Анализа, видео - СП: Ко је посљедњи побиједио Италију? Они су сад у пензији!
Ово је прича о последњој једанаесторки која је поразила Италију у утакмици квалификација за ЕП или СП. Од тада је прошло 3.685 дана, а актери меча су махом пензионери, рачунајући и селектора "петлова", па и самог судију.
Фудбал 10.10.2016 | 00:00
Али, "ђавола"!
Италијани су Италијани и не би им овај низ толико трајао (а и трајаће још неко време, ако погледамо распоред у квалификацијама за Мундијал у Русији) да нису успевали да се извуку из најнеугоднијих ситуација, да одиграју на резултат без иједне звезде у тиму, да избегну пораз и са 25 одсто поседа лопте, да постигну гол из једине шансе на утакмици и анулирају вођство ривала...
...уосталом, због тога су неизоставан део сваког великог такмичења, на која рачунајући од циклуса квалификација за ЕУРО 2008 – одлазе непоражени!
Десетак минута било је сасвим довољно Италијанима да изборе пенал у мечу са надмоћном Шпанијом на "Јувентус арени", а легенда Роме Данијеле Де Роси погодио је мрежу гостију и поставио коначних 1:1, тако да данас не пишемо о крају већ наставку досад невиђене серије резултата – у мечу са Шпанцима, "азури" су уписали и 52. узастопни меч у квалификацијама за европска и светска првенства без пораза (!?).
Од последњег, забележеног 6. септембра 2006. године у Паризу, када је бесна и силно мотивисана Француска, још тужна због пораза у финалу Светског првентва у Берлину два месеца раније, одиграла сјајан меч и савладала десетковану репрезентацију неубедљивог Роберта Донадонија резултатом 3:1.
Стрелци су били Сидни Гову (2) и Тијери Анри, односно Алберто Ђилардино, а упркос томе што су нови светски прваци, након одласка Марчела Липија и доласка Донадонија, почели први наредни циклус ремијем са Литванијом и поразом од Француске, у Швајцарску и Аустрију отишли су као победници групе са девет победа и једним ремијем након париске лекције вечито намргођеног Рајмона Доменека.
Фра - Ита 3:1 (2:1)
Француска:Купе – Сањол, Галас, Тирам, Абидал – Вијеира, Макелеле – Гову, Рибери, Малуда – Анри. Играли још: Вилтор, Саха. Селектор: Доменек.
Италија:Буфон – Замброта, Канаваро, Барзаљи, Гросо – Гатузо, Перота, Пирло, Семиоли – Касано, Ђилардино. Играли још: Де Роси, Ф. Изнаги, Ди Микеле. Селектор: Донадони.
С обзиром на то да је почео пети циклус квалификација, а да Италијани још нису поражени, и да је од "Сен Денија" откуцало 3.685 дана, односно десет година, један месец и два дана – запитали смо се, где су, шта раде и чиме се баве фудбалери који су последњи надиграли велику Италију у мечевима за бодове и пласман на завршнице?
Само тројица их се још баве фудбалом, од чега само један озбиљно и то је убедљиво најмлађи члан тог тима "петлова", Франк Рибери, тада момак који је имао "језиву" улогу да опроштај Зинедина Зидана учини "неприметним" (никако у томе није успео).
Остали? Кренимо редом...
Рајмон Доменек (64) – Један од најомраженијих француских селектора свих времена, иако у годинама у којима неке његове колеге уживају радећи, не бави се тим послом од силаска с клупе "петлова" 2010. Тачније, ове године прихватио је да буде селектор импровизоване репрезентације Бретање, француске покрајне познате по дивним винима. Доменека Французи памте по очајним играма репрезентације, лошим односима у самом тиму, свађама, избацивања играча са великих турнира, раним елиминацијама, али Италијани га памте као последњег тренера који их је надиграо у квалификационим сусретима.
Грегори Купе (43) – Скинуо је рукавице 1. јула 2010. и рекао да је доста, као голман Пари Сен Жермена. "ЕУРО 2012 је предалеко, имаћу 39 година тада и нећу моћи да се изборим са Угом Лорисом и Стивом Мандадом", рекао је тада Купе.
