Прича - Чудан пут Бразилца: Прошао у Партизану, није имао за хљеб, плакао...

...радио на улици, а данас је у португалском рају! Везиста који је годину и по дана био под уговором са Партизаном је после тога преживео пакао да би на крају ипак наплатио таленат који има.

Фудбал 29.09.2016 | 22:30 Када се навијачима Партизана помене Вашингтон, многима прво на ум падне џиновски Бразилац чудне фризуре који је потписао за црно-беле у јануару 2009. године и наставио серију промашених инвестиција попут Алексиса Нгамбија или Камела Зајема. Али корпулентни нападач о чијој каријери последњи писани траг досеже до једног ирачког клуба и 2013. године, није једини Бразилац тог имена који је био у Партизану.

Вашингтон Сантана је дошао у црно-бели табор 2008. године на пробу у тандему са земљаком Тијагом по жељи Ивана Томића. Тијаго није прошао пробу, Вашингтон јесте и играо је за филијалу Телеоптика у друголигашком такмичењу.

У првом тиму Партизана никада није добио шансу, па је после годину и по дана напустио Београд када му је истекао уговор. Данас је стандардан у тиму португалског Насионала, а између Београда и Португалије је прошао трновит пут.

„Са 14 година сам дошао у Коринтијанс, а са 16 сам већ постао професионалац и заиграо у четвртом рангу бразилског фудбала у тиму Форса Синдикал. Са 18 сам отишао на пробу у познати клуб Партизан из Београда. Било је тешко јер сам имао језичку баријеру, а ни енглески нисам добро говорио. Други проблем је представљала хладноћа на коју нисам навикао. Било је дана када је температура падала десет степени испод нуле. Током утакмице, прсти су ми били смрзнути, а синтетички терен је био прекривен снегом. Трећи проблем је био храна. Али после неког времена сам се навикао на на све то, људи су били јако љубазни и срдачно су ме примили. И почео сам да уживам... Играо сам за Б тим, али ми на крају није понуђен нови уговор и вратио сам се у Бразил“, открива Бразилац за медије у домовини.

Вашингтон је прешао у Ботафого из Сао Паула, потом играо за Томбенсе и на крају Фигеренсе. После истека уговора са Фигеренсеом је годину дана био ван фудбала. Нико га није желео.

„Било је дана када нисам имао ни реал (бразилска валута оп.а.) у џепу и нисам могао да купим хлеб за породицу. Да бих изашао из те ситуације, био сам принуђен да препродајем „хавајанке“ (бразилска реч за летње папуче „јапанке“) на улици како бих преживео. Имао сам шансу да играм за неке нижелигаше, али њихове понуде нису могле да се подведу чак ни под пристојне. На улици сам могао да зарадим више“.

Бразилац истиче да му је највећа  невоља било гледање фудбалских утакмица на телевизији.

„Гледам фудбал на теливизији и видим како играју моји пријатељи. Требало је да будем са њима на терену, уместо поред ТВ екрана... Почео бих да плачем и касније сам избегавао да гледам утакмице у којима су играли моји пријатељи. Очи су ми биле пуне суза када бих видео неког од мојих бивших саиграча из јуниорских дана. Али потом сам размислио и схватио да ми је Бог дао таленат да играм фудбал и да морам да га искористим“.

Захваљујући неким људима из Форсе који су га познавали од раније, Вашингтон је добио понуду једног нижелигаша.

„Добио сам уговор на годину дана и осетио стабилност. Врата фудбала су ми се поново отворила. Потом сам прихватио позив Пенеполенсе са којим сам стигао до полуфинала Паулиста првенства. Уследио је трансфер у Жоинвил са којим сам имао добру епизоду у Серији Б“.

Жоинвил је те сезоне блистао у бразилском друголигашком каравану и као првопласирани се пласирао у Серију А. Ипак, Вашингтон није дочекао крај сезоне у Жоинвилу и славље поводом пласмана у Серију А.

„После 25. кола сам добио позив Палмеираса. За две године сам дошао од продавца папуча до позива великана какав је Палмеирас. Звао ме је лично тренер Доривал Жуниор. Он је инсистирао на мом довођењу. Тим је био у лошој ситуацији и налазио се у грчевитој борби за опстанак пет кола пре краја. Одиграо сам свих пет утакмица и успели смо да изборимо опстанак иако нам је 90 одсто навијача предвиђало испадање“.

Променом тренера се променила и Вашингтонова срећа па је прешао у Парану која је играла у Серији Б . Тамо је провео полусезону.

„Имао сам жељу да се вратим у Еверопу, моја жена је такође сањала о Европи и баш тада је стигао позив Насионала. Нисам размишљао много и једва сам дочекао прелазак у Португалију. Потписао сам на четири године и заиста уживам у овом периоду каријере. Град је предиван и миран. Лепше место за живот не бих могао да пожелим“.

За разлику од годину и по дана проведених у Београду, овога пута хладноћа није проблем за Вашингтона. Ужива на прелепој Мадеири, станадардан је у тиму Насионала за који је претходне сезоне одиргао 32 од могућа 34 меча у првенству, а сваку утакмицу је одиргао и у актуелној сезони. Има 27 година, игра на позицији задњег везног и довођен је у везу са трансферима у Брагу и неке француске клубове. 

Извор: моззартспорт