубу даје голове, а проблем је што је ван форме Думбија из Ростова. Ако напад уради нешто, Мали има шансе. Са лимитираном одбраном, морају на гол више.
ГРУПА Д (Сенегал, Јужна Африка, Зеленортска Острва, Буркина Фасо)
Сенегал опет прети. Били су светска сензација 2002. и од тада нису наставили са напретком. Мењале су се генерације, али успеха није било иако су имали квалиттене играче. Управо је један од хероја из 2002. добио задатак са Сенегал врати у врх афричког фудбала и на највећу светску смотру. Алију Сисе је био капитен те чувене генерације. Ако данашња генерација буде имала његову неустрашивост и срце, уз квалитет који поседују требало би да се нађу у Русији. Сисе је прво завео ред и доказао некима да нису неододирљиви. Без позива у тим су остали Маме Бирам Дијуф, Омар Нијас, Дијафра Сако, Папи Ђилобођи… Али и без њих Сенегал има баш моћан тим. Има једног од најпожељнијих штопера на свету – КалидуаКулибалија из Наполија. У везном реду има праве лавове попут премијерлигашких играчаИдризе Гаја, Мохамеда Дијамеа или Шејка Кујатеа. Посебна прича је напад. Садио Мане из Ливерпула и Балде Кеита који је почео да игра како зна и уме у Лацију могу по крилима да направе пожар у свакој противничкој одрбани. Ако повратник у репрезентацију и европски клупски фудбал Муса Соу буде искористио шансе које му припреме Мане и Кеита, Сенегал ће одувати конкуренцију. Имају све што је потребно.
Јужна Африка је троструки учесник Мондијала, улаже у фудбал, али актуелна ситуација не обећава. Селектор Шејкс Машаба је “мртав човек који хода” и само се чека нови кикс да добије отказ. Чудо је како га није добио и до сада… Променио је брдо играча, доживео неуспех у квалификацијама за КАН и поврх свега се сада посвађао са најбољим играчемТокелом Рантијем. Јужна Африка већ има много проблема са реализацијом шанси која је рак рана тима, а Ранти је био највећа, можда и једина нада. Међутим, Машаба га је елиминисао из тима и наставио да себи копа јаму. По традицији, гро репрезентације долази из домаћих клубова попут Кајзер Чифса, Орланда и Мамелодија. На списку су само тројица који зарађују хлеб у европским клубовима, а један од њих је Сереро из Ајакса. Танак тим са лошом атмосфером не обећава много…
Зато би највећа претња Сенегалу у групи могла да буде селекција Зеленортских Острва. Португалска колонија полако почиње да поприма обрисе некадашњих колонизатора. Као земља која има већу емиграцију од броја становника, логично је да и добар део репрезентативаца долази из других земаља или само вуку корене са ових острва познатих по прелепим плажама и још лепшим женама. Из године у годину све већи број одбеглих синова се враћа Зеленортским Острвима. Хенрик Ларсон, Патрик Вијера, Желсон Фернандеш, Жорж Андраде, Нани, Роландо, Варела, Елисеу су само неки од фудбалера који воде порекло из ове острвске земље у Атлантику или су рођени у њој а изабрали су друге репреуентације.
Логично, сматрајући да Зеленортска Острва никада ништа неће направити у фудбалу. Али то се мења. Тек су десетак година на званичној фудбалској сцени и напредују јако брзо. Пре три године су први пут играли на КАН и чак успели да догурају до четвртфинала где су несрећно елиминисани, а потом су се и други пут заредом квалификовали за континентални шампионат што је већ неки мини-континуитет. Друга сјајна ствар је што се на клупу после три године вратио харизамтични Лусио Антуњеш који је био селектор 2013. када је направљен највећи успех и омиљен је међу играчима и навијачима. Под палицом овог бившег контролора лета са аеродрома у Праји, Капе Верде како гласи име Зеленортских Острва у оригиналу је чак одиграо и 0:0 против учитеља из Португалије у пријатељској утакмици. Сада је Антуњеш опет ту и анимира екипу за нова чуда. Цео тим осим трећег голмана је састављен од играча из европских клубова.
Половина репрезентације игра за португалске и француске прволигаше, а остали за Камбур, ПАОК, Видеотон, Спартак Москву, Омонију… Нападач Зе Луиш из московског Спартака и дефанзивац Фернандо Варела из ПАОК-а су прве звезде, али колектив је најјача снага овог тима познатог по убиталним контрама и Антуњешовим докторским прекидима. Ако изненаде Сенегал у првом колу, може бити свашта до краја групе…
Аутсајдер није ни Буркина Фасо. Свеже су ране из претходних квалификација када им је Алжир сломио срца, победио их голом Бугере и преотео им пласман на Мондијал у Бразил. Та генерација је играла и финале КАН 2013. када их је победила Нигерија. Такође минималцем. Надају се да ће их срећа погледати овог пута. Већина играча из те генерације је и сада у тиму који је солидан. Одскачу Лионов дефанзивац Бакари Коне, Краснодаров везиста ШарлКаборе и ходајућа легенда у шпицу Џонатан Питроипа. А ту је и Челсијева нада Бертранд Траоре који је добро почео сезону на позајмици у Ајаксу. Ако њих четворица буду на нивоу, Буркина Фасо може свима да загорча живот.