Вили Сањол (39) – Бивши десни бек Сент Етјена, Монака и Бајерна из Минхена заврпио је каријеру 2008. као играч Бајерна ИИ. Одлучио се за тренерски посао, почео у младој репрезентацији Француске, а 23. маја 2014. преузео Бордо, где је смењен пре неколико дана, 23. септембра, након пораза од Нице резултатом 6:1. Има четворо деце.
Вилијам Галас (39) – Након што је углавном успешно наступао за Каен, Марсеј, Челси, Арсенал и Тотенхем, Галас се 2013. отиснуо у Аустралију, где је одиграо једну сезону за Перт Глори и завршио каријеру. Репрезентације се сећа и по лепом и по ружном, а памтиће се и да га је бивши селектор Рајмон Доменек одстранио из тима, заједно с Николом Анелком, после дебакла на Светском првенству 2010.
Лилијан Тирам (44) – Овај легендарни фудбалер, који је играо за Монако, Парму и Јувентус пре него што се 2006. преселио у Барселону, одиграо је две сезоне у Блауграни и завршио с фудбалом 2008. када се, због проблема са срцем, одједном опростио и клупског (требало да потпише за ПСЖ) и од репрезентативног фудбала. С Француском био светски првак 1998. Тирам је дао два гола у полуфиналу тог СП за победу над Хрватском од 2:1. Активно је политички ангажован у Француској већ неколико година.
Ерик Абидал (37) – Овај стамени фудбалер не бави се профи овом игром од 2014. када је кратко играо за Олимпијакос, после епизоде у Монаку (2013/14). Дуго је играо за Барселону, али се у њој и тешко разболео, па је имао више операција, а у једном тренутку био је принуђен и на трансплантацију јетре. Тумор му се враћао, али се и он оба пута враћао фудбалу.
Патрик Вијеира (40) – Легенда Арсенала, позната и по бескрупулозном стилу игре, црвеним картонима и тучама са Ројем Кином из Јунајтеда, сада је менаџер "кћерке" Манчестер ситија – Њујорк ситија. Посао у Њујорку, да развија нови франшизу, добио је након што је од 2013. до 2015. тренирао млађе категорије Ситија, клуба у којем је 2011. завршио одличну каријеру. Радио је и као стручни консултант на британској телевизији током Мундијала у Бразилу 2014.
Клод Макелеле (43) – Овај вансеријски фудбалер рођен у Киншаси, у Заиру (данас ДР Конго), "окачио је копачке о клин" 2011. као играч Пари Сен Жермена, након што се наосвајао трофеја, не као играч Нанта, Марсеја и Селте, али да као ас Реал Мадрида и Челсија. Од последњег дана играчке каријере радио као асистент Карла Анћелотија у стручном штабу ПСЖ-а, из ког је отишао постављањем бившег саиграча из репрезентације, Лорана Блана, за тренера "светаца". Пробао да је тренира Бастију, али је трајало само шест месеци (мај-новембар 2014). Својевремено је био један од најбољих, ако не и најбољи дефанзивни везиста на свету.
Сидни Гову (37) – Овај брзоноги крилни нападач носио је дрес Лиона од 2000. до 2010. године, у време највеће доминације клуба са "Жерлана", али потом није потврдио потенцијал – наступао је за Панатинаикос, Евијан, резерве Лиона, један нижеразредни француски клуб пре него што је 2015. потписао са америчким Мајами ситијем, који се такмичи у развојној лиги. Званично је и даље активан фудбалер, тако да и даље хипотетички има шансе да одигра јубиларни 50. меч за репрезентацију, у којој га нема од 2010.
Франк Рибери (33) – Ако Говуу не можемо порећи да је и даље активан фудбалер, за Риберија можемо да кажемо да се једини и даље бави озбиљним фудбалом из екипе која је Италији нанела последњи пораз у квалификацијама за неко велико такмичење. Игра за Бајерн, од 2007, али не игра више за Француску, из које се разочаран лошим међуљудским односима, третманом у Савезу, саиграчима и, најважније, хронично лошим резултатима, повукао у августу 2014. из "личних разлога".
