Помен жртвама фашистичког терора
У Великом Селу, код Лознице, мештани тог села и суседног Брњца, управо, преуредили спомен обележје жртвама фашистичког терора из октобра 1941 године, борцима из Другог светског рата и јунацима из Првог светског рата.
Србија 30.09.2016 | 08:40
"Лепо је што су се млади сетили да освеже ово светилиште", прича нам осамдесетседмогодишњи Миодраг Јоксимовић из Великог Села, који је, као једанаестогодишњи дечак, преживео стрељање, али не без последица.
"Сећам се, као да је јуче било када су фашисти упали у нашу авлију и одмах су, испред куће, пред мојим очима убили моју сестру Загорку, која је имала 17 година.Онда су, са најмањег могућег растојања, пуцали мени у уста и одмах сам пао.Журили су, очигледно, да наставе крвави пир, јер су одмах испод наше куће стрељали 18 људи.Мислили су да сам мртав".
Миодраг каже да је, недуго потом, стигла једна болничарка, која му је дала лекове против тровања као и ињекције, онда је одведен у Лозницу, код чувеног др Миленка Марина, где провео месец и по дана и, ево, дочекао дубоку старост.
"Није им било довољно људи за убијање у Драгинцу и околним селима, па су зашли и у наше село, којеје шест километара удаљено од те вароши", прича Миодраг.
"Само породицама Цветка Павловића и Драге Бурмазевића и Љубомира Бурмазевића побили су све укућане, међу којима и дете у колевци. Случајно је претекло једно дете које није било у кући. Из нашег села побијено је више од 150 људи у једном дану, а сахрањивали смо их ноћу, без сандука...Лешева је било у свакој њиви и у сваком дворишту".
Јела Осатовић, која брине о Миодрагу, каже да је из њене породице страдало 10 људи, сећа се свих људи и бол је и данас свежа... Међу убијеним су били и њен отац Антоније и брат Данило Рашевић.
БН телевизија (В.М.)

Коментари / 2
Оставите коментаррс
30.09.2016 07:37Смрт фасизму!
ОДГОВОРИТЕТетак мата
30.09.2016 18:09Јесул ови живи ил мртви па се не знају вратит у гроб
ОДГОВОРИТЕ