Видео: Десеторица одабраних који су ''украли срце'' Берлусконију...!
Дон Силвио је увек имао миљенике, а они су писали историју великог Милана...
Фудбал 03.10.2016 | 00:00
Много тога иза себе оставља Берлускони, а навијачи Милана свакако ће га памтити по томе што је вратио сјај Росонерима од када је 1986. преузео клуб. Истовремено, много великих играча продефиловало је Сан Сиром у том периоду, а познато је да је Берлускониувек имао миљенике међу играчима.
Поред Дејана Савићевића, који свакако заузима место у том одабраном друштву, ту су на пример, Роналдињо и Ривалдо, неочекивано Клаудио Борги, а занимљиво, нема Каке и Андрее Пирла, као ни Златана Ибрахимовића.
РОБЕРТО ДОНАДОНИ – Био је први у низу миљеника Силвија Берлусконија и то када је он тек постао председник Милана 1986. године. Тада 23-годишњи везиста Аталанте пленио је брзином, а Берлускони је у овој трци успео да добије вечите ривале, породицу Ањели и тадашњег првог човека Интера Ахилеа Бортолотија. Донадони се у Милану задржао 10 година, био мотор екипе која ја доминирала Италијом и Европом, освојивши 17 трофеја.
РУД ГУЛИТ – При самом помену имена овог Холанђанина мора да се устане. И то не без разлога. Била је то љубав на први поглед, када га је Берлускони видео у Барселони на трофеју Гампер, традиционалном такмичењу у срцу Каталоније уочи почетка сезоне. Гулит је играо у ПСВ-у те 1987. године, а Берлускони је свом првом сараднику Адријану Галијанију буквално наредио да га доведе у Милан. Шест сјајних година провео је Гулит у дресу Росонера, био првак Европе два пута и постао један од симбола Милановог повратка на сам врх.
КЛАУДИО БОРГИ – Италијанска јавност, па и Берлускони запамтили су га по доброј партији за Аргентинос Јуниорс против Јувентуса у Интерконтиненталном купу 1985. године. А још познатији постао је након што је годину дана касније са Гаучосима освојио Мундијал у Мексику. Наводно је Берлускони и у овом послу претекао управо Стару даму. Није се снашао по доласку у Милан, отишао је прво на позајмицу у Комо, али је Берлускони и даље веровао у њега. На крају је ипак пресекао легендарни тренер Ариго Саки који је рекао да му Борги није потребан и Аргентинац је продат швајцарском Ксамаксу.
МАРКО ВАН БАСТЕН – Још један Холађанин који је уз Гулита и Франка Рајкарда, постао симбол новог Милана. Било је немогуће не заљубити се у фудбалско умеће таквог аса. Берлускони је прво одгледао видео касету са снимком утакмице Ајакса и Ливерпула. “Он мора одмах да дође у Милан“, узвикнуо је Берлускони после тога. “Лабуд из Утрехта“. Освојио је све што се може освојити са Миланом, последњи меч одиграо је у сезони 1992/93, а још две године се борио са повредама пре него што је признао пораз у том рату.
ЗВОНИМИР БОБАН – Хрватски везиста је своју италијанску авантуру почео пре 23 године у дресу Барија. Милан га је купио од загребачког Динама, али га је проследио Барију на позајмицу јер у то време клубови су могли да имају највише три странца. Бобан је у том тренутку био вишак, али се после само годину дана вратио у великом стилу међу Росонере. Техника и класа коју је хрватски фудбалер поседовао умногоме су тих година помогле Милану да остане међу најбољима у Европи.
ДЕЈАН САВИЋЕВИЋ – Први пут Милан се упознао са њим још током оног легендарног двомеча са Црвеном звездом 1988. године, када је магла помогла Росонерима да се пласирају даље и касније постану европски шампиона. Следећи пут Берлускони се одушевио Савићевићем у мечу Звезде и Манчестер Јунајтеда у европском суперкупу 1991. године. Тада је Савићевић помутио разум Црвеним ђаволима. Када је Берлускони у једном италијанском листу видео монтирану слику Савићевића у дресу Јувентуса, решио да више не чека ни тренутак. И тако је 1992. године Савићевић стигао на Сан Сиро, где ће постати Геније и један од највећих Берлусконијевих миљеника, односно човек који је оставио најјачи печат у освајању Лиге шампиона 1994. године и победи над Барселоном од 4:0.
ЂАНЛУИЂИ ЛЕНТИНИ – После неколико сјајних сезона у Торину, Лентини је постао нова мета Берлусконија који је на крају 1992. године морао да плати светски рекорд од 13.000.000 фунти како би га довео у Милан. Нису првог човека Росонера у овом случају, као ни у другим, занимали савети и критике сарадника. Само годину дана након доласка на Сан Сиро, Лентини је доживео страшну саобраћајну несрећу која је, када се погледа из ове перспективе, и коштала још боље каријере. Највише га је заболело, као што је признао једном, а слично је било и код Савићевића, то што му је Капело дао шансу на кашичицу у финалу ЛШ против Ајакса 1995. године.
ФИЛИПО ИНЗАГИ – “Како ти, Филипо Инзаги, можеш да постижеш толико голова и истовремено трошиш толико енергије на жене“, упитао је Берлускони убојитог центарфора годину дана након што је дошао на Сан Сиру. Довео га је за 36.000.000 евра. Од првог гола 2001. против Бреше до последњег, 2014. у дуелу са Новаром, Инзаги је задржао препознатљив стил игре. Мреже је тресао увек када је било најважније и оборио је више клупских голгетерских рекорда.
РИВАЛДО – Освајач Златне лопте из 1999. године био је први играч на свету који је пробио границу годишње плате од 4.000.000 евра. Берлускони је 2000. године обећао да ће га довести у Милан и то само неколико тренутка пошто је дао хет-трик његовим Росонерима у Лиги шампиона. И на обострано задовољство, трансфер је реализован у лето 2002. године када је Ривало стигао као освајач Мундијала са Бразилом, а маркетинг Милана трљао је руке због овог уносног посла. Није Ривало у Барселони поновио партије из Барселоне, али је освојио Лигу шампиона.
РОНАЛДИЊО – Некада најбољи фудбалер света и вероватно последњи велики маркетиншки мега посао Берлусконијевог Милана. Бразилац је 2008. године дошао из Барселоне, а Росонери су му приредили спектакуларан дочек.
“То је највећи играч којег је Милан имао“, рекао је Берлускони.
Задржао се три године у дресу Росонера, а освојио је и трофеј првака Италије.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар