Анализа - СП: Свих 6 бодова?! Србији је то успјело само 4 пута!

Муслин и "орлови" желе свих шест бодова ове недеље. То ће бити јако тешко, ако се осврнемо на резултате репрезентације Србије. Четири пута били су максимални у једном окупљању од 2006. до данас!

Фудбал 05.10.2016 | 22:00 Селектор фудбалске репрезентације Србије, Славољуб Муслин, као и фудбалери које је јуче окупио у Старој Пазови, били су махом конкретни у изјавама.

"Желимо свих шест бодова из наредне двије утакмице у квалификацијама".

И не треба да чуди што селектор и "орлови" размишљају на тај начин, из два разлога.

Први, на старту су просули два бода по блатњавом терену стадиона "Рајко Митић", у мечу са Републиком Ирском (2:2) и у старту отежали себи посао за наставак квалификација за Свјетско првенство у Русији 2018.

Други, мечеви са аутсајдером Молдавијом у Кишињеву (четвртак, 20.45) и директним конкурентом за врх табеле Аустријом у Београду (недјеља, 20.45) јесу биле станице на којима су штиклиране побједе на пројектованом путу ка Мундијалу.

Када се погледа индивидуални потенцијал српских фудбалера, не постоји екипа у Групи Д коју Србија не може да побиједи, међутим овог пута заиста им је потребно да освојимо шест бодова у наредних 180 минута, не само због табеле, већ због цјелокупне слике о "новој" репрезентацији, атмосфере унутар и око самог тима, самопоуздања и играча и навијача, који не би били сигурни у шест бодова и да се ове седмице Србија два пута састаје с Молдавијом.

И то није случајно!

Неповјерење у могућности националног тима Србије "грађено" је с кратким прекидима цијелу деценију, још од дебија "орлова", Фудбалског савеза Србије, црвених дресова и самосталног тима, љета 2006. у Чешкој када је Србија побиједила 1:3.

У наредној деценији, најбољи фудбалери ове земље успјели су ЧЕТИРИ пута да освоје свих шест бодова у "везаним" мечевима, односно током једног окупљања. Два пута урадили су то под вођством Радомира Антића у оквиру квалификација за Свјетско првенство 2010. године у Јужној Африци и, испоставиће се, само тада изборили пласман на велико такмичење.

Другим ријечима, у случају Србије, неопходно је не једном – него најмање два пута да буде стопроцентна у тим "мини циклусима" како би имала шансе да не испадно.

Први пут, Србија је освојила шест бодова у четири дана у квалификацијама за Европско првенство 2008. у Швајцарској и Аустрији, када је селектор био Хавијер Клементе. У периоду између 7. и 11. октобра 2006. године, практично у првим званичним мечевима од "раскида" са Црном Гором, српска репрезентација је побиједила Белгију у Београду (1:0, Жигић 54) и потом Јерменију на истом мјесту (3:0, Станковић пен 54, Лазовић 62, Жигић 90) и одлично отворила квалификације, у којима је касније посустала, па је "Мали Наполеон" испраћен назад у Шпанију.

Послије три смјене (Мирослав Ђукић умјесто Клементеа, Томислав Караџић уместо Звездана Терзића, па Радомир Антић уместо Ђукића) дочекали смо следећу "шестицу".

Било је то у периоду од 11. до 15. октобра 2008. када је у Београду и потом Бечу резултатима 3:0 (Ивановић 6, Красић 34, Жигић 82) и 1:3 (Красић 15, Јовановић 18, Обрадовић 24 – Јанко 80) побиједила Литванце, па Аустријанце.

Био је то почетак квалификација који овог пута није био увод у разочарање и елиминацију, утолико што је Србија већ у периоду од 6. до 10. јуна побиједила Аустрију и у Београду (1:0, Милијаш пен 7), па Фарска Острва у Торшавну (0:2, Јовановић 44, Суботић 69), послије чега су Антић и посљедња група фудбалера која је видјела неко велико такмичење мирно чекали јесен и мечеве са Француском и Румунијом у Београду, за овјеру првог мјеста у групи и одлазак у Јужну Африку.

Од 2009. до данас, дакле током седам година и три циклуса квалификација за ЕП и СП, само су још једном српски фудбалери били максимални и то у ситуацији када су практично већ били изгубили све шансе за пласман даље, па су се на кратко "вратили у игру", али је отрежњење било болно и значило је повлачење неких легендарних фудбалера из националног тима, попут Дејана Станковића и Немање Видића.

Предвођена прво "тјераним" Радомиром Антићем, па новим селектором Владимиром Петровићем "Пижоном", репрезентација Србије у квалификацијама за ЕУРО 2012 очајно стартовала, мало својом (Естонија 1:3, у Београду), мало вољом хулигана предвођеним Иваном Богдановим, тако да је одлазак у Пољску и Украјину послије бруке и срамоте у Ђенови био практично "немогућа мисија".

Ипак, комбинација резултата осталих екипа, као и "шестица" отписаних "орлова" у периоду од 2. до 6. септембра 2011. године када је Србија побиједила Сјеверну Ирску у Белфасту (0:1, Пантелић 67), па Фарска Острва у Београду (3:1, Јовановић 6, Тошић 23, Кузмановић 69 – Бањаминсон 37) довела је Србију у ситуацију да у мечевима са Италијом у Београду и Словенијом у Марибору тражи пласман на ЕУРО "на мала врата".

Залупила их је сама на "Људском врту" 11. октобра 2011. године и до данас остала без шест освојених бодова у једном окупљању.

Доста је било – вријеме је за побједе, осмијехе, оптимизам и, на крају, пласман на Мундијал!

Извор: мондо.рс