Прича: Велибор Васовић - адвокат у копачкама...

На данашњи дан рођен је Велибор Васовић, један од најбољих фудбалера Србије и Југославије. Васовић је за 12 година бављења фудбалом освојио је 11 титула у Југославији и Холандији. Признање од холандске краљице.

Фудбал 03.10.2016 | 23:00 Велибор Васовић - ратник у копачкама, на терену, али и ван њега.

Био је члан чувене генерације "Партизанових беба", која је играла финале Купа европских шампиона 1966. године против Реал Мадрида у Бриселу (1:2) и иако је тада да гол за вођство Партизана означен је као "један од криваца" за то што се црно-бели нису тада попели на кров Европе. А по многима је требало.

Васовић је за 12 година професионалног бављења фудбалом освојио је 11 титула у Југославији и Холандији, а само 1969. године је остао без трофеја!

После три освојене титуле шампиона Југославије са Партизаном, клубом у којем је и почео каријеру, Васовић је прешао у Црвену звезду. Јер... нешто су га наљутили у Партизану. У тој сезони са Звездом осваја опет шампионску титулу Југославије, што му је четврта заредом. Одиграо је свега 13 утакмица.

"Понудили су ми много боље услове. Добио сам за прелазак тадашњих пет милиона динара, три одмах, а два несто касније. Таква је била погодба", говорио је Васовић. За тих пет милиона, 60-их година прошлог века, могла су тада да се купе два мерцедеса.

Наредне сезоне се вратио у Партизан са којим је поново освојио титулу шампиона Југославије 1964/65. А наредна година је била она чувена када је Партизан рушио све у походу на трофеј првака Европе (редом су падали: Нант, Вердер, Спарта из Прага и Манчестер јунајтед). Догодила се и та бриселска ноћ и разноразне приче о томе да су играчи Партизана "продали" титулу Реалу.

Популарни "Васке" је био прилично својеглав фудбалер и човек, који је држао до себе. У незваничним разговорима, открило се годинама касније, управо на питање да ли је Партизан "продао" финале Реалу, Васовић је овако одговорио:

"Не, него је Владица Ковачевић играо са упалом плућа и температуром 38,5 и играо је Милан Галић тек доведен из војске, после осам месеци без тренинга! Играли су јер су генерали тако хтели. Мислили су: ‘Нема проблема, Васке ће уденути гол, онда ће двојици поломити ноге и све ће бити у ред’. Е, неће Васке да ломи ноге кад се неком ћефне!".

Уз Васовићево име, у разним фудбалским алманасима, наћи ћете исти епитет: "један од најбољих играча најтрофејнијег Партизановог подмлатка, један од најбољих играча омладинске репрезентације Југославије, један од најбољих првотимаца Партизана свих времена, један од најбољих играча Ајакса свих времена".

"Он је најбољи одбрамбени фудбалер којег сам видео у животу, а играо сам 15 година у лиги ондашње Југославије и још пет година у Немачкој", изјавио је својевремено Бранко Рашовић, Васовићев некадашњи саиграч.

Колико је Васовић био велико име говори и то што је, након што се распала и растурила генерација "Партизанових беба", он прешао у холандски Ајакс и постао је први Србин који је примио пехар намењен освајачу Купа европских шампиона. Било је то 1971. године.

Добио је значајна признања у иностранству. Градоначелник Амстердама му је дао највеће појединацно одликовање, сребрну плакету града. Јеврејски национални фонд посадио је дрво са Васовићевим именом у Израелу, у Парку краљице Вилхемине.

Васовић је једини Србин који је играо и за Партизан и Црвену звезду, али и једини који је тренирао и Партизан и Црвену звезду.

Освојио је у Југославији заредом пет титула шампиона, што, иначе, никоме није пошло за руком. Успехе је наставио и у Ајаксу са пет титула и четири купа. Са Ајаксом, у којем је био и капитен, играо је два пута у финалу Купа сампиона. Један је од ретких фудбалера који је био капитен на два финала КЕШ-а.

Васовић се својевремено присетио времена проведеног у Амстердаму, али и по томе каква је била југословенска култура.

"Када се славље утисало, кад су нам поделили признања, поклоне, награде, вратио сам се у домовину. Долазио сам као пробуђен из неког лепог сна. Сачекало ме је тужно сазнање: нико ме није поздравио у Београду. Мислим на онај званични поздрав преко неког представника спортских форума, неког савеза, јер ја сам се ипак тада враћао као капитен екипе која је управо освојила највећи европски трофеј", говорио је Васовић.

Васовиц је у дресу Партизана одиграо 300 утакмица, приблизно толико и у дресу Ајакса, као и 33 меча у дресу репрезентације Југославије.

Одиграо је многе спектакуларне утакмице, али ће се посебно памтити његове партије у дресу Партизана против Манчестер јунајтеда, који је са Чарлтоном и Бестом био један од најбољих клубова света, као и меч против Спарте из тадасње Чехословачке.

Тада је Партизан 1966. године победио чак 5:0!

"Који су ми били најдражи голови? Можда онај против Спарте и у финалу Купа шампиона против Реала, али ја сам тада био и кривац за примљени гол. Иако сам играо на месту центархалфа у Ајаксу, био сам и четврти стрелац. У једном првенству сам дао 11 голова", причао је "Васке".



"Васке" је држао до себе, био је својеглав, некад преко свих граница, а неретко је због тога и плаћао цех. Док је био тренер Црвене звезде, поједини играчи су се побунили, било је ту и свађе, јер их је Васовић приморавао да уче енглески, а њима се, ето, то није допадало. Фудбалери нису попуштали, па је Васовић на крају морао да напусти Звезду. После су му се многи ти играчи захваљивали.

Васовић, који се после играчке каријере окренуо адвокатури, говорио је енглески, француски, руски и холандски.

У овом осврту на живот и каријеру, заиста, сјајног фудбалера, "српског Бекенбауера", не сме се заборавити ни његов покушај да неке ствари промени у српском и југословенском фудбалу.

Почетком деведесетих је заједно са неколицином бивших асова основао Удружење за заштиту и просперитет југословенског фудбала. Упркос медијској блокади и сталним подметањима, успевао је да објасни шта хоће: промене у врху Фудбалског савеза Југославије (ФСЈ), смањење прегломазне Прве лиге, побољшање квалитета фудбала и повратак публике на стадионе, бољи рад са млађим селекцијама.

Али, тадашњи врх југословенског фудбала, предвођен "дон" Миљаном Миљанићем био је јак, да би Миљанићево време, коначно престало. Али,Миљанића су заменили његови људи, тако да се у српском и југословенском фудбалу ништа није много променило...

Васовић је био кандидат за генералног секретара Фудбалског савеза Југославије, али је изабран Бранко Булатовић (касније убијен у Београду).

Васовић је преминуо изненада, 4. марта 2002. године у Београду, од срчаног удара. Имао је 63 године.

Пехар шампиона Европе - довољан за краљевско унуче

Када је са Ајаксом освојио титулу првака Европе, фудбалери клуба из Атмсредама су позвани код холандске краљице која је хтела да провери да ли њено унуче може цело да стане у пехар, први у низу Ајаксових и први у историји холандског фудбала. Стало је!

Извор: мондо.рс