Прича: Преживео је “Титаник”, једва сачувао ногу и постао апсолутни тениски шампион!

Да ли је човек сам “кројач” своје судбине? Многи људи су присталице теорије да је све негде “записано” и да поред свог труда не можемо ништа да променимо. Јесте, потребна је срећа, али... Тенисер Норис Вилијамс у најгорим животним тренуцима није желео да се преда. Победио је све и постао шампион.

Тенис 06.10.2016 | 21:15 Ричард Норис Вилијамс (на фотографији десно) и Карл Бел (на фотографији лево) су те 1912. године били обични момци, студенти који су желели само да стигну на своје одредиште. И један и други су у то време били перспективни тенисери. А шта је оно што их спаја? Преживели су “Титаник” и постали врхунски спортисти. Свако на свој начин, уз мање или више потешкоћа.

Ричард Вилијамс је човек који је пркосио судбини... Када се укрцао на “непотопиви брод, који је потонуо” имао је само 21. годину. Отиснуо се са оцем на Њупорт шампионат, пре него што крене на “Харвард” исте године.

После бродолома, његов отац се није извукао. Пропао је кроз дно брода, а Ричард је успео да преживи и то на невероватан начин - на спас је чекао у леденој води Атлантског океана. Покупио га је брод “Карпатија”(најближи “Титанику”) и чинило се да је његовим мукама дошао крај, али...

Вилијамс је имао промрзлине по целом телу, и лекари су као једини спас видели могућност да му одстране ногу. Овај тенисер није желео ни да чује. Решио је да се бори по сваку цену.

Из дана у дан био је све боље, а његова воља била је толико јака да је само месец дана од несреће успео да стигне до четвртфинала УС Опена.

Није му требало много времена да освоји овај престижни турнир. Пехар је подизао 1914. и 1916. године. Успео је да победи и на Вимблдону 1920. године, а у историју се уписао и као освајач олимпијског злата! Најсјајније одличје ставио је око врата 1924. године на Играма у Паризу.

Вилијамс је постхумно 1957. године примљен и у Кућу славних.

Његова воља била је челична. Није могло ништа да га сломи, а љубав према тенису била је толико јака да је успео да превазиђе све потешкоће.

Прича Карла Бера је мало другачија... Он се на брод укрцао са 26 година и то са тадашњом девојком Хелен. Обоје су преживели, а Бер је запросио у тренутку док су у броду за спасавање стизали до обале.

Начин на који су се извукли дао му је велику снагу - 1914.године дошао је до позиције број три на светској ранг листи. Умро је 1949.године а 20 година касније постхумно је примљен у Кућу славних.

Судбина се поиграла са Бером и Вилијамсом, али они су успели...

Извор: блиц.рс