Преко Лакташа до државног земљишта

Фирма србијанског бизнисмена Мирослава Мишковића „Делта Реал Естате“ платила је лакташкој фирми „Лактинг“ 7,5 милиона КМ за земљиште у Бањалуци на којем ће градити шопинг мол вриједан 60 милиона евра. Иако је ово било државно земљиште на које је претходни власник имао само право коришћења, „Делта Реал Естате“ се успјела у Геодетској управи РС уписати као власник и поред противљења Града Бањалука и Правобранилаштва РС, открива пословни портал ЦАПИТАЛ.ба.

Република Српска 01.10.2016 | 07:36 Фирма “Микон Лактинг“ која је продала плац Мишковићу је имала само право кориштења неизграђеног градског земљишта на атрактивној локацији на Бањалучком пољу и то на упитан начин.

Незванично, „Лактинг“ као фирма која је прије приватизације била у 100 одстотном власништву општине Лакташи је изградила зграду у центру Лакташа.

“У тој згради су Војсци Републике Српске дали девет станова, а заузврат од ње су добили више од четири хектара градског земљишта у Бањалуци. Град Бањалука је оспорила замјену, наводећи да се земљиште не може пренијети на правно лице, већ искључиво на Град. Компромис је пронађен одлуком да “Лактинг” има привремено право коришћења (не и власништва), али и то право само до тренутка привођења стварној намјени, након чега се оно мора вратити Граду“, рекао је добро упућени извор ЦАПИТАЛ који је желио остати анониман.

Неколико година касније, усвајање дискутабилног Закона о стварним правима РС који омогућава да се право коришћења претвори у право власништва, фирми „Лактинг“ која је већ постала потпуно приватна, отвара се јединства прилика да заради 7,5 милиона КМ.

Привремено право коришћења претвара се у право власништво, јасно је из документације која је у посједу ЦАПИТАЛ-а.

"Правобранилаштво покреће вишегодишњи судски спор, који завршава у корист „Делта Реал Естате“, чланице „Делта холдинга“ који ће градити шопинг мол вриједан 60 милиона евра."

Правоснажном пресудом из маја ове године Окружни суд у Бањалуци одбио је тужбу Правобранилаштва РС за поништење рјешења Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове РС којим је „Делти“ омогућено да претвори право коришћења над тим земљиштем у право власништва.



Тим рјешењем „Делта Реал Естате“ је омогућено да се упише као власник земљишта у бањалучком насељу „Борик“ које је било у друштвеној својини, а на којем је она имала право коришћења.

„Након правоснажности овог рјешења извршиће се промјена стања у земљишној књизи, тако што ће се земљиште уписати као својина предузећа „Делта Реал Естате“, уз истовремено брисање друштвене имовине“, наведено је у пресуди.

Из Правобранилаштва РС – Сједиште замјеника Бањалука рекли су за ЦАПИТАЛ да неће подносити захтјев за ванредно преиспитивање одлуке Окружног суда.

„Уз сагласност Града Бањалука, те након што смо детаљно анализирали пресуду и цјелокупан предмет, а посебно узимајући у обзир одлуку Уставног суда РС из фебруара ове године, којом је члан 324. Закона о стварним правима проглашен неуставним, сматрали смо да су исцрпљени сви жалбени и тужбени разлози у овом предмету, те да није потребно против те пресуде подносити ванредни правни лијек“, казали су нам у Правобранилаштву.

Уговором о купопродаји некретнина који је потписан још 2008. године право коришћења над земљиштем је пренесено са „Лактинга“ на „Делту“.

„Делта“ је 2013. године поднијела захтјев за претварање права располагања у право својине на грађевинском земљишту у Бањалуци, али је њихов захтјев Геодетска управа одбила.

„Делта“ затим улаже жалбу, а Геодетска управа 2014. године поново одбија њихов захтјев као неоснован уз образложење да та компанија није 100 одсто у својини РС, а што није у складу са чланом 324. Закона о стварним правима РС.

Чланом 324. овог Закона било је прописано да „носилац права управљања, коришћења или располагања на непокретностима у друштвеној, односно државној својини може бити правно лице чији је капитал 100 одсто у својини РС“.



Међутим, „Делта“ ни тада не одустаје, па је у априлу 2014. године поново поднијела захтјев за претварање права располагања у право власништва, а Геодетска управа је након спроведеног поступка донијела рјешење којим се претвара право кориштења у право својине.