Флоран Малуда (36) – Ако Говуу не можемо спорити да је и даље активан, не можемо ни Малуди, који се после Шатеруа, Генгана, Лиона, Челсија, Трабзонспора и Меца опробао на егзотичним дестинацијама – 2015. провео је у индијском Делхију, а сада је на позајмици у египатском Вадију. Очигледно му се још игра игра којом је заслужио 80 наступа за Француску, али ниједан после 2012.
Тијери Анри (39) – Тренутно ради као стручни консултант на британској телевизији. Један од најбољих француских фудбалера свих времена, уједно један од најбољих играча у историји Премијер лиге, тихо се повукао 2014. као нападач Њујорк Ред Була, након што је играо за Монако, Јувентус, нарочито Арсенал и потом Барселону. Дао је 226 голова за Арсенал, у томе је рекорер, а француску титулу првака света 1998. године прославио је као резерва, јер су предност имали Стефан Гиварш и Кристоф Дугари. Ипак, титула европског првака 2000. "његова" је и Давида Трезегеа. И Зинедина Зидана, наравно, којег у овом попису нема из простог разлога што се опростио од фудбала 9. јула 2006. године у Берлину, током финала Мундијала у Немачкој и то црвеним картоном.
Французи су веома брзо потом победили Италију у такозваном "реваншу" који то није могао никако да буде, непуна два месеца касније и то је, за сада, то.
Мењале су се генерације и генерације, како италијанских, тако и фудбалера осталих репрезентација, али неко јачи од "азура" у наредна ЧЕТИРИ циклуса квалификација (и ево поче пети) – није се појавио!
Италија је променила петорицу селектора до данас (Донадони, Липи, Ћезаре Прандели, Антонио Конте и Ђампјеро Вентура), десетине играча смењивало се у чувеном плавом дресу, мењали су се и противници, градови, стадиони, па чак и правила фудбалске игре, али низ за свако поштовање и даље траје:
ЕУРО 2008: 9-2-1 (9-1-0 од пораза у Паризу), гол-разлика 22:9 (20:5 од пораза у Паризу)
Мундијал 2010: 7-3-0, гол-разлика 18:7
ЕУРО 2012: 8-2-0, гол-разлика 20:2
Мундијал 2014: 9-1-0, гол-разлика 19:9
ЕУРО 2016: 7-3-0, гол-разлика 16:7
Мундијал 2018: 1-1-0, гол разлика 4:2
Укупно: 41-11-0, гол разлика 97:32
Велика такмичења: 5/5
Ако је "фудбал игра у којој на крају увек победе Немци", онда је у исто време "фудбал игра у којој је најтеже је победити Италијане".
И судија је у пензији
Утакмицу на "Сен Дени" стадиону у предграђу Париза тог 6. септембра 2006. водио је немачки арбитар Херберт Фандел, који је последњи меч у каријери одсудио 8. јуна 2009. године. У међувремену, запослио се као комесар за суђење у Фудбалском савезу Немачке.
И Богданов "чувао" низ
И репрезентација Србије уписана је два пута у овом низу, иако је заправо одигран само један сусрет, јер је први од два, онај у Ђенови 2010, прекинут и завршен службеном победом Италије од 3:0. У "реваншу" у Београду, 2011, било је "стандардних" 1:1. Било је то у оквиру квалификација за ЕУРО 2012.
А, "азури"?
Где су, шта раде Донадонијеви изабраници за меч у Паризу? Више их је активних од Француза (Ђанлуиђи Буфон, Андреа Барзаљи, Андреа Пирло, Алберто Ђилардино и Антонио Касано, који ретко игра, али се и даље није опростио). Остали су увелико пензионери, неки су остали у фудбалу, попут Фабија Канавара који тренира кинески Тјанђин или Фабија Гроса, који тренира "клинце" Јувентуса. Тренерским послом покушава да се бави и Ђенаро Гатузо.
Мирни до 2. септембра 2017.
Македонија (гост), 9. октобар 2016.
Лихтенштајн (гост), 12. новембар 2016.
Албанија (домаћин), 24. март 2017.
Лихтенштајн (домаћин), 11. јун 2017.
Шпанија (гост), 2. септембар 2017.
(Сви су изгледи да ће ова серија Италијанима да потраје, без већих проблема, све до 57. утакмице у низу, када ће "азури" бити гости Шпанији, тиму који би могао да поништи овај невероватан низ).
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар