Интервју - Владимир Ивић: Партизан је моја највећа љубав!

Бивши фудбалер Партизана, сада тренер ПАОК-а, прег гостовање солунског клуба, причао о тренерском послу, Саши Илићу, о томе шта за њега значи Партизан.

Фудбал 06.10.2016 | 12:00 "Партизан је мој клуб и највећа љубав, нешто зашта сам живео од малена и са чиме сам растао", каже Владимир Ивић, некадашњи фудбалер београдског клуба, а сада тренер солунског ПАОК-а уочи пријатељске утакмице два клуба у суботу, 8. октобра у Београду.

Владимир Ивић је у Партизан дошао да игра 1998. године и задржао се међу црно-белима до 2004. године. Годину дана пре одласка из Партизана, са црно-белима се пласирао у групну фазу Лиге шампиона, што је највећи успех српског клупског фудбала у новом миленијуму. Тај успех поновио је управо Партизан, под вођством Александра Станојевића.

Ивић је после Партизана играо за Борусију Менхендладбах, АЕК, Арис и ПАОК, у којем је сада тренер.

"Без обзира на то што је моја каријера била касније и плодоноснија, за мене је ипак та 1998. била посебна када сам дошао из Зрењанина у шампионски Партизан. Играли смо тада и Европу, побеђивали велике клубове попут Њукасла и Лација, који је тада био најскупљи клуб на свету. Те године смо освојили и титулу шампиона. Без обзира и на друге освојене титуле и играчке успехе, та сезона је за мене била животна прекретница и нешто што ми је остало у срцу", присећа се Ивић у разговору за сајт Партизана.

Ивић годинама живи у Грчкој, али, наравно, воли да "баци око" на дешавања у клубу који највише воли.

"Последњи пут сам на стадиону Партизана био као гледалац пре неке две, три године. Не сећам се тачно о којој утакмици је било речи, али је мој сваки долазак и излазак на стадион пропраћен емоцијама. Када дођем у Београд користим сваку прилику да се видим са пријатељима и обиђем клупске просторије... Са Сашом (Илићем) се чујем редовно и информисан сам у вези са свим дешавањима. Нажалост, не пратим утакмице често, јер нам се углавном поклапају термини играња или сам ја тада у карантину. Ипак, знам сваки резултат и гол. Стигао сам да одгледам последњих 20 минута дербија и пресрећан сам што смо обрадовали навијаче баш када је требало, у правом тренутку. Овај Партизан може много и драго ми је да се добрим играма у континуитету и победама враћају ка првој позицији", каже он.

Пријатељску утакмицу Партизан - ПАОК обележиће и 791. утакмица капитена Саше Илића и изједначавање рекорда са легендарним Момчилом Моцом Вукотићем.

"Сале Илић је мој најбољи пријатељ са којим се чујем буквално сваки дан. Он и ја се знамо још пре Партизана. Заиста немам речи којима бих описао колико ми је драго да баш Саша достигне по броју утакмица једну такву фудбалску живу легенду, као што је Момчило Моца Вукотић. Ту су, ипак, пролазиле генерације и генерације фудбалера и пролазиће још многи са жељом да их достигну и престигну".

Управо на његову иницијативу, Партизан и ПАОК ће искористити паузу у првенствима због утакмица репрезентација, и у суботу ће одиграти пријатељски меч у Београду.

"Неизмерно се радујем! Ово ће бити први пут да на Партизанов стадион долазим као тренер. Два пута сам до сада играо са црно-белима пријатељске утакмице, али као играч у Солуну и заиста не знам шта ме сад чека у најпозитивнијем смислу. Свуда истичем да је Партизан мој клуб и највећа љубав, нешто зашта сам живео од малена и са чиме сам растао. Сада сам већ неколико година у Паоку као тренер и као врсни професионалац дајем најбоље за овај клуб, који такође има посебно место у срцу поред Партизана. Ми не само што смо истих боја - ми смо братски клубови, исте вере и шампионског опредељења! Срећа, па је ово пријатељска утакмица", каже Ивић кроз смех и поручује:

"Биће то прави фудбалски спектакл. Ово ће бити први пут да ПАОК гостује на стадиону Партизана и зато сви који воле црно-беле, који навијају за Партизан и бодре свој тим, а уједно подржавају шампионски братски клуб по боји и вери, треба да подрже ову утакмицу. Биће то судар добрих енергија, емоција и фудбала! Неизмерно се радујем доласку".

Пре три године је започео тренерску каријеру у млађим категоријама Паока, а од ове године је преузео први тим.

"Своју последњу званичну утакмицу као фудбалер одиграо сам 2012. године. Управо те последње године почео сам да размишљам да бих себе могао да надоградим и у том смислу. Завршио сам у Београду Б и Ц лиценцу и сада ми је остало још неколико семестара за профи. Тек сада као тренер видим, да су фудбалер и тренер, сасвим две различите категорије и схватам где сам ја можда као играч некад грешио и у односу према тренерима и себи. Кад си играч само размисљаш да одрадиш тренинг, добијеш утакмицу и ту се све завршава. Као тренер, ти си 24 сата у фудбалу и мораш да размисљаш и о најмањем сегменту живота и игре". 



Извор: мондо.рс