„Делта“ се сада позвала на члан 325. поменутог закона како би се уписала као власник земљишта. Тим чланом је прописано да се „привремено право, право коришћења ради грађења и трајно право коришћења на градском грађевинском земљишту у државној својини, које до ступања на снагу овог закона није постало својина другог лица, претвара се у право својине његовог досадашњег носиоца, односно његовог правног сљедбеника“.



Правобранилаштво РС је у тужби тврдило да Геодетска управа није могла донијети рјешење о претварању права кориштења земљишта у право власништва на основу члана 325. Закона о стварним правима.

„Током поступка је утврђено да је „Делта“ укњижена са 1/1 дијела, да земљиште није постало својина другог лица до 29. септембра 2011. године када је дошло до измјене члана 325. Закона о правним стварима, тако да је правилно и законито одлучивање првостепеног органа“, наводи се у пресуди.

Република Српска дефинитивно губи спор ове године јер више не вриједи аргумент да се право кориштења може претворити у власништво само правно лице чији је капитал 100 одсто у својини РС, што Делта није.

Наиме, Уставни суд РС у фебруару ове године члан 324. Закона о стварним правима који то прописује, проглашава неуставним.

Занимљиво, иницијативу за оцјену уставности је поднио бањалучки адвокат Игор Сјериков. Уставни суд прихвата и проглашава овај члан неуставним и поред противљења судије академика проф. др Снежане Савић.

"Она је у издвојеном мишљењу навела да „иницијативу, из више разлога, у цјелини није требало прихватити. Полазни основ одлуке у овом предмету је погрешан“."

„Суд је требао оцијенити да прописивање као у оспореним одредбама спада у домен законодавне политике, чију цјелисходност Уставни суд, сагласно одредбама члана 115. Устава, све док постоје оваква уставна рјешења, није надлежан да оцјењује. Наиме, Суд није надлежан да оцјењује оправданост разлога због којих је законодавац усвојио овакво законско рјешење, као ни оправданост законског рјешења из основног текста закона, као ни да врши њихово упоређивање“, аргументовала је између осталог судија Савић.

Претежна дјелатност компаније “Миком Лактинг” из Лакташа је савјетовање у вези с пословањем и осталим прављањем и пословни менаџмент и консалтинг.

Ово предузеће прошлу годину је завршило у минусу од 37.976 КМ. Укупан приход фирме био је свега 7.131 КМ, а запошљавала је само једног радника. Директор фирме је Жељко Милинковић, а власник Мирко Караћ.

Компанија Делта Холдинг најавила је да ће почетком 2017. почети изградњу шопинг-мола у Бањалуци. На питања ЦАПИТАЛ-а да ли су добили све потребне дозволе за изградњу тог објекта нису жељели да одговоре.

„Информације које тренутно имамо смо поделили. Када будемо имали додатних информација у вези са пројектом, обавестићемо вас“, рекли су кратко у овој компанији.



У „Делта Холдингу“ поновили су да ће почетком идуће године почети изградњу шопинг-мола у Бањалуци и да то ће бити највећа инвестиција у Републици Српској.

„Бањалука ће добити модеран објекат који ће на бруто површини од 60.000 квадратних метара понудити посетиоцима најпознатије светске брендове, забавне садржаје за целу породицу, ресторане, кафиће… Инвестиција од 60 милиона евра омогућиће отварање више од 2.500 нових радних места и упослиће грађевинску индустрију Републике Српске“, саопштено је из те компаније.



Влада РС, коју је тада водио Милорад Додик, опростила је Мишковићу четири милиона КМ због кршења уговора о приватизацији предузећа „Ослобођење“.

Компанија “Дарта трговина” из Бањалуке у процесу приватизације 2006. године купила је већински пакет акција “Ослобођења”, док је “Дарту” 2008. године купила београдска компанија “Делта ДМД”.

Према казни коју је изрекла Инвестиционо-развојна банка, „Делта ДМД“ је прекршила одребе о отуђењу и оптерећењу средстава, те обавезу запошљавања.

Након тога, Влада РС је усвојила закључак да се „Делти“ опрости казна од четири милиона КМ, односно ИРБ-у је наложено да не наплаћује поменуту казну, а у закључку није наведено никакво образложење за доношење такве одлуке.





Извор: Цапитал.ба
Фото: Цапитал.ба