Све што нисте знали о Пјеру...

Ко је преговарао са Ситијем, колико га је пута тражио ПСЖ, шта је обећао Милану, како може у Реал... Плус, о Балотелију, Клопу, Левандовском...

Фудбал 08.10.2016 | 22:00 Неколико пута летос уздрмала је Борусија фудбалско тле Европе занимљивим трансферима, међутим, најјача бомба није експлодирала. Руководство Дортмунда успело је да деактивира справу која би, да је „пукла“, имала вероватно разарајуће дејство по амбиције Милионера. Сачуван је Пјер Емерик Обамејан, упркос - откриће и сам атрактивни центарфор - неколико врло примаљивих понуда.

Бар две такве имао је репрезентативац Габона током претходног прелазног рока. Једну из Манчестер Ситија, у вредности од око 70.000.000 евра.

„Тачно је. Било је разговора са Грађанима. Мој отац је преговарао са клубом, али се на крају ништа конкретно није десило“, не околиша Обамејан у разговору за француски магазин „Једанаест“.

Штавише, додаје да га је осим Пепа Гвардиоле хтео и Пари Сен Жермен. Сад, логично, после одласка Златана Ибрахимовића. Раније, такође...

„На крају моје прве сезоне у Дортмунду постојали су контакти са ПСЖ-ом. Исто тако и наредног лета. Уосталом, у скоро сваком прелазном року било је прича. Ништа се није десило. Сваки пут би се завршило на погрешни начин. Само то могу да кажем. ПСЖ има амбицију да освоји пехар Лиге шампиона, па ће им можда бити потребан фудбалер као што сам ја“.

Трећа понуда није била конкретна, али се о њој прича годинама. У питању је Реал.

„Мислим да је постојао интерес и са те стране. Ништа више. Зато нисам ни прешао у Мадрид. Рекао сам да ми је Реал у срцу и да сам обећао деди да ћу отићи
тамо једног дана. Надам се да ће ми се намера осварити. Нисам због тога очекивао одговор Флорентина Переза или Зинедина Зидана. Само су ме питали у једном интервјуу који је клуб мојих снова и ја сам одговорио да је то Реал. Предамном је још времена. Нисам то казао да бих их се додоворио. Нисам се превише заносио. Ако ме желе, они ће доћи по мене. Ако не, штета. Знам да су контакти постојали“.

Каријера Пјера Емерика Обамејана се развијала вртоглавом брзином откако је лета 2013. из Сент Етјена прешао на Вестфален. Међу Зеленима је наговестио потенцијал, који није ни могао да дође до изражаја јер су га челници Милана, после развитка у млађим категоријама, непрестано слали на позајмице. Четири године узастопно: Дижон, Лил, Монако, па Сент Етјен.

„Било ми је тешко на почетку сваке сезоне. Долазио бих у Милано и врло брзо одлазио. У првој сезони сам без поговора прихватио да је за мене најбоље да се опробам у Дижону. План је био да се из Друге лиге пласирамо у елитни ранг. Наредног лета су ме позајмили Лилу, уз наду да ћу се једног дана вратити на Сан Сиро. Мислио сам: „ако се протекне како очекујем(о)...“ Не иде баш све као подмазано у животу. После тога сам отишао у Монако. Од тог тренутка позајмице су ми досадиле. Хтео сам да ме ставе у један клуб, да не мрдам, да знам да ћу за њега да играм. Желео сам да му руководиоци верују. Е, то ми је десило у Сент Етјену. Кад вас плаћају онда увек дајте целог себе, зар не?“

Сент Етјен је, коначно, после само једне сезоне, откупио његов уговор од Милана, али је код Пјера остао горак укус што није одиграо ниједан такмичарски меч за Росонере.

„Жалим помало за Миланом. Видео сам Адријана Галијанија летос на финалу Лиге шампиона на Сан Сиру. Било ми је драго што сам га срео. Њему, такође. Честитао ми је на свему што сам постигао и рекао: „знам да сад не желиш да се враћаш, али ако једног дана пожелиш, добродошао си код нас“. Одговорио сам: „Биће ми задовољство“.

Обамејан је недавно доспео у жижу јавности и због уверавања да би Марио Балотели могао да процвета у дресу Нице, прогнозом да ће несташни нападач на Азурној обали постићи 20 голова ове сезоне.

„Може, може он то, али не не зависи све од њега. Ако остане посвећен фудбалским стварима, онда је то оствариво“.

Две године у Борусији сарађивао је са Јиргеном Клопом, који је у њему разбуктао голгетерску ватру, што се види по податку да је је у том периоду постигао 41 гол. Исто колико и у комплетној пређашњој каријери.

„Клоп је харизматична личност. На почетку није било лако под његовим вођством. Ипак, он је човек од речи, мада је помало и луцкаст. Емотиван је, врло близак играчима, лако показује осећања, љутњу или радост“.

У првој сезони у Немачкој дао је 13 првенствених голова, у наредној 16, лане 25, али ниједном то није било довољно за статус најбољег стрелца. Двапут је златну копачку освајао Бајернов Роберт Левандовски, једном Александар Мајер (Ајнтрахт).

„Надам се да ћу ове сезоне дати више голова од њега. Опет ћемо водити жестоку борбу за статус првог стрелца лиге. Левандовски је две године био најбољи стрелац Бундеслиге, мора и то да се промени. Било би поштено...“

Новинари магазина „Једанаест“ су га на крају питали плашили се краја каријере, односно подсетили да ће, како време буде одмицало, његова звезда све више тамнити?

„Знам да ме то чека. Спреман сам, јер ме је отац спремио и за такву животну ситуацију. Постараћу се да дотад направим што је могуће упечатљивију каријеру, како би ме људи по нечему памтили. Људи памте победнике, праве спортске легенде“, уверава Пјер Емерик Обамејан.

Немамо шта да додамо...

Извор: моззартспорт