Анализа - видео: 20 година Арсена Венгера на клупи ''Тобџија''!
Француски стручњак Арсен Венгер пре 20 година постао је менаџер Арсенала.
Фудбал 03.10.2016 | 23:30
Француски стручњак је због свог величанственог јубилеја каквим се готово ниједан тренер, после Сер Алекса Фергусона, не може похвалити, у центру пажње британских медија. Ипак, он је због јубиларне годишњице одлучио да новинарима, који га нимало не штеде, подели поклоне.
Француски тренер је рођен 1949. у Стразбуру. Као играч није имао превише успеха и са 32 године одлучује да постане тренер. Први пут постаје главни тренер у Нансију 1984, да би три године касније преузео Монако са којим постаје шампион Француске. Следи селидба у јапанску Нагоју са којом осваја Куп и друго место у првенству. Онда је уследио позив из Лондона и преузимање Арсенала.
У том периоду, играчи Арсенала, а наступило их је преко 200 под Венгеровим вођством, постигли су 2.086 голова, примили 1.097 и никада се нису пласирали испод четвртог места у Премијер лиги, што је имао само још Манчестер Јунајтед под вођством Сер Алекса Фергусона.
Венгер је прошле године у интервјуу за француски "Л'Екип", можда и најзанимљивијем који је дао у каријери, говорио о животу, смрти, религији, фудбалу и вери.
Као креатор стила и игре своје екипе и повезаности религије у спорту, изјавио је да се труди да покаже оно најбоље у човеку.
"Религија каже да је Бог створио човека. Ако ме питате, ја сам само диригент. Ја дајем прилик уосталима да се искажу и покажу шта знају. Нисам створио ништа. Ја сам само уредник, модератор онога што је дивно у човеку. Описујем себе као оптимисту. Мој задатак у овом послу који се никад не завршава јесте да покажем оно што је дивно у људском бићу. Стога, неко ће ме у том светлу сматрати наивцем. Али, у исто време, околности ми дозвољавају да верујем да сам често у праву".
Између екипног и индувидуалног спорта увек би изабрао екипни.
"Тимски спорт, има специфичну вредност, да будете испред времена. Можете да играте са 11 играча различите националности и направите мало уметничко дело. Спорт данас можда може да покаже какав би свет могао сутра да буде. Можемо, такође, да поделимо најлепша могућа осећања са људима које никад нећемо видети и са којима никад нећемо причати". А, те ствари и даље нису могуће у свакодневном животу. У том смислу, тимски спорт стоји као егзамплар. Када се тенис претвори у Дејвис куп, он донесе нешто што иначе не постоји у том спорту. Исто је и са голфом када почне Рајдерс куп. Људи то осете. И почне да се ствара пулс", изјавио је ‘Професор’.
Шездеседмогодишњи стручњак није имао тако успешну каријеру као професионални фудбалер.
“Шта год да се догодило током моје каријере, ја бих остао у фудбалу. Фудбал је за мене био једини избор. Луда једнозрачност". Било је тренутака када сам имао 24 или 25 година, и када сам говорио себи: 'Срање, ако не будем могао више да играм фудбал, убићу се'. Говорио сам себи: 'Шта је смисао живота, онда, уопште?”, рекао је Венгер.
‘Професор’ је у том интервјуу поставио и занимљиво питање новинару француског листа.
"Сада, ако бих ти рекао Ерик, да имаш само 24 часа да живиш, да ли би размишљао о ножу који ће ти за 24 часа поцепати грло или би једноставно уживао у сатима који су пред тобом свом снагом?
Венгер верује да ће његов траг у професионалној каријери остати дуго упамћен.
"Мој клуб ће то урадити веома добро. Медији су данас веома присутни, сигурно ће се наћи неки наратор, иако то неће увек бити моја права прича. Истина ће несумњиво бити интересантнија, јер постоје забелешке о ономе што сам прошао". Мој отац, сакупљао је све што је икада било написано о мени. Некада помислим да сам га изневерио, јер ја нисам био заинтересован за то. Можда ће се то променити. Једног дана, ко зна, можда ћу рећи: 'Пријатељу, време је да направим паузу и осврнем се на оно што сам прошао'. Сада, не...", изјавио је Француз.
Менаџер Тобџија је тада објаснио због чега челници клуба имају толико поверења у њега и зашто је већ 20 година у Арсеналу.
"Време је, у том смислу, луксуз. Приписаћу себи само једну заслугу – одувек сам Арсенал гледао као да припада мени и ја њему. Некада сам био и критикован због тога. Јер, наводно нисам трошаџија. Чак и да нисам безбрижан.Код себе ценим то што сам имао храбрости да применим своје идеје и борим се за њих. Поред тога, могу да разумем због чега се људи можда неће сложити са мном. Мој понос ће бити да једног дана могу да кажем, када будем одлазио, да остављам добар тим иза себе, здраву ситуацију у клубу и клуб способан да се такмичи успешно у будућности.
Могао сам да кажем себи: 'Остајем овде још четири или пет година, освојићу све', и да онда одем и оставим клуб на ивици банкрота. За мене, бити константан на високом нивоу је прави знак да сте велики клуб. Реал Мадрид није освојио титулу 21 годину, док није дошао Ди Стефано. За мене је посебност спорта то што сви желе да победе, а постоји само један победник. Ако бисте поставили 20 милијардера на чело 20 енглеских клубова и даље би само један био шампион, а ових 19 би "Мој деда ми је говорио: 'У трци на 100 метара, један такмичар трчи 10,1 секунду, други 10,2 секунде, обојица су брзи. У чему је поента онда?' Суштина је да су обојица веома брзи. То је веома опасна ствар за спорт. Ушли смо у доба где глорификујемо победу, не узимајући у обзир начин на који је она остварена и са којим ресурсима је остварена. А, сазнамо десет година касније да је тип варао (овде вероватно мисли на Ленса Армстронга, прим. Аут). Шта се онда догоди са особом која је у то време била друга? Можете ли да замислите ту патњу? Ко ће то да му надокнади? Није поштован. Није слављен у време када се такмичио".
Последњих дана медији спекулишу да би Венгер могао да постане нови селектор ‘Гордог Албиона’, а за Л’Екип ‘ је тада изјавио да после Арсенала неће водити ни један други клуб.
“Моја веза са Арсеналом ће трајати до мог последњег дана. Било је тренутака када сам могао да прекинем ту везу, али сам увек одбијао све те понуде. Не видим како бих данас могао да водим било који други клуб", рекао је Венгер.
Реал Мадрид је на клупи променио 21 менаџера, Челси 16, Барселона 13, Бајерн 12, Ливерпул 8 и Манчестер Јуњатед 4!
Венгерових идеалних 11: Дејвид Симан, Лаурен, Тони Адамс, Лоре Кошћелни, Ешли Кол, Фреди Љунберг, Патрик Вијера, Жилберто Силва, Робер Пирес, Тијери Анри, Денис Бергкамп.
Извор: Б92

Коментари / 0
Оставите коментар