ГРУПА Е (Гана, Египат, Конго, Уганда)
У овој групи је већ почело. И то сензацијом када је Уганда изборила реми без голова у Гани против првог фаворита. Што значи да ће бити свега у овој групи…
Сви очекују да Гана прође ову групу, али већ јуче су остали без два бода. Селектор АврамГрант је под притиском, а процурило је и да га савез не плаћа већ месецима што наводи на закљућчак да је крај срадање веома близу. Проблем ове екипе је недостатак искуства јер је већина чланова златне генерације са Мондијала из Јужне Африке отишла у репрезентативну пензију. Само су голман Разак и капитен Асамоа Ђан старији од 25 година међу носиоцима игре. Парти из Атлетика, тандем Амарти – Шлуп из Лестера, Атсу из Њукасла, брзо крило Ачиампонг из Андерлехта или Рахман Баба из Шалкеа су млади играчи без великог репрезентативног искуства. Ту су још Џордан Ају, Мубарак Вакасо, Агијеманг Баду који већ неко време играју у најјачим лигама Европе али нису носиоци игре у својим тимовима. Проблем је и штосу Црне Звезде биле лишене услуга повређених Квадва Асамое из Јувентуса и Андреа Ајуа из Вест Хема који су вероватно најбољи играчи екипе. Почетак не обећава, таленат ће морати да покуља ако Гана мисли и четврти пут на СП.
Највећи ривал у групи им је Египат који пласман на Мондијал сања од 1990. године. Од тада су имали неке сјајне генерације које су доминирале афричкм континентом (три титуле заредом од 2006. д0 2010.) али им је пласман на Мондијал неким чудом измицао. Да их одведе у Русију, доведен је легендарни Аргентинац Ектор Купер чија се каријера стрмоглавила послењих година. “Вечити губитник” је у Египту направио рез и одрекао се неких искусних играча који за тамошњу фудбалску јавност имају статус хероја попутХосама Галија или Шикабале. По правилу, највише играча долази из египатских великана Ал Ахлија и Замалека, али у последње време је све више египатских фудбалера и у европским клубовима. Мохамед Салах из Роме је прва перјаница. Ту су и Ел-Нени из Арсенала, Габер из Базела, Хасан из Браге, али и 19-годишње чудо Рамадан Соби из Стоука који би код Куперамогао да експлодира. За сада то изгледа добро пошто су у квалификацијама за КАН збрисали конкуренцију и пласирали се на турнир у Габон наредне зиме.
Конго је један од два аутасјдера у групи. Њима нико не даје велике шансе јер је реч о екипи која ни у афричким условима не представља велику претњу. Иако су на претходном КАН дошли до четвртфинала и чак водили 2:0 до 65. минута против ДР Конга, прокоцкали у историјсклу шансу. А оне им се ретко указују с обзиром да на Мондијали никад нису играли, а на континенталним првенствима су учествовали само два пута на претходних 20 турнира. Пропустиће и следећи КАН у Габону. Скромна је то екипа у којој је једино познати имеТијеви Бифума од којег се некад много очекивало у Еспањолу и ВБА али није се развио из талента у озбиљног играча. Ту је и солидни везиста Принс Онијанж из Вулверхемтпона. Остатак тима су исподпросечни играчи и Конго баш тешко може до неке сензације у овој групи.
А за крај остављамо најлуђу причу афричких квалификација. И нама у Србији посебно драгу. Уганда и Милутин Мићо Средојевић! Наш човек из Прокупља је хит у Африци. Апослутни цар! Оно што Мићо већ три године ради са Угандом се граничи са научном фантастиком. Ова несрећна земља је деценијама била далеко од било каквог завршног турнира. Пре више од 60 година су били четврти у Африци, потом још два пута учествовали на КАН, а онда је дошаоМићо и после 39 година их одвео на континентални шампионат.
У земљи је владала потпуна лудница, славило се као да су освојили Мондијал, а напаћени народ је на тренутак заборавио све муке које га море. А има их! Уганду су деценијама разарали диктатори попут Идија Амина и ратови са суседима и локалним побуњеницима. У тој земљи и даље траје грађански рат. Председник Јовери Мусевени је на власти већ 30 година и један је од најдуговечнијих диктатора на свету. Болест, глад, сиромаштво су се само надовезали на рат. А по корупцији је Уганда у самом светском врху. Ипак, фудбал је успео некако да пронађе пут до слободе. Мићо Средојевић већ 15 година ради у Африци, обично је то било у неразвијеним срединама, а онда је са Угандом направио чудо пласманом на КАН.
И не само то, већ је довео ову репрезентацију до завршнице у квалификацијама за Мондијал. И не само то, већ је јуче успео да откине бод на гостовању апсолутном фавориту Гани! Надреално с обзиром на околности и тим којим располаже. Уганда је убедљиво најслабија селекција по именима од побројаних 20. Њени репрезентативци играју у Кенији, Танзанији, Руанди, Египту, Либану, Исланду, Судану, САД, Јужној Африци, тек понеки попут Кубањовог везисте Мозеса Олоје игра неки озбиљан клупски фудбал. Тај и такав тим је јуче одолео Гани! А у каквим условима Мићо ради, најбоље говори претња ФИФА да ће суспендовати Уганду ако њен фудбалски савез не исплати нашег стручњака којем су плате касниле пет месеци.
Потом се умешао “власник државе” Јовери Мусевени и лично дао 160.000 евра као стимуланс играчима и стручном штабу да поделе пред квалификације. У међувремену је и ФС Уганде почео да измирује обавезе због претњи о суспензији. А Мићо ради као да јеГвардиола. Тачније, волили би да видимо Гвардиолу на Мићовом месту. Бод из Гане је огроман успех, имају шансе у два меча против Конга, а ако закувају и против Египта на помолу је нова бајка афричког фудбала.
Почело је јуче…
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар