Емотивни Јокић: Нисам суперстар, само нормалан лик!

Српски кошаркаш Никола Јокић у опширном интервјуу говорио о репрезентацији Србије, амбицијама у НБА, надимку, свом Сомбору, али и о лошим навикама којих се отарасио како би напредовао као играч.

Кошарка 03.10.2016 | 12:15 Никола Јокић улази у своју другу сезону у НБА лиги.

Прва је била као из снова. Добио је минуте, искористио их, напредовао код Мајкла Малонеа, био трећи у избору за рукија године - и по свему судећи Денвер ће "зидати" екипу око њега - а на крају је све зачињено олимпијским сребром са репрезентацијом Србије у Рију.

Тек му је 21. година, а тек пре четири је године је почео професионално да се бави кошарком.

У опширном интервјуу за један навијачки портал Нагетса опуштено је говорио о љубави према коњима и како је чистио штале, о чему смо вам већ писали, али и о својим саиграчима, репрезентацији Србије, Олимпијским играма, нездравима навикама којих је морао да се реши како би напредовао, али и о вољеном Сомбору у који планира да се врати када заврши каријеру.

"Поново ћу живети тамо када завршим каријеру. Моји родитељи су тамо, моја породица, моја девојка. Сви које знам. Нисам особа која воли велике градове, више сам за оне мање у којима видим позната лица док шетам. Зато волим мој Сомбор", почео је причу Никола Јокић.

Његови суграђани изненадили су га по повратку са Олимпијских игара, а он није могао да сакрије сузе.

"То је био веома емотиван тренутак за мене. Уопште нисам то очекивао, нисам чак ни очекивао да је у целој Србији таква лудница због нашег сребра. Прво се у Београду окупило хиљаде људи који су чекали нас, ватерполисте, одбојкашице, кошаркашице и све остале, а у Сомбору су направили дочек само за мене. Било је прелепо видети сва та позната лица. Био сам дирнут тиме што ме читав мој град тако подржава!".

Новинар који га је интервјуисао признао је да је и њему било тешко док је гледао тај снимак.

"Засузиле су ми очи док сам гледао колико ти значи подршка пријатеља и фанова".

"Хм, исправио бих те нешто. У Сомбору – то нису моји фанови. То су моји људи. Играо сам кошарку са њима, дружим се са њима, делио сам са њима и добро и лоше. Не могу да кажем да су то моји фанови, то су моји пријатељи!", нагласио је Никола.

Потом су прешли на кошарку, а питање је гласило да ли има нешто што више воли у европском стилу кошарке у односу на ону у НБА?

"Искрено, осећам разлику, али она није велика. Не знам како да ти објасним, али у Србији се мало разликује по правилима. Али, не осећам неку велику разлику јер је кошарка...кошарка. Принципи су још увек исти и не могу те нека правила спречити у томе да ти и твоји саиграчи постижете поене", казао је Никола и додао да му је прошле године у адаптацији на Америку доста помогло што је већи део године имао друштво браће и девојке.

Његова браћа су старија 11 и 13 година од њега, али су ипак блиски. Уз њих је заволео кошарку.

"Мајка ми је причала да су ме водили на баскет и да сам их ја стално гледао. И они су били деца, али сам волео да их посматрам како играју. Седео сам сатима са њима. Сећам се да када сам имао пет или шест година да су ми први пут дозволили да играм са њима. Заволео сам кошарку уз њих".

Није му дуго требало да добије надимак у НБА, па ће код њега остати записано "Јокер".

"Ее, за то је крив Мајк Милер. Он је смислио тај надимак! Волим да се забављам и шалим, нарочито у свлачионици. Волим све да насмејем, некада осећам да је то мој посао. Ми се шалимо и ван терена, у добрим смо односима, а то зна да утиче позитивно на нашу игру. Таква ми је цела породица, стално изазивамо једни друге!", објаснио је он "порекло" надимка.

Потом је још мало причао о приватним стварима које кошаркаши често избегавају у интервјуима.

Као кошаркаш за кога се може рећи да има висок "кошаркашки ИQ" и није изненађење који предмет му је био најомиљенији у школи.

"Обожавао сам математику. Бројеви и решавање проблема су ме увек занимали, а мислим и да је повезана са кошарком. Волим да учим, а иако имам много ствари које сваког дана морам да радим, још увек уживам у томе. Волим да размишљам о томе како могу да искористим оно што сам управо научио и волим када сам добро припремљен".

Томе може да се дода и "учење акција", а познато је да је Јокић почео као плејмејкер, па је питање гласило како је то утицало на њега.

"Уф, мислим да је много. То је место на ком научиш да дриблаш, да контролишеш лопту и саму игру. Управљаш својим саиграчима, а то ми је помогло да постанем добар 'додавач'. Када играш на 'плеју' то је само додавање, додавање, додавање, а то ми помаже и на овом месту. Померио сам се са 'кеца' на 'петицу', али добро то је било пре седам година… И био сам резервни плејмејкер. Играо сам само 10 или 15 минута по утакмици".

Наставио је Јокић да буде скроман и да не дозволи да се занесе.

"Не волим да се хвалим. Нисам суперстар или кошаркаш који ће се наћи на листи '10 најбољих потеза дана'. Ја сам… Мислим да сам ја само обичан, нормалан момак који се нада да ће помоћи свом тиму да победи у свакој утакмици".

Као једна од најважнијих ствари пред прву сезону у НБА била је сарадња са Стивом Хесом уз помоћ ког је смршао 13 килограма за свега 42 дана и тако потпуно "фит" заиграо у дресу Денвера.

"Најважнији потез моје каријере. Фелипе Ајхенбергер и Стив Хес су ми помогли у теретани, променили ми режим исхране. Сада једем од шест до осам оброка дневно. Једем протеинске шејкове, салате, пилетику, јунетину, рибу... Ма све. То је све печено на здрав начин, на посебном уљу, а то је некако... Како да кажем, помало бљак...", насмејао се Јокић.

"Важно је да се храним здраво, а то некада није лако јер много путујемо".

Никола, а шта си јео пре него што ти је Стив Хес променио режим исхране?

"Ха-ха, па можда боље да не кажем шта сам јео. Али сам пио галон (4л) кока-коле сваки дан!"

Прошло је већ годину и по дана откако не пије кока-колу, а за то време се много тога променило у његовој каријери, а као круна свега дошао је наступ на Олимпијским играма и сјајне партије у дресу репрезентације Србије са којом је освојио сребро.

У првој утакмици против САД (групна фаза) бриљирао је са 25 поена, шест скокова и 3 асистенције.

"Лопта се одлично кретала у нападу, а они су ми својим додавањима омогућили лаке поене. Бар трећина поена са те утакмице је била баш-баш лака. Одиграли смо сјајно, а били смо на шут од победе, али Богдан Богдановић није погодио тројку, али окренули смо се наредним мечевима и стигли до финала".

У финалу је ипак САД био много бољи и лако је савладао нашу репрезентацију.

"Мислим да нисмо одиграли много другачије. Нисмо имали енергију која нас је красила. Кад смо победили Аустралију у полуфиналу емотивно смо се испразнили. Победили смо их тридесет разлике и изгубили много енергије јер је наш циљ пре свега била медаља", објаснио је он.

Сезона за његов тим почиње 26. октобра.

СТАТИСТИКА

У првој сезони у НБА Никола Јокић је просечно играо 21.7 минута и за то време просечно бележио 10 поена, 7 скокова и 2,4 асистенције. Треба нагласити и да је имао добар проценат шута из игре од 51%.

Извор: мондо.рс